Yoga & Obesity

See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.
net/publication/259760725
Effect of yoga techniques practice in obese adults
Article · January 2014
CITATION READS
1 266
2 authors:
Dhananjay Arankalle Madan Kumar S

iHealth Technologies National Institute of Naturopathy
14 PUBLICATIONS 79 CITATIONS 2 PUBLICATIONS 1 CITATION
SEE PROFILE SEE PROFILE
Some of the authors of this publication are also working on these related projects:
HIV, PLWHA and Naturopathy View project
Yoga and Obesity View project
All content following this page was uploaded by Dhananjay Arankalle on 17 April 2014.
The user has requested enhancement of the downloaded file.

International Scientific Yoga Journal Sense | Међународни научни часопис о јоги Смисао
Editorial board – Редакција:
Editor-in-Chief – Главни и одговорни уредник

Prof. Predrag Nikić, PhD, International Society for Scientific Interdisciplinary Yoga Research
[email protected]
Members – Чланови
Prof. Dušan Mitić, PhD (University of Belgrade); Prof. Gordana Nikić, PhD (University
Singidunum); Prof. Dušan Pajin, PhD (International Yoga Academy, Belgrade); Prof. Milanko
Čabarkapa, PhD (University of Belgrade); Assist. Prof. Lazar Cvijić, PhD (University Alfa);
Brankica Šurlan, PhD (Astronomical Institute of the Academy of Sciences of the Czech Republic);
Lada Stevanović, PhD (Serbian Academy of Science and Arts).
Secretary – Секретар редакције

Bosiljka Janjušević, MA (International Society for Scientific Interdisciplinary Yoga Research)
International Council – Међународни савет

Prof. Shirley Anne Telles, PhD (Patanjali Research Foundation, India); Prof. H.R. Nagendra, PhD
(S-VYASA University, India); Manjunath Sharma, PhD (S-VYASA University, India); Subodh
Tiwari (Kaivalyadhama Yoga Institute, India); Naveen K. Viisweswaraiah, PhD (S-VYASA
Univesity, India); Jiři Kubát, PhD (Astronomical Institute of the Academy of Sciences of the Czech
Republic); Narajan R. Desai, PhD (Kaivalyadhama Yoga Institute, India); B.R.Sharma, PhD
(Kaivalyadhama Yoga Institute, India); Prof. Arun Raghuwanshi, PhD (University of Bhopal, India);
Prof. Kiran Kumar Salagame, PhD (University of Mysore, India); Prof. Ganesh Shankar, PhD (Sagar
University, India); Prof. Jitendra Mohan, PhD (Panjab University, India); Prof. Meena Sehgal, PhD
(Panjab University, India); Prof. V.S. Elamurugan, PhD (Kumaraguru College of Technology,
Coimbatore, India); Prof. Savita Chintaman Deo, PhD (University of Pune, India); Dr. Paul Posadzki
(University of Exeter, United Kingdom); Dr. Holger Lüttich (University Westgate, Germany); Prof.
Surendra Nath Dubey, PhD (K.S.Saket P.G. College, Faizabad, India); Dr. Ananda Balayogi
Bhavanani (Interantional Center for Yoga Education and Research, Pondicherry, India); Dr.
Samprasad Vinod (Shanti Mandir, Pune, India); Dr. Mukund Bhole (Kaivalyadhama Yoga Institute,
India); Dr. Bernard Auriol; Harish Chandra, PhD (Center for Inner Development, United Kingdom).
Translators – Преводиоци
Bosiljka Janjušević, MA; Bojana Totović
Publisher – Издавач: International Society for Scientific Interdisciplinary Yoga Research

Међународно друштво за научна интердисциплинарна истраживања у области јоге,
Address: Interantional Scientific Yoga Journal Sense – Међународни научни часопис о јоги
Смисао, Гандијева 101, 11070 Нови Београд,
е-mail: [email protected], web site: www.yoga-science.rs
For publisher – За издавача: Prof. Predrag Nikić, PhD

Proofreading – Лектура: Sanja Drobnjaković, Ana Miletić
Cover – У изради корица учествовале/и: Aleksandar Nikolić, Mgr. Aleksandra Ristić, Marina
Stanković
Print – Штампа: „Standard 2”, Beograd
Copies – Тираж: 200
2
ISSN 2217-804X UDK 796.41:233-852.5Y
SENSE
International Scientific Yoga Journal
СМИСАО
Међународни научни часопис о јоги
Belgrade
Serbia, 2013
3
4
CONTENT
EFFECTS OF YOGA PRACTICE ON NEUROENDOCRINOLOGICAL CHANGES,

Subramanian Swapna, Dayalan Haripriya, Elango Tamilselvi .......................................... 7
EFFECT OF YOGA TECHNIQUES PRACTICE IN OBESE ADULTS,

Dhananjay V. Arankalle, Madan S. Kumar...................................................................... 22
CORRELATION BETWEEN YOGA PRACTICE, PERSONALITY DIMENSIONS AND

LIFE STYLES,
Predrag Nikić, Bosiljka Janjušević .................................................................................. 37
CONTRIBUTION OF YOGA TO THE SOCIAL DEVELOPMENT OF CHILDREN,

Babita Singh, Pt. Radheshyam Mishra ............................................................................ 54
YOGA AS SEEN BY CARL GUSTAV JUNG,

Dušan Pajin ..................................................................................................................... 77
YOGA EXERCISES FOR LOWER BACK PAIN,

Romana Romanov, Mirjana Radak ............................................................................... 124
YOGA BREATHING IN XENON THERAPY,

Dmitri Yudin ................................................................................................................. 146
BUDDHIST-LAMAIST PAGODA OF BELGRADE 1929-1944,

Dragica Jovanović ......................................................................................................... 159
5
САДРЖАЈ
ЕФЕКАТ ПРАКТИКОВАЊА ЈОГЕ НА НЕУРОЕНДОКРИНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ,

Субраманјан Свапна, Дајалан Хариприја, Еланго Тамилселви ................................ 15
EФЕКТИ ПРАКТИКОВАЊА ТЕХНИКА ЈОГЕ КОД ОДРАСЛИХ ГОЈАЗНИХ

ОСОБА,
Дананђај В. Аранкале, Мадан С. Кумар ...................................................................... 30
ПОВЕЗАНОСТ ПРАКТИКОВАЊА ТЕХНИКА ЈОГЕ, ДИМЕНЗИЈА ЛИЧНОСТИ И

ЖИВОТНИХ СТИЛОВА,
Предраг Никић, Босиљка Јањушевић ........................................................................... 46
ДОПРИНОС ЈОГЕ СОЦИЈАЛНОМ РАЗВОЈУ ДЕЦЕ,

Бабита Сингх, Пт. Радешвам Мишра ........................................................................... 66
ЈОГА – ВИЂЕЊЕ КАРЛА ГУСТАВА ЈУНГА,

Душан Пајин ................................................................................................................ 101
ПРИМЕНА ВЕЖБАЊА ЈОГЕ КОД БОЛА У ЛЕЂИМА,

Романа Романов, Мирјана Радак ................................................................................ 136
ЈОГА ДИСАЊЕ ТОКОМ ТЕРАПИЈЕ КСЕНОНОМ,

Дмитри Јудин ............................................................................................................... 152
БУДИСТИЧКО-ЛАМАИСТИЧКИ ХРАМ У BЕОГРАДУ 1929-1944,

Драгица Јовановић ....................................................................................................... 172
6
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 7-14 UDC: 233-852.5Y:613

© 2013 by the International Society for Original Scientific Paper
Scientific Interdisciplinary Yoga Research
Effects of yoga practice on neuroendocrinological changes

Subramanian Swapna, Dayalan Haripriya  , Elango Tamilselvi
SRM Medical Colege Hospital and Research Center
Kattankulathur, India
Abstract: Stressful experience may influence neuroendocrine, immune and

cytokine functions of the biological systems. Academic Examination stress has
been considered as a good model of naturally occurring psychological stress. It
can be very potent stressors especially when the exam is perceived as important to
the individual’s future career objective. Thus stress management can be used to
help the students filter out some of the stress and enhance their performance. Since
Examination Stress modifies hormones like Cortisol, Prolactin (PRL) and Beta
endorphin (β-EP), we conducted an investigation on the effect of yoga practice on
these parameters. Blood samples of Engineering students were collected at four
intervals Base Line (BL), Exam Stress (ES), 3 and 6 weeks practice of SK&P
during ES and these hormones were measured. ES elevated cortisol, PRL and β-
EP levels significantly (p<0.001, p<0.05, p<0.01 respectively). 3 and 6 weeks
practice of SK&P reduced the elevated cortisol level significantly (p<0.001), and
further elevated the level of PRL and β-EP (p<0.05). Our study indicates that
students who participated yoga has the potential to overcome ES in students which
is evident from the alterations in the levels of these hormones.
Key words: yoga, beta endorphin, cortisol, exam stress, prolactin, sudarshan yoga
kriya
Introduction
The neuroendocrine has long been thought to play an important role in causal
pathway linking stress and ill health. Stress is a term often used by individuals in a
variety of social, academic and employment settings. Academic examination in
students has been considered as one of the most acute stresses experienced by
students (Jemmott JB & Magloire K 1988). Engineering examiners frequently use
examinations to assess students because they know of no other way to ensure that
the students have sufficient knowledge and understanding to pass an exam without
the risk that others have helped them excessively. However all examiners also

Corresponding author: [email protected]
7
know that examinations also cause serious stress to at least some proportion of
students, probably to the extent that their performance is severely affected. Some
degree of stress is however a normal part of the incentive to perform well, and is
thus a good thing, but excess stress can be debilitating. Hence there is an urgent
need for inexpensive and effective strategies to promote psychological well being
in students and improve their mental and physical health status.
While modern medicine has focused on formulating ingenious chemical

compounds to help us overcome toxic emotions and stress, traditional practices
such as Yoga is an important and inexpensive method for training the mind. Yoga
includes meditation, physical exercises and breathing exercises. Sudarshan Kriya
and Pranayam (SK&P) is a rhythmic breathing technique which emphasizes
breathing in 3 different rhythms. SK&P has been found to be useful for relieving
depression (Brown, Gerber, 2005; Murthy et al 1998), improving antioxidant
defenses in the body (Sharma et al 2003), EEG studies (Bhatia et al 2003) revealed
increased beta-activity during resting state (indicative of alertness) and increased
alpha and beta-activity during the process of SK&P (indicative of relaxed
alertness). Although many stress reduction techniques are well known, there is
lack of research about their usefulness in reducing ES in students which thus may
help in better performance by the students.
It was noticed that participants at the workshops where they practice yoga
techniques have more enthusiasm, excellence and responsibility. By practicing the
techniques taught in the YES+, there is a possibility in the realm of the mind to be
both, Focused and Relaxed at the same time which is an art. The YES!+ course
techniques help flush out this emotional stress as a result of which we are capable
of taking better decision, experience more enthusiasm, creativity and joy. However
there are no scientific studies to validate the claims. Numerous studies have been
done previously on the level of stress among students of professional courses like
medical, Dental, Nursing, Physiotherapy. Whereas, studies on engineering students
is scarce and only few studies have been completed in engineering students on the
physiological , biochemical and endocrine changes associated with exam stress in
engineering students.
Thus the purpose of this study was to authenticate scientifically the above
mentioned conviction. The present study was conducted in healthy populations
among engineering students and volunteers from SRM University, Kanchipuram
district, Tamilnadu, India. The present study is the first of its kind to document the
effect of the short term yoga techniques practice on exam stress induced changes
in stress hormones cortisol, PRL and also β-EP in engineering students.
8
Method
A Randomized controlled pilot study was conducted in SRM University,

