Пређи на садржај

Фердинанд Маркос

С Википедије, слободне енциклопедије
Фердинанд Маркос
Маркос 1982 год.
Лични подаци
Датум рођења(1917-09-11)11. септембар 1917.
Место рођењаСарат, Филипини
Датум смрти28. септембар 1989.(1989-09-28) (72 год.)
Место смртиХонолулу, Хаваји, САД
ДржављанствоФилипини
САД
РелигијаКатолик
Професијаполитичар
Породица
СупружникИмелда Маркос
Политичка каријера
Политичка
странка		 Либерална странка (1946—1965)
Националистичка странка (1965—1978)
10. председник Филипина
30. децембар 1965 — 25. фебруар 1986.
ПретходникДиосдадо Макапагал
НаследникКоразон Акино
3. премијер Филипина
12. јун 1978 — 30. јун 1981.
Претходникфункција установљена (пре ју је држао Хорге Варгас)
НаследникСесар Вирата
Потпис

Фердинанд Емануел Едралин Маркос[1] (шп. Ferdinand Emmanuel Edralín Marcos; Сарат, Лузон, 11. септембар 1917 — Хонолулу, Хаваји, 28. септембар 1989) био је филипински политичар, дугогодишњи председник државе и диктатор од 1965. до 1986. године.[2][3][4][5][6][7][8] Председник Филипина постао је 1965, као један од најпопуларнијих политичара, а 1986. је на таласу масовних протеста збачен са власти, после чега је избегао на Хаваје.[9] Он је био водећи члан крајњег десничарског Покрета новог друштва, и владао је као диктатор[3][10][11][12] под војном управом од 1972 до 1981.[13] Његов режим је био злогласан због своје корупције,[14][15][16][17] екстраваганције,[18][19][20] и бруталности.[21][22][23][24]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1917. године на филипинском острву Лузон. По занимању је био правник. Након што су САД предале независност Филипинима 1946. године, Маркос се укључио у политику. Био је посланик у филипинском конгресу од 1949. до 1959. године.

Председник

[уреди | уреди извор]

За председника Филипина био је изабран 1965. и на тој функцији је остао више од 20 година. Током владавине, његова власт је била све више корумпирана и репресивна. Политички противници су прогањани. Међу осталима, убијен је вођа опозиције Бенињо Акино када се 1983. вратио из егзила[25]. На тај је начин уклоњен најозбиљнији кандидат који је могао да га победи на изборима 1984. године. Маркосов режим су подржавале Сједињене Америчке Државе.

Маркос је, све време док је владао као председник, имао јаке везе са САД-ом, а био је добар пријатељ с Ричардом Никсоном, Линдоном Џонсоном и Роналдом Реганом. Односи између две државе накратко су захладили током мандата Џимија Картера, који је посебно упозоравао на кршење људских права. У Вијетнамски рат послао је филипинске војнике који су се борили на америчкој страни[26].

Маркос и председник САД Роналд Реган 1983 год.

Фердинанд и његова супруга Имелда Маркос третирали су државну економију као да је то била њихова уштеђевина. Имелда је путовала по свету, на пример, у Њујорк где је трошила огромне количине филипинског новца на уметничка дела. Њен интерес за одећу био је нашироко познат, поготово њена љубав према ципелама[27].

Пад с власти

[уреди | уреди извор]

Дана 25. фебруара 1986. године, брачни пар Маркос био је присиљен да побегне из земље због народног покрета који се подигао захтевајући демократију[28]. Настанили су се на Хавајима, где је Маркос умро 1989. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. стр. 37. 
  2. ^ Collas-Monsod, Solitas (10. 9. 2016). „Skeletons of their kleptocracy”. Philippine Daily Inquirer. 
  3. ^ а б Keil, Jennifer Gould (29. 8. 2018). „Dictator’s over-the-top summer home heads to auction block”. New York Post. 
  4. ^ „Hail to the thief: The Philippine government offers a hero's burial for a murderous kleptocrat”. The Economist. 12. 11. 2016. 
  5. ^ Heilprin, John (2015). „Political will guides Marcos case in Philippines”. Swissinfo. 
  6. ^ Wintrobe 2000, стр. 11, 132
  7. ^ Roa, Ana (29. 9. 2014). „Regime of Marcoses, cronies, kleptocracy”. Philippine Daily Inquirer. 
  8. ^ Davies, Nick (7. 5. 2016). „The $10bn question: what happened to the Marcos millions?”. The Guardian. 
  9. ^ Magno, Alexander R., ур. (1998). „Democracy at the Crossroads”. Kasaysayan, The Story of the Filipino People Volume 9:A Nation Reborn. Hong Kong: Asia Publishing Company Limited. 
  10. ^ „Philippine dictator Ferdinand Marcos given controversial hero's burial”. The Guardian. Agence France-Presse. 18. 11. 2016. 
  11. ^ „Marcos: Rise and fall of a dictator”. Philippine Daily Inquirer. 19. 11. 2016. 
  12. ^ Mijares 1976
  13. ^ Lacsamana, Leodivico Cruz (1990). Philippine History and Government (Second изд.). Phoenix Publishing House, Inc. ISBN 978-971-06-1894-1.  p. 189.
  14. ^ Nery, John (11. 9. 2013). „Corruption in Philippines: Marcos was the worst”. The Jakarta Post. 
  15. ^ „Global Corruption Report” (PDF). Transparency International. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2010. г. Приступљено 6. 8. 2009. 
  16. ^ „Global Corruption Report,”. Transparency International. стр. 106. Приступљено 25. 2. 2016. 
  17. ^ „Global Programme Against Corruption,” (PDF). Transparency International. стр. 274. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 4. 2016. г. Приступљено 25. 2. 2016. 
  18. ^ Traywick, Catherine (16. 1. 2014). „Shoes, Jewels, and Monets: The Immense Ill-Gotten Wealth of Imelda Marcos”. Foreign Policy. 
  19. ^ „The weird world of Imelda Marcos”. The Independent. 25. 2. 1986. 
  20. ^ Laurie, Jim (1986). „Excerpt - Imelda Marcos from ABC 20/20 March 1986”. ABC News. 
  21. ^ Conde, Carlos H. (8. 7. 2007). „Marcos family returning to the limelight in the Philippines”. The New York Times. 
  22. ^ „Report of an Amnesty International Mission to the Republic of the Philippines 22 November – 5 December 1975” (PDF). Amnesty International Publications. септембар 1976. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2019. 
  23. ^ „Why not ask Ramos and Enrile about Martial Law”. Manila Times. 28. 2. 2016. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. Приступљено 29. 6. 2017. 
  24. ^ „Alfred McCoy, Dark Legacy: Human rights under the Marcos regime”. Ateneo de Manila University. 20. 9. 1999. 
  25. ^ Thompson 1995, стр. 114–115
  26. ^ Lieutenant General Larsen, Stanley Robert (1985) "Chapter III: The Philippines" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2016) in Allied Participation in Vietnam, U.S. Department of the Army
  27. ^ „Ferdinand E. Marcos”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2. 3. 2013. 
  28. ^ Tate, C. Neal (1999). „Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma”. Ур.: Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. стр. 123. ISBN 978-0-275-96011-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Фердинанд Маркос на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фердинанд_Маркос&oldid=28800322”