Хамбург
| Хамбург нем. Hamburg | |
|---|---|
     | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Немачка |
| Савезна држава | Хамбург |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2019. | 1.899.160 [1] |
| — густина | 2.514,91 ст./km2 |
| Агломерација (2007.) | 4.300.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 33′ С; 10° 00′ И / 53.55° С; 10° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 37,5–118,04 m |
| Површина | 755,16 km2 |
  Хамбург Хамбург на карти Немачке | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Peter Tschentscher (СПД) |
| Поштански број | 20001–20999, 21001–21149, 22001–22609 |
| Позивни број | 040 |
| Регистарска ознака | HH |
| Веб-сајт | |
| www.hamburg.de | |
Хамбург (нем. Hamburg), званично Слободни и ханзеатски град Хамбург (нем. Die Freie und Hansestadt Hamburg, ннем. Friee un Hansestadt Hamborg),[2] град је и држава у Немачкој, и други по величини немачки град, после Берлина. Осим тога, он је седми по величини град у Европској унији са популацијом од преко 1,84[3] милиона.
Хамбург је средиште метрополитанске регије Хамбург, једне од укупно једанаест таквих регија у Немачкој.
Географија
[уреди | уреди извор]Хамбург се налази у северној Немачкој на ушћу река Алстер и Била у Елбу, која се затим, након 110 km тока према северозападу улива у Северно море. Елба је у Хамбургу врло погодна природна лука са директним приступом од мора, а најпогоднија је њена јужна обала, насупрот градских четврти Св. Паули и Алтона. Обале су повезане мостовима, као и старим- и новим тунелом испод Елбе. Земља северно и јужно од Елбе је повишена наносима шљунка и песка од глечера за време леденог доба, то су неплодне површине. Обе стране Елбе су вековима плављене у време високих вода Северног мора, које су ту одлагале песак и муљ. У међувремену су са обе стране Елбе подигнути насипи. Стари насипи још подсећају на времена када су за време високих вода целе градске четврти биле поплављене.
У граду је на Алстеру направљена устава па је у самом центру речни ток претворен у проточно језеро подељено на два дела која су међусобно спојена. Ови делови се називају унутрашњим и спољним Алстером - нем. Binnenalster и нем. Außenalster. Пуне их бројни канали оивичени великим паркиралиштима. Небројени пловни канали, речице и канали премошћени су са више од 2500 мостова. То чини Хамбург градом са највише мостова у Европи. Има их више него Венеција (400), Амстердам (1200) и Лондон заједно.
Данашње границе града Хамбурга постоје тек од 1. априла 1938. Након Берлина, то је и површином и бројем становника највећи град у Немачкој.
Северно од Елбе Хамбург граничи са Шлезвиг-Холштајном, а јужно од ње са Доњом Саксонијом.
Највиша узвисина Покрајине Хамбург је 116,1 m висок безимени врх у Хамбуршким брдима. У граду се налази Хамбургмузеум.