Kattankulathur, Tamilnadu, India among the Undergraduate Engineering Students.
A convenience sampling was used. Students from same department of engineering
college were selected for this study to avoid differences in stress levels. The total
number of the class was 72, from which 45 students who met the inclusion criteria
was enrolled for the study. 2 students did not consent to participate. Finally 43
students were involved in the study. Students who were non smokers, non
alcoholics, without any history of depression, neurological disorders and who were
not under any medications and those who do not practice any other kind of yoga
were included. Before the study commenced, the nature of the study was explained
to the participants individually and at the same time, their informed written
consents were obtained. In addition each participant’s personal history including
medical history and lifestyle practice was also obtained. This study was approved
by the institutional ethics committee (IEC) of SRM Medical College Hospital and
Research Centre.
Experimental Design
In order to study the effect of short term structured yoga module in the stressful
environment of university students, the 43 participants were randomly allocated
into 2 groups. Control group consisted of 21 students who did not practice yoga
and yoga group consisted of 22 students who practiced yoga. The assessments
were done twice at pre-intervention and twice at post intervention in both the
groups namely:
1. No exam period (Base Line- BL)
2. On the eve of Examination (ES)
3. After 3 weeks (During exam)
4. After 6 weeks (During exam)
The baseline data was measured few days after beginning of the academic year and
the students did not have any exams or any academic burden during baseline
investigations.
After performing ES assessments, the yoga group students underwent the

structured yoga module (YES+) for 6 weeks daily, whereas control group did not
practice yoga but were asked to sit in separate room for the timing when yoga
training was given.
Interventional procedure
Youth empowerment and skill workshop is a one week course. It is composed of

three modules: Healthy Body, Healthy Mind, and Healthy Lifestyle. The Healthy
9
Body module consists of physical activity that includes yoga stretches, mindful
eating processes, and interactive discussions about food and nutrition.
The Healthy Mind module includes stress management and relaxation techniques.
Breathing exercises (e.g., Sudarshan Kriya) and mindfulness techniques are used
to calm the mind, bringing awareness to the moment and enhancing concentration.
Group processes promote personal responsibility, respect, honesty, and service to
others. In the Healthy Lifestyle module, students learn strategies for handling
challenging emotional and social situations, especially peer pressure. Mindful
decision making and leadership skills are taught via interactive games. The
following table shows the details of yoga component included in this course:
Table 1: Details of the structured yoga module
Yoga
Neck roll, Shoulder rotation, Peacock asana, Swing, Half moon
stretch, Breath of joy, Cat Pose, Butterfly pose, Cradle pose,
Asanas
Wind relieving Pose, Boat pose, Surya Namsakar, Serpent
posture, Locust posture, Mountain posture and Yoga nidra.
Three stage Pranayam with Ujjayi or “Victory Breath”
Pranayam Three sets of Bhastrika or “Bellow’s Breath”
Sudarshan Kriya or the healing breath technique.
Guided meditation, Panchakosha meditation and Space
Meditations
meditation
Others Thoughts which create positive thinking, increased self esteem
Blood was collected after 3 weeks and after 6 weeks of practice. Care was taken so
that exams took place at the end of 3 and 6 weeks of SK&P practice in order to
study the true effect of SK&P practice on ES. At all the 4 intervals fasting blood
sample (5 ml) was collected between 8.00 am to 9.30 am by vein puncture. Serum
was separated and used for the assays of Cortisol and PRL using ELISA (Adultis,
Italy). β- EP was measured in plasma by ELISA (Phoenix Biosciences).
Statistical analysis
Data was analyzed using SPSS 16 version. One way ANOVA was performed in
order to evaluate significant difference within the group between conditions.
Results
The results clearly indicated that exam in students elicited a significant increase
(p<0.001) in serum cortisol levels. The significant fall (p<0.001) in serum cortisol
10
levels after 3 and 6 weeks in yoga group (Fig 1) suggests that regular practice of
yoga progressively develops greater levels of both relaxation and resilience to
stress.
Figure 1. Fall in serum cortisol level in yoga group after 3 and 6 weeks
Figure 2 clearly shows that exam stress increased (p<0.01) the level of β-
endorphin (β-EP) in both the groups. The level was further found to be increased
(p<0.05) after 6 weeks in yoga group. No change was seen in control group. Exam
stress elevated (p<0.05) PRL levels in both the groups when compared to their
respective baseline levels. No significant change in PRL levels was noticed in
yoga group after 3 weeks while an increase in PRL levels were observed only after
6 weeks. It is worth mentioning that, increase in PRL levels observed in yoga
groups after 6 weeks, was different in the male (p<0.01) and female students
(p<0.05) .
Figure 2. Effect of exam stress on β-EP in both groups
11
Discussion
Endocrine changes have been reported in individuals anticipating various types of

challenge. In our study the level of cortisol was found to be increased during ES.
Plasma cortisol concentrations and rates of excretion of cortisol and related
metabolites may increase in students during periods of ES (Frankenhaeuser et al
1978, Bogdonoff et al 1960). The significant fall in serum cortisol levels after 3
and 6 weeks practice of SK&P (during exam) in test group suggests that regular
practice of SK&P progressively develops greater levels of both relaxation and
resilience to stress. Changes in brain waves and blood serum cortisol during
exercise have been studied and increase in alpha waves and decrease in cortisol
levels reported (Kamei et al 2000). EEG studies on SK&P revealed increased
alpha activity during Yoga practice (Bhatia et al 2003). So decrease in cortisol
levels in our study may be due to increased alpha wave activation. In control
group, all ES samples showed elevated cortisol level. Though elevated cortisol
level comes back to normal within 72 hrs, but consecutive ES elevates its level.
Pituitary hormone like Prolactin was found to be increased in certain kind of

stressor like oral examinations (Meyerhoff et al 1988). Prolactin released during
stress have multiple effects in the periphery, including mobilization of energy
reserves (Mason JW 1968) via gluconeogenesis and lipolysis (Shanker, Sharma,
1979; Richter et al 1987), as well as effects on the cardiovascular system,
(Holaday 1983) and on electrolyte balance (Matsuoka et al 1980). Prolactin-
secretory response to stress has an immunomodulatory function protecting the
organism from the consequences of stress (Gala, 1990) and maintaining
homeostatic balance affected by other stress hormones. A study conducted by
Janakiramaiah et al in 2000 have shown that Yoga practice caused transient
increase in PRL levels. Acute PRL release have shown to reduce fear and anxiety
in animal models (Torner et al 1995). These results indicate that males and females
behaves differently in prolactin secretion upon response to stress, which could be
due to differences in prolactin regulatory secretions and interference of other
hormones or peptides, like estradiol, to cause significant change in prolactin level
especially in female students (Freeman et al 2000).
Similarly, psychological stress also increases beta endorphin level (Mason, 1968).
Mediation and exercise has shown to increase the release of β-EP which may be
associated with mood and emotions. Scientific evidence shows that meditation
increases the level of β-EP (Ryu et al 1996). Thus increased β-EP in the student’s
yoga group indicates that they show high relaxation even during ES.
Earlier report suggest that PRL as well as β-EP are elevated during
psychologically stressful situations, it is noteworthy that β-EP may facilitate PRL
release (Vogit et al 1983). While the function of PRL release in response to stress
is not understood, one possible physiological role for PRL might be stimulation of
12
the immune system (Spangelo et al 1985). One mechanism by which endorphin

could release PRL is by decreasing the release of dopamine into the portal
circulation, possibly through activation of specific opiate receptors on
tuberoinfundibular dopaminergic neurons (Gudelsky, Porter, 1979).
Scientific evidences illustrate that meditation and exercise has shown to increase
the release of β-EP which may be associated with mood and emotions (Ryu et al
1996). Thus increased β-EP in the students who practiced yoga indicates that they
were in relaxed state even during exam.
Conclusion
The findings of this study strengthen the fact that not only the nature of the stressor
but also the state of the responder may be of greater importance in determining the
responses to stress. Thus it is clear that, participants of structured yoga module, by
improvement in coping skills and decrease in excitation during stressful period
managed the level of anxiety which ultimately lead to reduction in cortsiol,
increase in prolactin and beta endorphin levels and were able to withstand the
stress arousal during ES. However further extensive and long term studies are need
to be done to prove these findings to recognize and incorporate yoga’s importance
in the curriculum both for the physical and psychosocial development of the
college students.
References:
1. Jemmott, J.B. & Magloire, K., (1988). Academic stress, social support, and secretory
immunoglobulin A. J Pers Soc Psychol. 55:803-10.
2. Brown, R.P. & Gerbarg, P.L. (2005). Sudarshan Kriya Yogic breathing in the treatment of stress,
anxiety, and depression. Part II--clinical applications and guidelines. J Altern Complement Med.
11(4):711-7.
3. Naga Venkatesha Murthy, P.J., Janakiramaiah, N., Gangadhar, B.N., Subbakrishna, D.K. (1998).
P300 amplitude and antidepressant response to Sudarshan Kriya Yoga (SKY). Journal of affective
disorders. 50(1):45-48.
4. Sharma, H., Sen, S., Singh, A., Bhardwaj, N.K., Kochupillai, V., Singh, N. (2003). Sudarshan
Kriya practitioners exhibit better antioxidant status and lower blood lactate levels. Biological
psychology. 63(3):281-291.
5. Bhatia, M., Kumar, A., Kumar, N., Pandey, R.M., Kochupillai, V. (2003). Electrophysiologic
evaluation of Sudarshan Kriya: an EEG, BAER, P300 study. Indian journal of physiology and
pharmacology. 47(2):157-163.
6. Frankenhaeuser, M., VonWright, M.R., Collins, A., VonWright. J., Sedvall, G., Swahn, C.G.
(1978.: Sex differences in psychoneuroendocrine reactions to examination stress. Psychosom Med
40:334—343, 1978.
7. Bogdonoff, M.D., Estes, E.H., Harlan, W.R., Trout, D.L., Kirschner, W. (1960). Metabolic and
cardiovascular changes during a state of acute central nervous system arousal. J Clin Endocrinol
Metab. 20:1333-1340.
8. Kamei, T., et al (2000). Decrease in serum cortisol during yoga exercise is correlated with alpha
wave activation. Perpetual and motor skills. 90(3Pt 1): 1027-1032.
13
9. Meyerhoff, J.L., Oleshansky, M.A., Mougey, E.H. (1988): Psychologic stress increases plasma
levels of Prolactin, Cortisol and POMC derived peptides in man. Psychosomatic medicine. 50,295-
303.
10. Mason, J.W. (1968): Over-all hormonal balance as a key to endocrine organization. Psychosom
Med. 30:791-808.
11. Shanker, G., Sharma, R.K. (1979). Beta-Endorphin stimulates corticosterone synthesis. Biochem
Biophys Res Commun. 86:1-5.
12. Richter, W.O., Naude, R.J., Oelofsen, W., Schwandt, P. (1987). In vitro lipolytic activity of p-
endorphin and its partial sequences. Endocrinology. 120:1472-1476.
13. Holaday, J.W. (1983). Cardiovascular effects of endogenous opiate systems. Ann Rev Pharmacol
Toxicol. 23:541—594.
14. Matsuoka, H., Mulrow, P.J., Li, C.H. (1980). P-Lipotropin: A new aldosterone-stimulating factor.
Science. 209:307-308.
15. Gala, R.R., (1990). The physiology and mechanisms of the stress-induced changes in prolactin
secretion in the rat. Life Sci. 46: 1407–1420.
16. Torner, L., Mejıa, S., Lopez-Gomez, F.J., Quintanar, A., De La Escalera, G.M, and Clapp, C.
(1995). A 14-kilodalton prolactin-like fragment is secreted by the hypothalamo-neurohypophyseal
system of the rat. Endocrinology. 136, 5454–5460.
17. Freeman, M.E., Kanyicska, B., Lerant,A., and Nagy,G., (2000). Prolactin: Structure, Function,
and Regulation of Secretion. Physiol Rev. 80:1523–1631.
18. Ryu, H., et al., (1996). Acute effect of qigong training on stress hormone levels in man. Am J
Chin Med. 24: 193–198.
19. Vogit, K.H., Frank, D., Duker. E., Martin, R., Wuttke, W. (1983). Dopamine –inhibited release of
Prolactin and intermediate lobe – POMC-peptide: Different modulation by opioids. Life Sci . 33
(Suppl 1): 5007-5010.
20. Spangelo, B.L, Hall, N.R., Goldstein, A.L. (1985): Evidence that Prolactin is an
immunomodulatory hormone. In MacLeod RM, Thorner MO,Scapagnini U. Prolactin: Basic and
Clinical correlates. Padova, Italy, Liviana press.
21. Gudelsky, G.A., Porter, J.C. (1979): Morphine and opiod peptide – induced inhibition of the
release of dopamine from tuberoinfundibular neurons. Life Sci 25:1697.
Received: November 3, 2013

