Традиционално кинеско писмо

Традиционално кинеско писмо (трад. кин. 正體字 / 繁體字, упрошћ. кин. 正体字 / 繁体字, пин. Зхèнгтǐзì / Фáнтĭзì) или традиционални кинески знакови, су изрази који се користе за два стандардна сета за тискана кинеских слова. Модерни облик кинеских слова се први пут појавио с канцеларијским писмом за вријеме династије Хан, те је био мање-више стабилан од 5. вијека за вријеме Јужних и Сјеверних династија. Израз "традиционалан" се користи у контрасту према традиционалним знаковима још једног стандардизираног сета — поједностављеним кинеским словима које је стандардизирала влада Народне Републике Кине од 1950-их.

Традиционални знакови се службено користе у Тајвану, Хонг Конгу и Мацауу. Међу прекоморским кинеским заједницама (осим Сингапура и Малезије), такођер доминирају традициопнални знакови. Насупрот томе поједностављено кинеско писмо се користи у службеним списима матичне Кине, Сингапура и Малезије. Дебата о традиционалном и поједностављеном писму дуго траје међу кинеским заједницама.

Кинески називи

Међу говорницима кинеског језика, традиционални кинески карактери се зову на неколико различитих имена. Влада Републике Кине (Тајвана) службено зове традиционалне кинеске карактере: стандардне карактере или ортодоксне карактере (традиционално писмо: 正amitcyo katajama體字, упрошћ. кин. 正体字, пињин: зхèнгтǐзì, тонгјонг пињин: jhèngtǐzìh, џујин: ㄓㄥˋ ㄊㄧˇ ㄗˋ). Међутим, исти појам се користи изван Тајвана да се разликује стандардни, упрошћени и традиционални карактери од варијантних и идиоматских карактера (традиционално писмо: 異體字, упрошћ. кин. 异体字, пињин: yìтǐзì).

Насупрот томе, корисници традиционалног кинеског писма изван Тајвана, као што су корисници у Хонг Конгу, Макау и прекоморскин кинеским заједницама, и такође корисници упрошћеног кинеског писма, зову их сложеним карактерима (традиционално писмо: 繁體字, упрошћ. кин. 繁体字, пињин: фáнтǐзì). Неформални назив „стари карактери“ (кин. 老字, пињин: лǎозì) понекад се користи међу корисницима упрошћеног кинеског писма.

Корисници традиционалних карактера такође их понекад зову „потпуно-обликовани карактери“ (традиционално писмо: 全體字, упрошћ. кин. 全体字, пињин: qуáнтǐзì), да би их разликовали од упрошћених кинеских слова.

Неки корисници традиционалних карактера образложују да традиционални карактери су оригинални облик кинеских слова и не могу да се зову „сложеним“ кад они никада нису направљени сложени. Карактери су сачувани какви су, и да упрошћени карактери не могу бити „стандардни“, јер упрошћени карактери се не користе у свим Кинеско-јежичним регионима. Исто тако, подупирачи упрошћених кинеских карактера приговарају на опис традиционалних карактера као „стандардни“, јер они виде нове упрошћене карактере као савремени стандард који се користи код велике већине кинеских говорника. Они такође истичу да традиционални карактери нису доиста традиционални јер кинески карактери су се доста знатно променили кроз дуго времена. Многи карактери од Хан династије су начинито више разрађени од изворног стандарда.

Неки старији људи зову традиционалне карактере „правилне карактере“ (кин. 正字, пињин: зхèнгзì) и упрошћене карактере као „упрошћено-потезни карактери“ (традиционално писмо: 簡筆字, упрошћ. кин. 简笔字, пињин: јиǎнбǐзì) или „смањено-потезни карактери“ (традиционално писмо: 減筆字, упрошћ. кин. 减笔字, пињин: јиǎнбǐзì).

Штампани текст

Када штампају текст, људи у континенталној Кини и Сингапуру углавном користе упрошћен сустав. Међутим, Народна Република Кина такође понекад штампа материјал намењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере (обрнуто је такође истинито). У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад особне симплификације. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Неке симплификације су врло распрострањене, посебно 台 „тај“ (тáи) y 台灣 „Тајвану“ (Тáиwан) за разлику од стандардног карактера (臺). Осим тога, била су два главна употреба алтернативних карактера у старом добу. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цењена те особе, да би чували слова имена те особе. Ово дејство се зове „избјегавање увреде“ (避諱) у Кинеском. Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показали да је понављање намјерно него уредничка грешка (筆誤).

Кодирање рачуналних знакова

У прошлости, традиционални кинески је најчешће изведен користећи шему Биг5, која фаворитизира традиционално кинеско писмо. Уникод, међутим, је постао изузетно популаран начин рендеровања. Уникод даје једнаку важност упрошћеним и традиционалним кинеским карактерима. Има разне начине које су доступне да се уносе кинеске карактере у рачунарима.

Веб странице

WWW Конзорцијум препоручује кориштење ознаке зх-Хант за језички код кад се користи садржај кинеског језика у традиционалним кинеским словима.

Употреба у другим језицима

Традиционална кинеска слова су такође кориштене у корејском ханџа писму, и умјерено упрошћени традиционални карактери се користе у модерном јапанском канђи писму. Јапански канђи је такође поједностављен. Реформа је утицала на мањи број јапанских карактера, у односу на кинеске реформе, и многи упрошћени канђи карактери подударају се са онима који су упрошћени у Кини, али један мањи број су упрошћени другачије па се створила трећа верзија (нпр. „змај“ 竜 јапанско, 龙 (кинеско упрошћено), 龍 (кинеско традиционално)).

Вањске везе

• Еволутион оф Цхинесе Цхарацтерс
• Цхинесе Цхарацтерс анд Цултурес
• Традитионал Цхинесе Фласхцардс

Традиционално кинеско писмо на Wикимедијиној остави