Клима
[уреди | уреди извор]Због близине мора и његовог утицаја, овде је клима блажа него у источној позадини. Најтоплији месец је јул са просјечних 17,0 °C, а најхладнији јануар са 0,0 °C. Али у најтоплијим месецима нису реткост ни температуре изнад 25 °C. Од 1990-их година — можда као последица глобалног отопљења — забележене су и температуре до 37,3 °C (9. август 1992). У години падне просечно 714 mm падавина а 52 дана годишње је Хамбург обавијен густом маглом. У зимским месецима могу бити и врло снажне олује. Клима је целу годину влажна. Најповољније време за посету Хамбургу је пролеће и почетак лета, но и тада се мора рачунати са кишом.[4][5][6][7]
| Клима Хамбурга (Аеродром Хамбург), елевација: 15 m, 1981-2010 нормале | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 14,4 (57,9) |
17,2 (63) |
23,0 (73,4) |
29,7 (85,5) |
33,5 (92,3) |
34,6 (94,3) |
36,9 (98,4) |
37,3 (99,1) |
32,3 (90,1) |
26,1 (79) |
20,2 (68,4) |
15,7 (60,3) |
37,3 (99,1) |
| Максимум, °C (°F) | 3,5 (38,3) |
4,4 (39,9) |
8,0 (46,4) |
12,3 (54,1) |
17,5 (63,5) |
19,9 (67,8) |
22,1 (71,8) |
22,2 (72) |
17,9 (64,2) |
13,0 (55,4) |
7,5 (45,5) |
4,6 (40,3) |
13,2 (55,8) |
| Просек, °C (°F) | 1,0 (33,8) |
1,6 (34,9) |
4,6 (40,3) |
7,8 (46) |
12,5 (54,5) |
15,2 (59,4) |
17,4 (63,3) |
17,4 (63,3) |
13,7 (56,7) |
9,5 (49,1) |
4,9 (40,8) |
2,3 (36,1) |
9,0 (48,2) |
| Минимум, °C (°F) | −1,4 (29,5) |
−1,2 (29,8) |
1,1 (34) |
3,3 (37,9) |
7,4 (45,3) |
10,5 (50,9) |
12,7 (54,9) |
12,5 (54,5) |
9,6 (49,3) |
6,0 (42,8) |
2,4 (36,3) |
0,0 (32) |
6,2 (43,2) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −22,8 (−9) |
−29,1 (−20,4) |
−15,3 (4,5) |
−7,1 (19,2) |
−5,0 (23) |
0,6 (33,1) |
3,4 (38,1) |
1,8 (35,2) |
−1,2 (29,8) |
−7,1 (19,2) |
−15,4 (4,3) |
−18,5 (−1,3) |
−29,1 (−20,4) |
| Количина кише, mm (in) | 67,8 (2,669) |
49,9 (1,965) |
67,7 (2,665) |
43,0 (1,693) |
57,4 (2,26) |
78,6 (3,094) |
76,7 (3,02) |
78,9 (3,106) |
67,4 (2,654) |
67,0 (2,638) |
69,2 (2,724) |
68,9 (2,713) |
792,6 (31,205) |
| Дани са кишом (≥ 1.0 mm) | 12,1 | 9,2 | 11,3 | 8,9 | 9,6 | 11,3 | 11,4 | 10,2 | 10,8 | 10,5 | 11,7 | 12,4 | 129,4 |
| Сунчани сати — месечни просек | 46,9 | 69,0 | 108,8 | 171,6 | 223,4 | 198,7 | 217,5 | 203,1 | 144,6 | 107,9 | 53,0 | 37,4 | 1.581,9 |
| UV индекс | 0 | 1 | 2 | 4 | 5 | 6 | 6 | 5 | 4 | 2 | 1 | 0 | 3 |
| Извор: WMO (UN),[8] DWD[9] and Weather Atlas[10] | |||||||||||||
| Клима Хамбурга (Аеродром Хамбург), елевација: 15 m, 1961-1990 нормале и екстреми | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 12,8 (55) |
16,7 (62,1) |
23,0 (73,4) |
29,7 (85,5) |
29,2 (84,6) |
32,7 (90,9) |
33,2 (91,8) |
34,8 (94,6) |
30,3 (86,5) |
24,0 (75,2) |
20,2 (68,4) |
15,7 (60,3) |
34,8 (94,6) |
| Максимум, °C (°F) | 2,7 (36,9) |
3,8 (38,8) |
7,2 (45) |
11,9 (53,4) |
17,0 (62,6) |
20,2 (68,4) |
21,4 (70,5) |
21,6 (70,9) |
18,0 (64,4) |
13,3 (55,9) |
7,6 (45,7) |
4,0 (39,2) |
12,39 (54,31) |
| Просек, °C (°F) | 0,5 (32,9) |