Accepted: December 2, 2013
14
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 15-21 УДК: 233-852.5Y:613

© 2013 Међународно друштво за научна Оригинални научни рад
интердисциплинарна истраживања у области јоге
Ефекат практиковања јоге

на неуроендокринолошке промене
Субраманјан Свапна, Дајалан Хариприја  , Еланго Тамилселви
Болница и истраживачки центар Медицинског факултета СРМ
Катанкулатур, Индија
Апстракт. Стресно искуство може да утиче на неуроендокрине, имуне и

цитокинске функције биолошких система. Стрес приликом полагања испита
je добар пример психолошког стреса који је природно изазван. То може да
буде врло интензиван стресор, посебно када се испит доживљава као врло
важан за остваривање будућих циљева студента. Тада учење управљања
стресом може да помогне студентима да умање одређени нивo стреса и да
побољшају своју ефикасност. С обзиром на то да испитни стрес утиче на
хормоне као што су кортизол, пролактин (PRL) и бета ендорфин (β-EP),
изведено је испитивање ефеката практиковања јоге на ове параметре. Од
студената електротехнике су четири пута узети узорци крви: у периоду
ван испитног рока, вече пред испит, 3 недеље после почетка практиковања
сударсан крије и пранајаме и 6 недеља после почетка практиковања истих
техника, и измерени су нивои ових хормона. Вече пред испит дошло је до
значајног пораста кортизола, проактина и бета ендорфина (p<0,001,
p<0,05, p<0,01). Након 3 и 6 недеља практиковања техника дошло је до
значајног смањења кортизола (p<0,001) и додатног повећања нивоа
пролактина и бета ендорфина (p<0,05). Истраживање показује да
студенти који су практиковали јогу имају потенцијал да превазиђу
предиспитни стрес, што се види у променама нивоа ових хормона.
Кључне речи: јога, бета ендорфин, кортизол, испитни стрес, пролактин,

сударсан јога крија
Увод
Дуго се сматрало да неуро-ендокрини систем има важну улогу у узрочној

вези између стреса и лошег здравља. Стрес је термин који се обично користи
у различитим друштвеним, академским и пословним оркужењима.

[email protected]
15
Академски испити које полажу студенти сматрају се за најакутнији стрес

који они могу да доживе (Jemmott, Magloire, 1988). Инжењери обично
користе испите да би тестирали студенте јер не знају ниједан други начин на
који би проверили да студенти имају довољно знања и разумевања да положе
испит, а да се избегне ризик да су им други помагали. Сви испитивачи знају
да испит узрокује велики стрес бар неком проценту студената и да
доживљени стрес значајно утиче на њихове одговоре. Одређени степен
стреса је нормалан део мотивације да се покаже што бољи резултат и због
тога је он добар, али прекомеран стрес исцрпљује. Због тога постоји хитна
потреба за јефтиним и ефикасним стратегијама којима ће се промовисати
психолошко здравље студената и побољшати статус њиховог менталног и
физичког здравља.
Модерна медицина се фокусирала на припремање посебних хемијских

једињења уз помоћ којих можемо да превазиђемо токсичне емоције и стрес, а
традиционална пракса као што је јога представља важну и јефтину методу за
тренинг ума и тела. Јога обухвата физичко вежбање, вежбе дисања и
медитацију. Сударсан јога крија и пранајама (СКП) је техника ритмичког
дисања која наглашава дисање у три различита ритма. СКП је корисна
техника код ублажавања депресије (Brown, Gerber, 2005; Naga Venkatesha
Murtz и сар, 1998) тако што побољшава антиоксидантне одбране у телу
(Sharma и сар, 2003). У ЕЕГ студијама (Bhatia и сар, 2003) су пронађене
увећане бета активности током процеса СКП-а (који је индикативан за
опуштену будност). Иако је познато много техника за смањење стреса,
недостају истраживања о њиховој ефикасности код студената приликом
полагања испита, што би могло да им помогне у постизању бољих резултата.
Примећено је да учесници радионица за оснаживање младих, на којима се

примењују технике јоге, имају више ентузијазма, постижу боље резултате и
осећају више одговорности. Практикујући технике које се раде на овим
радионицама, омогућавају да буду фокусирани и опуштени. Ове технике
помажу да се учесници ослободе емоционалног стреса, а резултат тога је
већа способност за доношење одлука, више ентузијазма, креативности и
радости. Ипак, и даље не постоје научна истраживања која ово потврђују.
Раније су рађена бројна истраживања о стресу код студената различитих
професионалних опредељења као што су медицина, стоматологија, неговање
и физиотерапија. Истраживања на студентима електротехнике су ретка,
урађено је само неколико целовитих истраживања која се односе на
физиолошке, биохемијске и ендокрине промене које су повезане са стресом
приликом полагања испита.
Сврха овог истраживања јесте да се научно докажу поменуте претпоставке.

Истраживање је рађено на здравој популацији студената електротехнике и
волонтера са Универзитета СРМ из округа Канцхипурам, држава Тамилнаду,
16
Индија. Ово истраживање је прво такве врсте које документује ефекте

краткорочне примене техника јоге на промене до којих долази у лучењу
хормона стреса – кортизола, PRL-а и β-EP-а, до којих долази приликом
полагања испита код студената електротехнике.
Метод
Експериментално пилот истраживање изведено је на Универзитету СРМ

(Катанкулатхур, Тамилнаду, Индија) на студентима основних студија
електротехнике. Коришћен је пригодни узорак. За ово истраживање су
бирани студенти истог департмана Електротехничког факултета да би се
избегле разлике у нивоу стреса. Укупан број студената у овој генерацији је
72, а њих 45 је испуњавало критеријуме за учешће у истраживању. Двоје
студената нису пристали да учествују, па је узорак чинило укупно 43
студента. У истраживању су учествовали студенти који не пуше, не пију,
немају историју депресије, неуролошких поремећаја и не користе лекове, и
који не практикују ниједну другу технику јоге осим оних које су понуђене за
сврху истраживања. Пре него што је истраживање започело, сваком учеснику
је лично објашњена природа истраживања и од њих је добијена писмена
сагласност за учешће. Поред тога, прикупљени су подаци о животном стилу
и историји болести сваког студента. Ово истраживање је одобрио Етички
комитет болнице и Медицинског факултета СРМ.
Нацрт истраживања
Да би се испитали ефекти краткорочног структурисаног часа јоге у стресном

окружењу у којем се налазе студенти, 43 учесника је на случајан начин
подељено у две групе. Контролну групу су чинили студенти који нису
практиковали технике јоге, њих 21, а експерименталну групу је чинило 22
студента који су практиковали јогу. Испитивања су урађена два пута пре
почетка вежбања и два пута после вежбања, у обе групе:
1. у периоду ван испитног рока (основа, БЛ);
2. вече пред испит (ЕС);
3. три недеље касније (током испитног рока);
4. после 6 недеља (током испитног рока).
Основни подаци су добијени неколико дана након почетка академске године

када студенти нису имали испите нити било какво академско оптерећење
током овог испитивања.
Након испитивања које је урађено вече пред испит, студенти из

експерименталне групе су почели да практикују јогу свакодневно током 6
недеља. Испитаници из контролне групе нису практиковали јогу, али су
замољени да током одржавања часа јоге седе у другој просторији.
17
Интервенција
Радионица за оснаживање младих се одржава у периоду од недељу дана.

Састоји се од три модула: Здраво тело, Здрав ум и Здрав животни стил.
Модул Здраво тело се састоји од физичке активности која обухвата јога
истезање, начин исхране са укљученом пажњом и интерактивне дискусије о
исхрани. Модул Здрав ум обухвата технике управљања стресом и технике
релаксације. Вежбе дисања и технике усмеравања пажње користе се за
умиривање ума, освешћивања садашњег тренутка и унапређења
концентрације. Групни процеси подстичу личну одговорност, поштовање,
искреност и помоћ другима. У модулу Здрав животни стил студенти уче
стратегије за управљање емоционалним и социјалним ситуацијама које за
њих представљају изазов, а то се посебно односи на притисак од стране
вршњака. Кроз интерактивне игре уче се промишљеном доношењу одлука и
вештинама лидерства. Следећа табела приказује детаље о програму јоге који
је укључен у овај курс.
Табела 1. Подаци о структурисаном часу јоге
Јога
Асане Кружење вратом, кружење раменима, положај пауна,
торзија, полумесец, дах радости, положај мачке,
положај лептира, положај колевке, положај
ослобађања гасова, положај чамца, сурја намаскар,
положај змије, положај скакавца, положај планине и
јога нидра
Пранајама Трослојно дисање уз уђаји или „дах победе“
Три циклуса бастрика дисања или „ковачки мех“
Сударсан крија или техника лековитог дисања
Медитација Вођена медитација, панчакоша медитација и космичка
медитација
Друго Позитивне мисли, повећање самопоштовања
Испитаницима је рађено испитивање крви после 3 недеље и после 6 недеља

праксе. Водило се рачуна о томе да се испити одржавају на крају треће и на
крају шесте недеље практиковања СКП-а да би се проверили њихови стварни
ефекти у овој фази испитивања (вече пред одржавање испита). У све четири
фазе узети су узорци крви (5 милилитара) из вене, пре јела, у периоду између
8 и 9:30 часова. Серум је раздвојен и коришћен за тестове кортизола и PRL
тестом ELISA (Adultis, Italy). β-EP је мерена у плазми тестом ELISA (Phoenix
Biosciences).
18
Статистичка анализа
Подаци су анализирани у програму SPSS, верзија 16. Изведена је једносмерна

(једнофакторска) ANOVA у циљу процене значајности разлике у групи
између постојећих услова.
Резултати
Резултати јасно показују да је код студената пре испита дошло до значајног

пораста нивоа кортизола у серуму (p<0,001). Значајан пад нивоа кортизола у
серуму (p<0,001) после 3 и 6 недеља у групи која је вежбала јогу (слика 1)
сугерише да редовно практиковање јоге постепено доводи до вишег нивоа
релаксације и отпорности на стрес.
Слика 1. Пад нивоа кортизола у серуму у групи која је вежбала јогу

после 3 и 6 недеља
Слика 2 јасно показује да је предиспитни стрес довео до пораста нивоа β-

ендорфина (β-EP) у обе групе (p<0,01). После 6 недеља је примећено да је
ниво β-ендорфина додатно порастао (p<0,05) у групи која је практиковала
јогу. У контролној групи није било промена. Због предиспитног стреса
дошло је до пораста нивоа PRL у обе групе (p<0,05), у поређењу са
резултатима који су добијени у периоду ван испитног рока. У групи која је
практиковала јогу након 3 недеље нису примећене значајне промене у нивоу
PRL, али су забележене после 6 недеља. Треба поменути да је пораст у нивоу
PRL који је забележен после 6 недеља у групи која је практиковала јогу био
различит код мушкараца (p<0,01) и жена (p<0,05).
19
Слика 2. Ефекат предиспитног стреса на β-EP у обе групе
Дискусија
Ендокрине промене које су примећене код испитаника упућују на различите

врсте изазова. У нашем истраживању је нађено да се ниво кортизола
повећава током периода пред полагање испита. У том периоду,
концентрација кортизола у плазми и ниво излучивања кортизола и с њим
повезаних метаболита могу да се увећају (Frankenhaeuser и сар, 1978;
Bogdonoff и сар, 1960). Значајан пад нивоа кортизола у серуму после 3 и
после 6 недеља практиковања сударсан крије и пранајаме (током полагања
испита) у експерименталној групи показује да редовна пракса ових техника
постепено развија већу могућност релаксације и отпорности на стрес.
Посматране су промене у можданим таласима и промене у нивоу кортизола у
серуму крви током вежбања и примећен је пораст у алфа таласима и
смањење нивоа кортизола (Kamei и сар, 2000). ЕЕГ током извођења датих
техника показује пораст активности алфа таласа током практиковања јоге
(Bhatia и сар, 2003). Пад нивоа кортизола у нашем истраживању може бити
резултат повећане активности алфа таласа. У контролној групи сва
испитивања која су рађена на дан пред испит показују пораст у нивоу
кортизола. Тај пораст се нормализује у периоду од 72 сата, али консекутивно
одржавање испита доводи до тога да овај ниво кортизола опет расте.
Нађено је да се код неких стресора, као што је усмено испитивање, увећава

ниво хормона питуитарне жлезде пролактина (Meyerhoff и сар, 1988).
Пролактин који се ослобађа током стреса има вишеструке ефекте на
периферији, укључујући и мобилизацију резерви енергије (Mason, 1968)
путем процеса глуконеогенезе и липолизе (Shanker, Sharma, 1979; Richter и
сар, 1987) и утиче на кардиоваскуларни систем (Holaday, 1983) и на
равнотежу електролита (Matsuoka и сар, 1980). Одговор на стрес у виду
20
лучења пролактина има имуномодулаторну функцију тако што штити

организам од последица стреса (Gala, 1990) и одржава хомеостатичку
равнотежу коју угрожавају други хормони који се луче под утицајем стреса.
Једно од истраживања (Janakiramaiah и сар, 2000) показује да практиковање
јоге узрокује пролазан пораст у нивоу PRL-а. Показало се да акутно лучење
PRL-а смањује страх и анксиозност код испитиваних животиња (Torner и сар,
1995). Ови резултати показују да се мужјаци и женке различито понашају
приликом лучења пролактина које представља одговор на стрес, што може
бити резултат различите регулације лучења пролактина и учешћа других
хормона или пептида, као што је естрадиол, који узрокују значајне промене у
нивоу пролактина, посебно код студенткиња (Freeman и сар, 2000).
Слично томе, приликом психолошког стреса повећава се ниво бета
ендорфина (Mason, 1968). Показало се да практиковањем медитације и
вежбања долази до повећаног ослобађања β-EP-а, што се може повезати са
расположењем и емоцијама. Научни докази показују да практиковање
медитације повећава ниво β-EP-а (Ryu и сар, 1996). Према томе, повећање β-
EP-а код студената који су практиковали јогу показује висок ниво
релаксације и уочи испита.
Ранији извештаји показују да су PRL и β-EP увећани када се испитаник

налази у психолошки стресним ситуацијама, а важно је приметити и то да β-
EP може да потпомогне лучење PRL-а (Vogit и сар, 1983). Иако још не
постоји објашњење за лучење PRL-а као одговора на стрес, једна могућа
психолошка улога PRL-а може да буде стимулација имуног система
(Spangelo и сар, 1985). Механизам којим ендорфин подстиче лучење PRL-а
јесте смањење лучења допамина, вероватно путем активације одређених
рецептора опијата код TIDA неурона (Gudelsky, Porter, 1979).
Закључак
Налази до којих смо дошли у овом истраживању подржавају чињеницу да

није само природа стресора значајна у одређивању одговора на стрес, већ
значајну улогу има стање онога који се налази у стресној ситуацији. Према
томе, јасно је да су полазници структурисаних часова јоге побољшањем
вештина и смањењем узбуђења током стресног периода управљали нивоом
анксиозности, што је аутоматски водило смањењу нивоа кортизола,
повећању нивоа пролактина и бета ендорфина, чиме им је омогућено да
издрже пораст стреса вече пред испит. Ипак, потребна су додатна дугорочна
истраживања да би се потврдили ови налази и да би се тако препознао значај
јоге и да би се она укључила у курикулум који се односи на физички и
психо-социјални развој студената.
Литература се налази на страни 13.

Примљен: 3. новембар 2013.
Прихваћен: 2. децембар 2013.
21
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 22-29 UDC: 233-852.5Y:613.25

Effect of yoga techniques practice in obese adults

Dhananjay V. Arankalle  , Madan S. Kumar
National Institute of Naturopathy
Pune, India
Abstract: Obesity is a chronic medical condition characterized by excessive fat

causing a generalized increase in the body mass. Apart from being a health
concern worldwide, obesity may affect lung function. This study evaluated the
effect of a four weeks yoga training protocol on anthropometric measures and
peak expiratory flow (PEF) rate in obese adults.
Twenty-three obese adults (11 male and 12 female) aged mean±SD 36.17±12.87
with BMI greater than 25 were enrolled in the study. Anthropometric
measurements and PEF were recorded before and after four weeks of Yoga
training. A pre- post assessment of the participants was done on the first and last
day of the yoga sessions.
Analysis was done using paired-samples t-test. After four weeks of yoga training
there was statistically significant reduction in the weight (p<0.05) and body mass
index (p=0.005) and improvement in PEF (p<0.005) in the obese participants. No
significant changes were observed in waist circumference, hip circumference,
waist-hip ratio, pulse rate and blood pressure.
There is a significant statistical correlation between regular yoga practice and
weight loss, reduction in body mass index and improvement in PEF in obese
adults. Studies on larger sample size are warranted to establish yoga as an
independent modality for managing obesity and improving lung function.
Keywords: yoga, obesity, anthropometric measures, BMI, PEF
Introduction
Obesity is a chronic medical condition characterized by excessive fat causing a

generalized increase in the body mass. It is estimated using body mass index
(BMI) which is calculated as the weight in kilograms divided by the square of the
height in meters [BMI = weight (kg)/ height (m2)]. Waist-hip ratio (WHR) and
waist circumference (WC) complement the measurement of BMI in the

22
identification of individuals at increased risk of obesity‐related morbidity. The

waist circumference divided by the hip circumference) is an additional measure of
body fat distribution. The ratio can be measured more precisely than skin folds,
and it provides an index of both subcutaneous and intra-abdominal adipose tissue
(Bjorntorp, 1987). Although BMI is correlated with WHR and WC (as measures of
abdominal obesity), the level of association is varied, suggesting that these
measures may provide different information and thus may not be interchangeable
(WHO, 2008).
Apart from being a health concern worldwide, obesity may affect lung function
(Ylikahri, et al., 2007). Reduction in expiratory flow rates and lung volumes are
commonly reported along with pulmonary function abnormalities related to
obesity. The exact mechanism of impaired lung function is not clear. Obesity can
affect the thorax, diaphragm, and abdominal muscles, and, due to increased
respiratory effort and impairment of the gas transport system, can result in altered
respiratory function even if the lungs are normal (Zuhal, Nihal, 2011).
Reversible and variable airflow limitation are measured with a spirometer (forced
expiratory volume in 1 s (FEV1) and forced vital capacity (FVC)) or a peak
expiratory flow (PEF) meter (Pocket Guide for Physicians and Nurses, 2005). PEF
is the most commonly used method to monitor lung function (Brand, Roorda,
2003). Several kinds of peak flow meters are available and the technique for use is
similar for all (Sly, Flack, 2001).
Yoga as therapeutic method
Yoga was developed in India and due to its efficiency, it was spread around the
world. According to Patanjali, it involves yama, niyama, methods of modification
of breath (pranayama), assuming and maintaining specific postures (asana),
concentration (dharana) and meditational practices (dhyana). Short-term yoga and
diet change have shown to decrease BMI and the fat-free mass
(Telles, Naveen, Balkrishna & Kumar, 2010). Regular practice of sun salutation
series (surya namaskara) may maintain or improve cardiorespiratory fitness, as
well as promote weight management (Mody, 2011). Yoga and stretching postures
are implicated in increasing respiratory stamina, relaxing of chest muscles,
expansion of lungs, raising of energy levels (Singh, Soni, Singh, Tandon, 2012).
Limited information is accessible regarding the effect of yoga practice on obesity

and lung function collectively. The aim of this study was to investigate the effect
of four weeks yoga practice on anthropometric measures and PEF in obese adults.
23
Methods
Subjects and study design
Twenty-three obese adults (11 male and 12 female) age ranging from 18 to 53
years (mean age±SD, 36.17±12.87 years) with BMI greater than 25 were enrolled
in the study through advertisement in local newspaper. Prior experience of yoga in
any form of the participants ranged from 0 to 10 months (mean experience±SD,
2.6±3.3 months). After an initial health screening by a naturopathy and yoga
medical practitioner, those participants having systemic complications, on
medication or unable to perform basic exercises were excluded. Two participants
overall were excluded from the analysis because of low compliance to the yoga
training defined as missing more than four sessions. A pre- post assessment of the
twenty-three participants was done on the first and last day of the yoga sessions
which lasted for four weeks. All participants received general health education
and diet counseling during the 4-week study. This study was part of NIN’s yoga
training program and hence having a control group was not feasible. Potential risks
and benefits were explained to the participants and written informed consent was
obtained. The study was approved by the Institutional Ethics Committee of NIN.
Yoga training protocol
Yoga training was conducted by a qualified yoga and naturopathy physician, six
times per week for four weeks consisting of traditional loosening practices
(sukshma vyayama), postures (asana), breathing exercises (pranayama), cleansing
procedures (kriya) – once a week and relaxation techniques (Table 1). Day 1 and
day 5 of all weeks consisted of loosening exercise series traditionally known as
sukshma vyayama. Day 2 to day 4 consisted of 12-steps sun-salutation poses, basic
to intermediate postures, and breathing exercises. Day 6 of the week was dedicated
to internal cleansing procedures. Guided relaxation techniques were administered
where necessary and as deemed fit by the instructor.
24
Table 1: Yoga training protocol
Days Practices Duration Description