1,1 (34) |
3,7 (38,7) |
7,3 (45,1) |
12,2 (54) |
15,5 (59,9) |
16,8 (62,2) |
16,6 (61,9) |
13,5 (56,3) |
9,7 (49,5) |
5,1 (41,2) |
1,9 (35,4) |
8,66 (47,59) |
| Минимум, °C (°F) | −2,2 (28) |
−1,8 (28,8) |
0,4 (32,7) |
3,0 (37,4) |
7,2 (45) |
10,4 (50,7) |
12,2 (54) |
11,9 (53,4) |
9,4 (48,9) |
6,3 (43,3) |
2,5 (36,5) |
−0,7 (30,7) |
4,88 (40,78) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −20,8 (−5,4) |
−18,7 (−1,7) |
−13,8 (7,2) |
−6,5 (20,3) |
−2,2 (28) |
0,6 (33,1) |
4,2 (39,6) |
1,8 (35,2) |
−0,6 (30,9) |
−3,3 (26,1) |
−15,4 (4,3) |
−18,5 (−1,3) |
−20,8 (−5,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 61,0 (2,402) |
41,0 (1,614) |
56,0 (2,205) |
51,0 (2,008) |
57,0 (2,244) |
74,0 (2,913) |
82,0 (3,228) |
70,0 (2,756) |
70,0 (2,756) |
63,0 (2,48) |
71,0 (2,795) |
72,0 (2,835) |
768 (30,236) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 12,0 | 9,0 | 11,0 | 10,0 | 10,0 | 11,0 | 12,0 | 11,0 | 11,0 | 10,0 | 12,0 | 12,0 | 131 |
| Сунчани сати — месечни просек | 42,2 | 67,0 | 104,7 | 160,7 | 216,8 | 221,8 | 206,7 | 207,3 | 141,1 | 100,7 | 53,0 | 35,2 | 1.557,2 |
| Извор: NOAA[11] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Административна подела
[уреди | уреди извор]Хамбург је подељен на седам округа:
| Округ | Име на немачком | Становништво 31. дец. 2006. |
Површина у km² |
|
|---|---|---|---|---|
| Алтона | Altona | 246.936 | 78,3 | |
| Бергедорф | Bergedorf | 118.789 | 154,8 | |
| Еимсбител | Eimsbüttel | 248.233 | 50,1 | |
| Харбург | Harburg | 200.134 | 161 | |
| Центар | Hamburg-Mitte | 238.257 | 107,1 | |
| Север | Hamburg-Nord | 283.246 | 57,8 | |
| Вандсбек | Wandsbek | 408.032 | 147,5 |
Сваки округ има свој парламент који се у Хамбургу зове окружна скупштина. Те окружне скупштине правно имају статус управног тела са врло ограниченим надлежностима. Сваки округ је подељен на више четврти којих је укупно у граду 104. Неким четвртима у непосредној близини седишта окружних скупштина управљају директно скупштине, док за друге четврти постоје тзв. месни уреди, укупно их је 15.
Становништво
[уреди | уреди извор]С обзиром да је Хамбург био поштеђен разарања у време Тридесетогодишњег рата, у 17. веку је био највећи немачки град.
Непосредно пре почетка Другог светског рата Хамбург је већ имао 1,68 милиона становника (1939).
Највећи број становника, 1,9 милиона, Хамбург је достигао 1964. године. Након тога почиње субурбанизовање Хамбурга и до 1986. се број становника смањује на 1,6 милиона. Иза тога становништво поново расте, тако да је број нарастао на 1.742.846 (стање: 1. август 2005) За следећих 20 година се предвиђа даљи пораст становништва, према средњој варијанти ће нарасти поново до око 2 милиона. Тиме би Хамбург био најбрже растућа немачка метропола.
Становништво је мултикултурално. 14,9% (255.070 у децембру 2004) становника има страни пасош, а по неким проценама скоро 130.000 немачких грађана Хамбурга су иностраног порекла.