Days 1 & 5 Sukshma vyayama 60 mins Traditional loosening
exercise series
Suryanamaskar 15 mins Bihar School of Yoga
12 steps – 18 rounds
Asana 30 mins Traditional basic to

Days 2, 3 & 4 intermediate postures in
supine lying, prone lying,
Pranayama 15 mins sitting and standing
Suryabhedana, Nadi
shuddhi, Bhastrika,
Bhramari
Pre-kriya practice: Prayer

Main kriya practices:
Day 6 Kriya 60 mins Jalaneti and Vamana dhauti
Post-kriya practices:
Kapalabhati, uddiyana
bandha, pawanmuktasana,
alternate parvatasana and
sarpasana
Assessments
Anthropometric measurements and PEF were recorded before and after four
weeks. Anthropometric measurements included measuring height and weight to
calculate body mass index (BMI), waist circumference (WC) and hip
circumference (HC). Body weight and height were measured with the participants
wearing light clothes and without shoes. Waist and hip circumference were
measured using standard measuring tapes with 0.1 cm accuracy. Waist-to-hip ratio
was then calculated. The same anthropometric equipment was used for each
participant.
Peak expiratory flow (L/min) was measured using Air Zone peak flow metre
(Clement Clarke International, Edinburgh). Each participant was asked to sit erect
with the mouthpiece of the peak flow meter in close contact with the mouth
without an angle (inclination or declination). The participant was then required to
inhale actively and exhale forcefully into the mouthpiece. Three measurements
were taken and the highest reading was recorded. To avoid variability due to
different technicians and devices, all the tests were performed by one designated
25
person (MK). All measurements were done before the first Yoga session on the
first day and after the last session on the last day, between 5pm to 6 pm. Besides,
the participants were advised to record their food habits regularly after initial diet
counseling. Use of low-calorie vegetarian food was advocated.
Data analysis
Paired-samples t-test was computed using the Statistical Package for the Social
Sciences version 17.0 for Windows (SPSS, Inc., Chicago, IL, USA). Statistical
significance was set at p-value＜0.05.
Results
The study included twenty-three adults classified as obese (BMI 31.36±3.86

kg/m2). Changes in anthropometric measures and lung function (PEF) are
summarized in Table 2. After four weeks of yoga training there was significant
reduction in the weight (p<0.05) and body mass index (p=0.005) and improvement
in the peak expiratory flow rate (p<0.005) in the obese participants. No significant
changes were found in waist circumference, hip circumference, waist-hip ratio,
pulse rate and blood pressure.
Table 2: Changes in anthropometric measures and lung function (PEF) following

a 4-week yoga intervention
Before After % change t value P value

Weight (kgs) 86.48 ± 2.68 85.66 ± 3.01 -0.95 2.66 (22) 0.014*
Body Mass 31.36 ± 0.80 31.02 ± 0.81 -1.09 3.09 (22) 0.005**
Index
Waist 101.57 ± 101.72 ± 0.15 -0.18 (22) 0.86
Circumference 1.61 2.02
(cm)
Hip 108.98 ± 108.30 ± -0.63 0.92 (22) 0.366
Circumference 1.88 1.86
(cm)
Waist-Hip 0.94 ± 0.01 0.94 ± 0.01 0.60 -0.64 (22) 0.527
Ratio
Sytolic Blood 117.74 ± 117.04 ± -0.59 0.31 (22) 0.759
Pressure 2.19 1.52
(mmHg)
Diastolic 77.74 ± 1.53 78.17 ± 1.62 0.56 -0.25 (22) 0.803
Blood Pressure
(mmHg)
Pulse Rate 74.96 ± 1.45 72.09 ± 0.86 -3.83 1.92 (22) 0.068
(beats/min)
Peak 292.17 ± 329.13 ± 12.65 -3.45 (22) 0.002**
26
Expiratory 21.01 20.42

Flow Rate
(L/min)
Values are mean ± SEM for 23 participants. t and P values as obtained from Students t test
for paired data.
* p<0.0; ** p<0.005
Discussion
The present study was designed to determine the impact of 4-week yoga training
on body composition and lung function. The major finding of the present study
was that a 4-week yoga training protocol improved body weight, body mass index
and PEF in obese adults.
The effects of yoga training reported previously include the inhibition of weight
gain, reductions in cholesterol levels (Pal, et al., 2011), and blood pressure,
improvement in immune function (Gopal, Mondal, Gandhi, Arora &
Bhattacharjee, 2011), beneficial psychological effects (Telles, Singh, Joshi &
Balkrishna, 2010) and improvement in cardiovascular functions (Ankad, Herur,
Patil, Shashikala & Chinagudi, 2011). In the present study, even though overall
weight loss is demonstrated, waist and hip circumference did not appear to change
significantly.
Basal metabolic rate (BMR) may have increased causing a reduction in the body
weight as is the case with conventional exercise (Wong, et al., 2008, and Slentz et
al., 2004). Thus, yoga can be an effective alternative in weight-reduction by
increasing BMR in obese adults.
Compared to athletes, long term yoga practitioners (yogis) by default seem to have
better PEF (Prakash, Meshram & Ramtekkar, 2007). Yoga practice seem to
significantly improve lung function including peak expiratory flow rate (Singh et
al., 2012) and the results of the present study demonstrates a consistent trend.
Regular practice of pranayama, specifically alternate nostril breathing (nadisuddhi)
has shown to increase parasympathetic activity and significant increment in PEF
(Upadhyay, Malhotra, Sarkar & Prajapati, 2008).
The results also indicate inconsistent change across the participants with respect to
waist circumference, waist-hip ratio and diastolic blood pressure, although the
levels dropped overall. Additional assessments, like free fat mass, would have
been better indicators for explaining these individual variations. Differences in the
amount of physical activity and lifestyle choices apart from the yoga intervention
could be responsible for the variations reflected.
27
Some limitations of the current study are the relatively small sample size of
twenty-three and absence of control group. Furthermore, obesity being a chronic
condition requires long term follow-up, which was not done in this case. However,
the participants were counselled individually on a weekly basis regarding their
food habits, which probably enabled better results achievement.
Conclusion
The findings of the study indicate that regular yoga practice can initiate weight
loss, reduce body mass index and improve lung function in obese adults, thereby,
reducing the possibility of obesity related complications. Further controlled studies
on larger sample size are warranted to establish yoga as an independent modality
for managing obesity.
References:
1. A Pocket Guide for Physicians and Nurses based on the workshop report: global strategy for
asthma management and prevention (updated 2005).
2. Ankad RB, Herur A, Patil S, Shashikala GV, Chinagudi S. (2011). Effect of short-term pranayama
and meditation on cardiovascular functions in healthy individuals. Heart Views. 12:58-62.
3. Bjorntorp P. (1987). Fat cell distribution and metabolism. Annals of the New York Academy of
Sciences. 499:66‐72.
4. Brand PLP, Roorda RJ (2003). Usefulness of monitoring lung function in asthma. Archives of
Disease in Childhood. 88:1021-1025.
5.Gopal A, Mondal S, Gandhi A, Arora S, Bhattacharjee J. (2011). Effect of integrated yoga practices
on immune responses in examination stress - A preliminary study. International Journal of Yoga.
4:26-32.
6. Jayasinghe SR. (2004). Yoga in cardiac health (a review). European Journal of Cardiovascular
Prevention and Rehabilitation.11:369-375.
7. Mody BS. (2011). Acute effects of Surya Namaskar on the cardiovascular & metabolic system.
Journal of Bodywork and Movement Therapies. 15:343-347.
8. Pal A, Srivastava N, Tiwari S et al. (2011). Effect of yogic practices on lipid profile and body fat
composition in patients of coronary artery disease. Complement Therapies in Medicine. 19:122-127.
9. Prakash S, Meshram S, Ramtekkar U. (2007). Athletes, yogis and individuals with sedentary
lifestyles; do their lung functions differ? Indian Journal of Physiology and Pharmacology. 51:76-80.
10. Singh S, Soni R, Singh KP, Tandon OP. (2012). Effect of yoga practices on
pulmonary function tests including transfer factor of lung for carbon monoxide (TLCO) in asthma
patients. Indian Journal of Physiology and Pharmacology. 56:63-68.
11. Slentz CA, Duscha BD, Johnson JL et al. (2004). Effects of the amount of exercise on body
weight, body composition, and measures of central obesity: STRRIDE--a randomized controlled
study. Archives of Internal Medicine. 164:31-39.
12. Sly PD, Flack F. (2001). Is home monitoring of lung function worthwhile for children with
asthma? Thorax. 56:164-165.
13. Telles S, Singh N, Joshi M, Balkrishna A. (2010). Post traumatic stress symptoms and heart rate
variability in Bihar flood survivors following yoga: a randomized controlled study. BMC Psychiatry.
10:18.
14. Telles S, Naveen VK, Balkrishna A, Kumar S. (2010). Short term health impact of a yoga and
diet change program on obesity. Medical Science Monitor. 16:CR35-40.
28
15. Upadhyay Dhungel K, Malhotra V, Sarkar D, Prajapati R. (2008). Effect of alternate nostril
breathing exercise on cardiorespiratory functions. Nepal Medical College Journal. 10:25-27.
16. Wong PC, Chia MY, Tsou IY et al. (2008). Effects of a 12-week exercise training programme on
aerobic fitness, body composition, blood lipids and C-reactive protein in adolescents with obesity.
Annals, Academy of Medicine, Singapore. 37:286-293.
17. World Health Organization (2008). Waist circumference and waist–hip ratio: report of a WHO
expert consultation, Geneva, 8–11 December 2008.
18. Ylikahri M, Mustajoki P, Stenius-Aarniala B, Poussa T, Kvarnström J, Grönlund E-L. (2000).
Immediate and long term effects of weight reduction in obese people with asthma: randomised
controlled study. British Medical Journal. 320:827-832.
19. Zuhal G, Nihal E. (2011). Correlation between peak flow and body mass index in obese and non-
obese children in Kocaeli, Turkey. Primary Care Respiratory Journal. 20:403-406.
Received: June 13, 2013

Accepted: July 19, 2013
29
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 30-36 УДК: 233-852.5Y:613.25

Eфекти практиковања техника јоге

код одраслих гојазних особа
Дананђај В. Аранкале  , Мадан С. Кумар
Национални институт за натуропатију
Пуна, Индија
Апстракт. Гојазност је хронично здравствено стање за које је

карактерисично превелико нагомилавање масног ткива, које узрокује опште
повећање телесне масе. Она представља глобални здравствени проблем и
може да утиче и на функцију плућа. У студији се процењују ефекти
практиковања техника јоге током четири недеље на антропометријске
мере и вршни експиријумски проток (PEF) код гојазних одраслих особа.
Узорак су чиниле 23 одрасле особе (11 мушкараца и 12 жена) просечне
старости ± SD 36,17 година ± SD 12,87 чији је индекс телесне масе (BMI)
био већи од 25 када су се укључили у истраживање. Антропометријске мере
и PEF су измерени пре и после четири недеље практиковања техника јоге
(мерење је обављено првог и последњег дана вежбања).
У анализи података коришћен је Т-тест за упарене узорке. Након четири
недеље практиковања техника јоге, дошло је до статистички значајног
смањења телесне тежине (p<0,05) и индекса телесне масе (p=0,005) и до
побољшања вршног експиријумског протока (p<0,005) код гојазних
испитаника. Нису примећене значајне разлике у обиму струка, обиму кукова,
односу обима струка и кукова, пулсу и крвном притиску.
Постоји статистички значајна корелација између редовног практиковања
јоге и губитка тежине, смањења индекса телесне масе и побољшања
вршног експиријумског протока код гојазних одраслих особа. Истраживања
на већем узорку могла би да укажу да ли јога може да буде независна
метода за контролу гојазности и побољшање плућне функције.
Кључне речи: јога, гојазност, антропометријске мере, BMI, PEF.

30
Увод
Гојазност је хронично здравствено стање које карактерише превелика

количина масног ткива која доводи до општег повећања телесне масе. У
спроведеном истраживању степен гојазности је процењен коришћењем
индекса телесне масе (BMI) који се рачуна дељењем тежине у килограмима
са квадратом висине изражене у метрима [BMI = тежина (kg) / висина (m2)].
Однос обима струка и кукова (WHR) и обима струка (ОС) допуњују индекс
телесне масе код идентификовања особа са повишеним ризиком од болести
које су везане за гојазност. Однос обима струка и кукова је додатна мера
распоређивања масног ткива и може да се измери прецизније од кожних
набора. Он показује индекс и поткожног и интра-абдоминалног масног ткива
(Bjorntorp, 1987). Иако је индекс телесне масе (BMI) у корелацији и са
односом обима струка и кукова (WHR) и са обимом струка (ОС) (као мера
абдоминалне гојазности), ниво њихове повезаности је различит, па према
томе ове мере могу да дају различите информације и зато не могу бити
међусобно заменљиве (Светска здравствена организација, 2008).
Поред тога што представља здравствени проблем у целом свету, гојазност

може да утиче и на функцију плућа (Ylikahri и сар., 2007). Када се јави
смањење брзине издаха и капацитета плућа, тада се говори о
абнормалностима плућне функције услед гојазности. Тачан механизам
смањења плућне функције није познат. Гојазност може да утиче на грудни
кош, дијафрагму и абдоминалне мишиће и, услед повећаног респираторног
напора и оштећења система преноса гасова, може да доведе до измењене
респираторне функције, чак и ако су плућа неоштећена (Zuhal, Nihal, 2011).
Реверзибилно и варијабилно ограничење протока ваздуха се мери

спирометром (форсирани експираторни волумен у првој секунди (FEV1) и
форсирани витални капацитет (FVC)) или мерачем вршног експиријумског
протока (PEF) (Водич за лекаре и медицинске сестре, 2005). PEF је најчешће
коришћен метод за праћење плућне функције (Brand, Roorda, 2003).
Доступно је неколико врста мерача вршног експиријумског протока, а начин
употребе је сличан за све (Sly, Flack, 2001).
Јога као терапеутска метода
Јога је настала у Индији, а услед делотворности њеног коришћења,

приширила се широм света (Jayasinghe, 2004). Јога по Патанђалију обухвата
јаму, нијаму, методе управљања дисања (pranayama), заузимање и
одржавање одређених телесних положаја (asana), концентрацију (dharana) и
медитативну праксу (dhyana). Показало се да и краткорочна пракса јоге и
промена начина исхране доводе до смањења индекса телесне масе и смањења
масних наслага (Telles, Naveen, Balkrishna, Kumar, 2010). Редовно
31
практиковање серијала Поздрав сунцу (Surya Namaskar) помаже у одржавању

или побољшању кардио-респираторне кондиције и у нормализацији телесне
масе (Mody, 2011). Јога и положаји истезања утичу на пораст респираторне
издржљивости, опуштање мишића грудног коша, проширење плућног
капацитета и подизање нивоа енергије (Singh, Soni, Singh, Tandon, 2012).
Будући да постоји мало доступних информација о утицају праксе јоге на

гојазност и плућну функцију, определили смо се за ово истраживање. Циљ
ове студије је био да се испита ефекат практиковања јоге током четири
недеље на антропометријске мере и PEF код гојазних одраслих особа.
Метода
Испитаници и нацрт истраживања
У истраживању су учествовале 23 одрасле особе (11 мушкараца и 12 жена)

од 18 до 53 године старости (просечни узраст ±SD 36,17±12,87 година) чији
је индекс телесне масе (BMI) већи од 25. Испитаници су се пријавили преко
огласа у локалним дневним новинама. Претходно искуство у практиковању
техника јоге код свих испитаника се креће у обиму од 0 до 10 месеци
(просечна дужина вежбања јоге ±SD 2,6±3,3 месеци). Након почетног
утврђивања здравственог стања методама натуропатије и медицинске праксе
јоге, искључени су кандидати који имају системске компликације, који
користе лекове и који нису у могућности да изведу основне вежбе. Током
истраживања искључене су две особе због неусклађености са тренингом
(пропуштање више од четири часа). Процена стања испитаника је урађена
пре првог и након последњег часа јоге који су се одвијали током периода од
четири недеље. Током овог периода сви учесници су слушали предавања о
општем здравственом стању и имали су консултације о исхрани. Узорак у
истраживању су чинили полазници бесплатних часова јоге на Институту.
Испитаницима су објашњени потенцијални ризици и добити и добијен је
њихов писмени пристанак. Истраживање је одобрено од стране Етичког
комитета Националног института за натуропатију.
План одржавања часова јоге
Часове јоге је држао квалификовани лекар из области јоге и натуропатије

шест пута недељно током периода од четири недеље и они су се састојали од
традиционалних вежби опуштања (sukshma vyayama), телесних положаја
(asana), техника дисања (pranayama), техника чишћења (kriya) једном
недељно и техника релаксације. Сваке недеље првог и петог дана се
практиковао серијал опуштања који је традиционално познат под називом
sukshma vyayama. Програм другог и четвртог дана се састојао од 12 положаја
серијала Поздрав сунцу, од основних до средње напредних положаја и
32
техника дисања. Шести дан у недељи је био намењен за технике унутрашњег

чишћења. Технике вођене релаксације су се примењивале по потреби и кад
их је инструктор проценио адекватним (табела 1).
Табела 1. План одржавања часова јоге
Дани Пракса Трајање Опис

1. и 5. Sukshma vyayama 60 мин. Традиционални серијал вежби
опуштања
Surya Namaskar 15 мин. 12 положаја – 18 понављања
Традиционални положаји
2, 3. и Asana 30 мин. почетног
4. до средњег нивоа,
лежећи на леђима, лежећи на
стомаку, седећи и стојећи
Pranayama 15 мин. положаји
Suryabhedana, nadi shuddhi,

bhastrika, bhramari
Главне kriya технике:
6. Kriya 60 мин. Jalaneti и vamana dhauti
Примењене технике после
kriya:
kapalabhati, uddiyana bandha,
pawanmuktasana, наизменична
parvatasana и sarpasana
Тестови
Антропометријске мере и вршни експиријумски проток (PEF) су измерени

пре и после истека четири недеље. Антропометријске мере укључују мерење
висине и тежине уз помоћ којих је измерен индекс телесне масе (BMI), обим
струка (ОС) и обим кукова (ОК). Телесна тежина и висина су измерене тако
што су испитници носили лагану одећу и нису носили обућу. Обим струка и
обим кукова измерени су стандардним мерним тракама са тачношћу од 0,1
центиметар. Уз помоћ ових мера измерен је однос обима струка и кукова.
Иста антропометријска опрема коришћена је за сваког испитаника.
Вршни експиријумски проток (L/min) измерен је мерачем протока Air Zone

(Clement Clarke International, Edinburgh). Од сваког испитаника се тражило
да седне усправно и да писак мерача држи у контакту са уснама, а да га не
искривљује под углом (растућим или опадајућим). Од испитаника се тражило
33
да активно удахну и да снажно издахну у писак. Очитавање је вршено три

пута и узета је највећа мера. Да би се избегла варијабилност због различитих
техничара и опреме, све тестове је изводила једна особа. Сва мерења су
урађена пре првог часа јоге првог дана и после последњег часа јоге
последњег дана, између 17 и 18 часова. Поред тога, испитаницима је речено
да редовно бележе навике у исхрани након добијених савета о исхрани.
Препоручено им је коришћење нискокалоричне вегетаријанске хране.
Анализа података
T-тест за упарене узорке рађен је у програму SPSS 17,0 (SPSS, Inc, Chicago,
IL, USA). Статистичка значајност је постављена на вредност p<0,05.
Резултати
Истраживање је обухватило 23 одрасле особе за које је процењено да су

гојазне (BMI 31,36±3,86 kg/m2). Промене у антропометријским мерама и
плућној функцији (PEF) сумиране су у табели 2. Након четири недеље
практиковања техника јоге дошло је до значајног смањења телесне тежине
(p<0,05) и индекса телесне масе (p=0,005) и до побољшања вршног
експиријумског протока (p<0,005) код гојазних испитаника. Нису пронађене
значајне промене у обиму струка, обиму кукова, односу обима струка и
кукова, пулсу и крвном притиску.
Табела 2. Промене у антропометријским мерама и плућној функцији (PEF)

након четири недеље практиковања јоге
% t- P-
Пре После
промене вредност вредност
Тежина (kg) 86,48 ± 2,68 85,66 ± 3,01 -0,95 2,66 (22) 0,014*
Индекс 31,36 ± 0,80 31,02 ± 0,81 -1,09 3,09 (22) 0,005**
телесне масе
Обим струка 101,57 ± 1,61 101,72 ± 2,02 0,15 -0,18 (22) 0,86
(cm)
Обим кукова 108,98 ± 1,88 108,30 ± 1,86 -0,63 0,92 (22) 0,366
(cm)
Однос обима 0,94 ± 0,01 0,94 ± 0,01 0,60 -0,64 (22) 0,527
струка и
кукова
Систолни 117,74 ± 2,19 117,04 ± 1,52 -0,59 0,31 (22) 0,759
крвни
притисак
(mmHg)
Дијастолни 77,74 ± 1,53 78,17 ± 1,62 0,56 -0,25 (22) 0,803
крвни
34
притисак
(mmHg)
Пулс 74,96 ± 1,45 72,09 ± 0,86 -3,83 1,92 (22) 0,068
(откуцаја/мин)
Вршни 292,17 ± 329,13 ± 12,65 -3,45 (22) 0,002**
експиријумски 21,01 20,42
проток (L/min)
Дате су средње вредности ± SEM за 23 испитаника. Вредности t и P су добијене

Студентовим t-тестом за упарене узорке.
* p<0,0; ** p<0,005
Дискусија
Нацрт овог истраживања је предвидео утврђивање утицаја практиковања

техника јоге током четири недеље на телесни састав и плућну функцију.
Главни налаз истраживања показује да je четворонедељна пракса јоге довела
до нормализације телесне тежине, индекса телесне масе и вршног
експиријумског протока код одраслих гојазних особа.
Претходна истраживања указују на позитивне ефекте практиковања јоге у

инхибицији пораста телесне тежине, смањењу нивоа холестерола (Pal и сар,
2011) и крвног притиска, побољшању функције имунитета (Gopal, Mondal,
Gandhi, Arora и Bhattacharjee, 2011), добре психолошке ефекте (Telles, Singh,
Joshi, Balkrishna, 2010) и побољшању у кардиоваскуларној функцији (Ankad,
Herur, Patil, Shashikala, Chinagudi, 2011). У овом истраживању није се
показала значајна промена обима струка и кукова, иако је дошло до губитка
тежине.
Базални метаболизам (BMR) можe да сe повећа узрокујући смањење телесне