Старосна структура:
- млађи од 18 година: 16,1%
- 18-60 година: 60,0%
- више од 60 година: 23,9%
Религија
[уреди | уреди извор]Од времена реформације град има евангеличко-лутеранско обележје (37% становништва 2002). Због положаја важне луке, Хамбург је одавно врло отворен свим конфесијама. Тако је 1834. овде основана прва немачка баптистичка заједница. Осим тога, од 1995. овде је и седиште римокатоличке Хамбуршке надбискупије. Удео римокатоличког становништва је 10,3%. Осим тога, од 1960-их је значајан удео муслиманског становништва, а постоји и врло активна јеврејска заједница.
Језик
[уреди | уреди извор]До дубоко у 19. век, нисконемачки језик је био једини језик којим се говорило у Хамбургу. Од раније је високонемачки био језик којим се писало, а до средине 20. века је углавном истиснуо нисконемачки и у свакодневном говору.
Од времена великог таласа усељавања 1960-их су се у граду створила „језичка острва“ јер су се досељеници често насељавали у истим деловима града, тако да данас постоји „португалска четврт“ где превладава португалски, док турски и курдски превладавају у Алтони и Вилхелмсбургу.
Привреда
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Чикаго, Илиноис, САД, од 1994
Дрезден, Саксонија, Немачка, од 1987
Леон, Никарагва, од 1989
Марсељ, Француска, од 1958
Осака, Јапан, од 1989
Праг, Чешка, од 1990
Шангај, Кина, од 1986
Санкт Петербург, Русија, од 1957
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Хамбург из ваздуха -
Градски канали -
Поглед на Хамбург и језеро -
Лука Хамбург -
Мост на Елби (Харбургер) -
Црква светог Михаила -
Музикхале -
Чилехаус -
Железничка станица
.1.hf.phb.ajb.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hamburg in Zahlen”. hamburg.de (на језику: немачки). Приступљено 2022-08-15.
- ^ Constitution of Hamburg),Verfassung der Freien und Hansestadt Hamburg (на језику: немачки) (11th изд.), 6. 6. 1952, Архивирано из оригинала 10. 6. 2007. г., Приступљено 21. 9. 2008
- ^ Jacqueline Brinkwirth; Sophie von Wirth; Gero Berndt (31. 5. 2019). „Ranking 2019: Die zehn größten Städte Deutschlands” [The Ten Largest German Cities]. Handelsblatt (на језику: немачки).
- ^ „Hamburg, Germany Köppen Climate Classification (Weatherbase)”. Weatherbase. Приступљено 7. 2. 2019.
- ^ Report on the snowfall disaster of 1978/1979 in northern Germany, retrieved on 20 July 2016.
- ^ Article on the winters in Germany, retrieved on 20 July 2016.
- ^ Comparison Архивирано 2016-10-07 на сајту Wayback Machine of the weather and snowfall in German winters (from 1950 on), retrieved on 20 July 2016.
- ^ „World Weather Information Service – Hamburg”. Deutscher Wetterdienst. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2012.
- ^ „Ausgabe der Klimadaten: Monatswerte”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2014. г. Приступљено 24. 6. 2014.
- ^ d.o.o, Yu Media Group. „Hamburg, Germany - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2. 7. 2019.
- ^ „Hamburg-Fuhlsbüttel (10147) - WMO Weather Station”. NOAA. Приступљено 7. 2. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- (језик: немачки) www.hamburg.de — службене интернет странице
- Градске панораме
- 360° Virtual Tour
- SHORT FILM "HAMBURG LIFE"
- Хамбург на сајту Curlie (језик: енглески)
- Хамбург на сајту OpenStreetMap
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Hamburg (city)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- Panoramas and Virtual Tours of Hamburg
- Hamburg-Wedel-Elbe-Web-Cams
- Hamburg-Cruise-Center + Elbphilharmonie Hamburg- Elbe-Harbour-Web-Cams
- Hamburg Portal – City Guide
- Hamburg Panorama-View
- „Hamburg Passenger Lists – 1881-1939”. GG Archives. Архивирано из оригинала 02. 01. 2020. г. Приступљено 07. 04. 2020.
| Државе |
|  |
|---|---|---|
| Градови-државе | ||
| Бивше државе |
| |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