тежине, као што је случај и са конвенционалним вежбањем (Wong и
сарадници, 2008; Slentz и сарадници, 2004). Према томе, јога може бити
ефикасна алтернатива у нормализацији телесне тежине повећањем BMR код
гојазних одраслих особа.
У поређењу са спортистима, особе које дугорочно вежбају јогу (јогини) по

правилу имају већи вршни експиријумски проток (PEF) (Prakash, Meshram,
Ramtekkar, 2007). Изгледа да практиковање јоге значајно побољшава плућну
функцију укључујући и PEF (Singh и сар, 2012), а резултати овог
истраживања потврђују то. Редовно практиковање техника дисања
(pranayamа), поготово наизменично дисање кроз леву и десну ноздрву
(nadisuddhi) повећава парасимаптичку активност и значајно повећава PEF
(Upadhyay, Malhotra, Sarkar, Prajapati, 2008).
35
Резултати спроведеног истраживања показују и недоследну промену код

испитаника у обиму струка, односу обима струка и кукова и дијастолном
крвном притиску, а сви ови параметри опадају. Додатна испитивања
количине слободне масти била би бољи индикатор у објашњењу ових
индивидуалних разлика. Поред интервенције у виду практиковања техника
јоге, узрок добијених варијација могу бити и разлике у нивоу физичке
активности и у избору животног стила.
Кључно ограничење овог истраживања огледа се у релативно малом узорку

од 23 испитаника и у одсуству контролне групе. Поред тога, с обзиром на то
да је гојазност хронично стање, оно захтева дугорочно праћење, што у овом
случају није учињено. Такође, испитаници су једном недељно имали
индивидуално саветовање о навикама у исхрани и та околност је вероватно
омогућила остваривање бољих резултата.
Закључак
Резултати спроведеног истраживања показују да се редовним практиковањем

техника јоге може нормализовати телесна тежина, смањити индекс телесне
масе и побољшати плућна функција код гојазних одраслих особа па, према
томе, и умањити могућност појаве компликација везаних за гојазност.
Додатна истраживања на већем узорку могла би да истраже да ли јога може
да постане независна метода за нормализацију телесне тежине и спречавање
гојазности.
Примљен: 13. јун 2013.

Прихваћен: 19. јул 2013.
36
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 37-45 UDC: 615.851

Correlation between yoga practice,

personality dimensions and life styles
Predrag Nikić  , Bosiljka Janjušević
University Alfa – Belgrade
International Society for Scientific Interdisciplinary Yoga Research
Belgrade, Serbia
Abstract: This paper examines the connection between the practice of yoga, the
expression of personality dimensions on which the five-factor theory of personality
and presence lifestyles.
We used the NEO PI R test of personality (Costa and McCrae, 1985) based on the
five-factor model of personality, which examines five dimensions (neuroticism,
extraversion, openness, cooperation and conscientiousness), each of which covers
more aspects of the 6 figures. Were examined value orientations using the
instrument Kuzmanovic (1995) and Pantic (1981), a preferred lifestyles
instrument Popadića (1990, 1995). The results suggest that the practice of yoga
achieves the ability to manage the needs and impulses and greater tolerance to
frustration. Reduces the propensity for experiencing grief, shame, helplessness and
loneliness and increased general tendency for positive affect, greater stability and
easier to adapt to new circumstances and stress.
Key words: yoga, personality, emotions, lifestyles and recreation
Introduction
Personality dimensions are related to individual differences among people in

patterns of behavior, emotion, cognitive and conative aspects. Different theories of
personality define personality according to their positions teroijskim. NEO PI R is
based on Big Five (McCrae, Costa, 2008) which highlights the five personality
traits - neuroticism, extraversion, openness, cooperation and diligence. Some
authors argue that personality traits have adaptive value (Block, 2001). Others
believe that personality traits do not have adaptive or maladaptive value , but
sometimes they can lead to the development of characteristics that are associated
with problems in living (Costa, McCrae, 2005). People who have high scores on

37
the dimensions collaborativeness can be gullible and to enter into relations

according to which other people use them, and those who have low scores on the
dimensions collaborativeness may exhibit harsh and unpleasant behavior (McCrae,
2010). This dimension of personality is of interest in our work because the analysis
of variance showed a statistically significant difference between the recreational
practice yoga and yoga instructors in the dimension collaborativeness. The Big
Five instrument is considered to be high and low scores on certain dimensions may
be an indicator of insufficient adaptation of.
Lifestyle is a unique, unconscious, repetitive way of dealing (or avoidance) with

basic life tasks such as friendship, love and work. These are the strategies by
which an individual with situations in which it is located. Lifestyle that is formed
in childhood , is held in life and can be changed in-depth psychotherapeutic work
(Adler , 1992). Creating a lifestyle is a long process that takes place in the child's
learning through trial and error as to which concepts of behavior are successful
(Adler, 1993), and worth repeating . Thus, a person develops their individual
principles that define her lifestyle (Shulman, Mosaku, 1988). This is a typical way
of life of a person, group or culture. Factors that make life the individual
demographic characteristics typical, personal values, preferences, appearance, and
more.
Values are beliefs that are inextricably linked to the emotions rather than objective
ideas. These are motivational constructs the desired objectives whose achievement
of individual aims. They are abstract goals and because of this its nature is
different from the attitudes and norms. In addition , people have a hierarchical
system of priority values that characterize them as a person, how is value also
differs from the attitudes and norms. (Schwartz , 2006)
The practice of yoga , including yoga exercises (asanas), breathing exercises

(pranayama), meditation and relaxation, significantly contributes to gaining greater
insight into their perceptions, reactions and behavior in life situations (Janjušević,
2011) and to the choice of value orientations and lifestyles in which recognizes the
openness to others and for new (Janjušević, Nikić, 2012).
Method
This paper explores the connection between the practice of yoga , personality traits
and životniih styles. The study was conducted on 43 certified trainer and yoga
instructor , and 30 people who practice yoga, recreational , of both sexes , aged 16
to 64 years from different parts of Serbia .
We used the NEO PI R test of personality (Costa and McCrae, 1985) based on the
five-factor model of personality , which examines five dimensions (neuroticism,
extraversion , openness, cooperation and conscientiousness), each of which covers
38
more aspects of the 6 figures. Were examined value orientations using the
instrument Kuzmanovic (1995) and Pantic (1981), a preferred lifestyles
instrument Popadića (1990, 1995) .
The analysis was done using Spearman's correlation coefficient (for the variable
“yoga“) and Pearson's correlation coefficient and multivariate analysis of
covariance , where the observed differences between couples. Interpretation of the
results obtained from the research is focused on the detection of correlation of
practicing yoga and psychological characteristics and practitioners of yoga , as
well as the interpretation of the established link between these two groups of
phenomena .
Results
The results obtained by these instruments and, based on them are the correlation
between the variables “practice yoga“ aspects of the domain of personality,
lifestyles and value orientations.
Correlations
The variable “yoga“ which ordinal in nature, is used Spearman correlation

coefficient, whereas for the other variables used Pearson method.
In the group of patients who practice yoga, recreational, results showed a
statistically significant correlation between the practice of yoga and planning (r =
0.25 **), as a factor of motivation and control (r = 0.24 *), as a factor of emotional
intelligence. This group showed statistically significant negative correlation
between yoga practice and sentimental lifestyle (r = -0.29 **) at 0.01 and anxiety
(r = -0.22 *). Showed a statistically significant negative correlation between the
practice of yoga and personality depression (r = -0.19 *) , impulsivity (r = -0.20 *),
neuroticism (r = -0.19 *) and search for thrills (r = -0.23 *) (Janjušević, 2011).
Table 1. Recreational practice of yoga
Psychological variables with which Spearman correlation coefficient

there exist correlations
Depression -0,19*
Impulsivity -0,20*
Neuroticism -0,19*
Looking for thrills -0,23*
Planning 0,25**
Manage 0,24*
Sentimental -0,29**
Anxiety -0,22*
* Correlation significant at the 0.05 level ** Correlation significant at the 0.01 level
39
In people who for many years practiced the techniques of yoga (asana, pranayama,
relaxation, meditation), there is also a negative correlation with sentimental life
style, but its intensity is weaker (r = -0.23 *) (Janjušević, Nikić, 2012).
Competitiveness as a motivation factor is negatively correlated with the practice of
yoga at insturktorki and yoga instructors (r = -0.24 *) (Janjušević, Nikić, 2012).
Conformity as a value orientation and the practice of yoga in a high positive
correlation with instrukorki and yoga instructors (r = 0.25 **).
Table 2. Instructor and yoga instructors
Psychological variables with which Pearson correlation coefficient

there exist correlations
Competitiveness -0,24*
Conformism 0,25**
Sentimental style -0,23*
* Correlation significant at the 0.05 level
** Correlation significant at the 0.01 level
Multivariate level MANCOVA
Differences between groups
When compared between groups, the variables depression, social discomfort,

impulsivity, neuroticism, the search for thrills, values, fairness / honesty,
politeness / deference and Agreeableness showed a statistically significant
difference between certified yoga instructors and practitioners who practice yoga
recreationally.
In the research of other authors (Nikić, 2011) showed a statistically significant
difference between the two groups of practitioners of yoga in the variable “locus of
control“.
Table 3. A comparison group of yoga instructors and recreational practitioners of

yoga to the dimensions of personality
Mean Sig.(a)
Difference
Dependent Variable (I) yoga (J) yoga (I-J)
I'm yoga
DEPRESSION I practice yoga teacher 2.871(*) 0.036
I'm yoga
teacher I practice yoga -2.871(*) 0.036
SOCIAL I'm yoga
DISCOMFORT I practice yoga teacher 2.872(*) 0.012
40
I'm yoga
I'm yoga
IMPULSIVNESS I practice yoga teacher 2.355(*) 0.037
I'm yoga
I'm yoga
NEUROTICISM I practice yoga teacher 13.858(*) 0.021
I'm yoga
SEARCH FOR I'm yoga
THRILLS I practice yoga teacher 2.854(*) 0.028
I'm yoga
I'm yoga
VALUES I practice yoga teacher -2.396(*) 0.01
I'm yoga
teacher I practice yoga 2.396(*) 0.01
I'm yoga
FAIRNESS/ HONESTY I practice yoga teacher -2.973(*) 0.007
I'm yoga
POLITENESS/ I'm yoga
COMPLIANCE I practice yoga teacher -2.225(*) 0.034
I'm yoga
I'm yoga
AGREEABLENESS I practice yoga teacher -9.118(*) 0.04
I'm yoga
Analysis of variance revealed statistically significant differences between groups

on the variables values , honesty , achievement, persistence and externalization .
Discussion
This paper investigates the correlation of practicing yoga with dimensions of

personality, lifestyle and value system. We hypothesized that in people who
practice yoga techniques more pronounced openness, consistency, fairness and
cooperation, and the scores on the depression scale, impulsivity, neuroticism and
anxiety low. In the study, we compared the yoga practitioners who practice
recreational and instructor / yoga instructors.
Studies show that people who practice yoga have lower scores on the depression
scale (Kinser, Bourguignon, Taylor, Steeves, 2013) . Their experience in the
41
practice of yoga shows that they used yoga as a technique for self ruminativnih
aspects of stress and depression. They had a feeling of connection and ability to
share experiences in a safe environment . For practitioners of yoga have lower
scores on the impulsivity scale (Bilderbeck, Farias, Brazil, Jakobowitz, Wikholm,
2013 ) and neuroticism and less anxiety (Lee, Pharm, Goldsmith, 2012) .
The sample used in this study, where these personality dimensions measured by
the NEO PI R test, in which practitioners of yoga practice yoga recreational low
scores talk about the absence of tendency to experience shame, sadness,
helplessness and loneliness . That still does not mean the person is necessarily
cheerful and optimistic, but it represents a good basis for developing stabilniog
positive mood.
Impulsivity represents an inability to control impulses and needs. Low scores on

this scale, which have shown a sample of practitioners of yoga have shown that a
person can refrain from the temptation (smoking, food, alcohol) and has a higher
tolerance for frustration .
For practitioners of Yoga is noted the absence of a tendency to experience negative

affects, to destabilize and the difficulty in adapting to the newspaper and stress.
These individuals show a low score on the neuroticism scale and the absence of
irrational ideas, they are emotionally stable, composed, relaxed and able to cope
with stress without panic anxiety.
Yoga practitioners do not show desire for excitement and stimulation, they do not
like bright colors and noisy environments, and not shallow. They are cautious,
careful, sober people who avoid intense stimulation.
A statistically significant correlation at the 0.01 has proven to be between the

practice of yoga and orientation planning as a factor of motivation (r = 0.25 **), in
order to achieve success in the competition. This correlation is demonstrated in a
group of people who practice yoga recreationally.
The correlation of r = 0.24 * shows the connection between the practice of yoga
and the ability to manage emotions in people who recreationally practice yoga.
Recognition, acceptance and management of emotions are the qualities of people
who are happy and fulfilled and have the ability to express all their potential.
Measured preferences lifestyles: materialistic style, cognitive, religious, power,

altruism, sentimental style, popularity, individualistic, Promethean and hedonistic
style. In yoga practitioners who practice recreational, there is a negative
correlation with family- sentimental lifestyle on 0.01 level of significance (r = -
0.29 **). This tells us to reduce the tendency to advocate for the general interest
and welfare of others, as common in the early stage of sanctification itself where a
42
person asks himself questions such as: what is important to me, I'm driving, which
are my goals, where I'm going, where I come from, who I am ... When yoga
instructors, this correlation was not statistically significant.
Previously conducted studies indicate that in yoga instructors statistically

significant correlation between the practice of yoga and openness (r = 0.22 *),
which is important for understanding the relationship between duration of exercise
and personality (Nikić, Janjušević, 2012). Openness as a personality trait includes
aesthetic sensitivity, intellectual curiosity, preference for diversity, the need for
change, independence of thought and tendency undogmatic attitude. Open people
are open to the inner experience and to external events, those experiencing more
intense positive and negative emotions and interests of their extensive and
intensive. Long-term practice of intensive techniques of yoga.
In previous studies (Janjušević, 2010) indicated that long-time yoga practitioners

showed reduced aggression and high vital need for understanding and learning
about their environment due to the expectation that the more knowledge the better
work.
If we take into account the negative correlation between yoga practice and
dimensions that speak to our focus on personal well-being and aggression, then we
and a negative correlation between yoga practice and komeptitivnosti such factors
as lack of motivation to understand the priorities of personal well-being. Yoga
instructors have a strong motive to knowledge transfer students who are interested
in personal development.
In yoga practitioners expressed the self-motivation. Reviewing sense, develops
intrinsic motivation. With the increase in the length of the practice of yoga, there is
a negative correlation between yoga practice and competitiveness as a factor of
motivation. (Janjušević, Nikić, 2012)
In insturktora yoga between yoga practice and conformity - uzdržvanja of actions,

inclinations and impulses that disturb others or to inflict harm, there is a significant
correlation at the 0.01 level (r = 0.25 **).
Analysis of variance revealed statistically significant disparities between groups

ppraktičara yoga practicing recreation and yoga instructors on the variables values,
fairness / honesty, politeness / deference and cooperativeness that are pronounced
in insturktora yoga. Cooperative people are basically altruistic, sympathetic to
others, there is a need to help them and believe that other people towards it will be
just as generous.
Conclusion
Research results have shown that the practice of yoga achieves the ability to
manage the needs and impulses and greater tolerance to frustration. Reduces the
43
propensity for experiencing grief, shame, helplessness and loneliness and

increased general tendency of people to experience positive affect, to be stable and
can be easily adapted to the newspaper and stress. In people who practice yoga
showed the presence of emotion management skills. Yoga practitioners do not find
incentives to achieve results in competition with others, but finding the deeper
meaning of his existence. winning its inner peaks. This fact puts them in a position
that is often provide superior results but not to compete with others but to
accomplish samoisponjenje - achieving higher levels of self-realization .
References:
1. Adler, А. (1992 [1927]). Understanding Human Nature, Eastford: Martino Fine Books.
2. Bilderbeck, A.C., Farias, M., Brazil, I.A., Jakobowitz, S., Wikholm, C. (2013). Participation in a
10-week course of yoga improves behavioural control and decreases psychological distress in a
prison population. Journal of Psychiatric Research. Oct2013, Vol. 47 Issue 10, p1438-1445. 8p.
3. Bilsky, W., Janik, M., & Schwartz, S. H. (2009). The structural organization of human values –
evidence from three rounds of the European Social Survey (ESS)
4. Block, J. (2001). Millennial contrarianism: The five-factor approach to personality description 5
years later. Journal of Research in Personality, 35, 98–107.
5. Costa, P. T., Jr., & McCrae, R. R. (2005). A Five-Factor Model personalitz disorders. In S. Strack
(Ed.), Handbook of personology and psychopathology (pp. 257-270). Hoboken, NJ: Wiley.
6. DeYoung, Colin G. (June 2010). "Testing Predictions From Personality Neuroscience: Brain
Structures and the Big Five". Psychological Science 21 (6): 820–828.
7. Eckstein, D., Kern, R. (2009). Psychological Fingerprints: Lifestyle Assessments and
Interventions. Dubuque, IA: Kendall/Hunt.
8. Engler, B. (2009). Personality Theories: Eighth Edition. Belmont, CA: Wadsworth, Cenage
Learning.
9. Janjušević, B. (2010): Uticaj praktikovanja joga tehnika na prevazilaženje stresa. U: P.Nikić,
ur. Zbornik radova "Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa Međunarodne interdisciplinarne naučne
konferencije "Joga u nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd,
Srbija. Beograd: Joga Savez Srbije, str. 38-50
10. Janjušević, B. (2011). Correlation of the Yoga Techniques Practice with Locus of Control and
Anger Management Style, International Yoga Journal: Sense, Vol. 1 (1), 55-70
11. Kinser, P.A., Bourguignon, C., Taylor, A.G., Steeves, R. (2013). ”A Feeling of Connectedness”:
Perspectives on a Gentle Yoga Intervention for Women with Major Depression. Issues in Mental
Health Nursing. Vol. 34 (6), p. 402-411.
12. Li, A.W., Pharm, D., Goldsmith, C.A.W. (2012). The Effects of Yoga on Anxiety and Stress.
Alternative Medicine Review, Vol 17 (1), 21-35.
13. McCrae, R. R., & Costa, P. T. (2008). The five-factor theory of personality. In O.P. John, R.
W.Robins, L.A. Pervin (Eds.), Handbook of personality: theory and research. Vol 3. New York:
Guilford.
14. McCrae, R.R. (2010). The Place of the FFM in Personality Psychology. Psychological Inquiry,
21: 57–64.
15. Michel, W., Shoda, Y., & Smith, R. E. (2004). Introduction to personality: Toward an
integration. New York: John Wiley
16. Nikić, P. (2010): Povezanost suštinskih i joga kompetencija. U: P.Nikić, ur. Zbornik radova
"Joga-svetlost mikrouniverzuma" sa Međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije "Joga u
nauci - budućnost i perspektive", 23-24 septembar 2010, Beograd, Srbija. Beograd: Joga Savez
Srbije, str. 27-37
44
17. Nikić, P. (2011). Correlation Between Essential and Yoga Competences. In: P.Nikić, ed.
Proceedings “Yoga – the Light of Microuniverse” of the International Interdisciplinary Scientific
Conference “Yoga in Science – Future and Perspectives”,September 23-24, 2010, Belgrade,
Serbia. Belgrade: Yoga Federation of Serbia, p. 19-28.
18. Nikić, P. (2011). Concept оf the Yoga Intelligence, International Yoga Journal: Sense, Vol. 1 (1),
17-35
19. Rokeach, M. (1973). The nature of human values. New York: Free Press
21. Shulman, B. H., & Mosak, H. H. (1988). Manual for life style assesment, Florance,
KY:Accelerated Development.
22. Schwartz, S.H. (1994). Are There Universal Aspects in the Structure and Contents of Human
Values? Journal of Social Issues, Vol. 50 (4), 19–45.
23. Schwartz, S. H. (2006). Les valeurs de base de la personne: Théorie, mesures et applications
[Basic human values: Theory, measurement, and applications]. Revue française de sociologie, 42,
249-288.
24. Strobel, M., Tumasjan, A., & Sporrle, M. (2011). Be yourself, believe in yourself, and be happy:
Self-efficacy as a mediator between personality factors and subjective well-being. Scandinavian
Journal of Psychology, 52, 43-48.
25. Zelenski, J.M., Santoro, M.S., & Whelan, D.C. (2012). Would introverts be better off if they
acted more like extraverts: Exploring the emotional and cognitive consequences of
counterdispositional behavior. Emotion, 12, 290-303.
Received: October 24, 2013

Accepted: November 25, 2013
45
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 46-53 УДК: 615.851

Повезаност практиковања техника јоге,

димензија личности и животних стилова
Предраг Никић  , Босиљка Јањушевић
Универзитет Алфа – Београд,
Међународно друштво за научна интердисциплинарна
истраживања у области јоге
Београд, Србија
Апстракт: У раду се испитује повезаност практиковања техника јоге,

израженост димензија личности на којима се заснива Петофакторска
теорија личности и присуство животних стилова.
У истраживању је коришћен NEO PI R тест личности (Costa i McCrae,
1985) заснован на Петофакторском моделу личности, који испитује пет
димензија (неуротицизам, екстраверзију, отвореност, сарадљивост и
савесност) од којих свака обухвата још по 6 аспеката личности.
Испитиване су вредносне оријентације коришћењем инструмента
Кузмановић (1995) и Пантић (1981), а преференције животних стилова
инструментом Попадића (1990, 1995). Резултати истраживања су указали
да се практиковањем техника јоге постиже способност управљања
потребама и импулсима и већа толеранција на фрустрацију. Смањује се
склоност ка доживљавању туге, стида, беспомоћности и усамљености и
повећава се генерална тенденција ка позитивним афектима, већа
стабилност и лакше адаптирање на нове околности и стрес.
Кључне речи: јога, личност, емоције, животни стилови, релаксација
Увод
Димензије личности односе се на индивидуалне разлике међу људима у

обрасцима понашања, емоцијама, когнитивним и конативним аспектима.
Различите теорије личности дефинишу личност у складу са својим
тероијским позицијама. NEO PI R се базира на Великих пет (McCrae, Costa,
2008) где се истиче пет димензија личности – неуротицизам, екстраверзија,
отвореност, сарадљивост и савесност. Неки аутори сматрају да црте личности

[email protected]
46
имају адаптивну вредност (Block, 2001). Други сматрају да црте личности

немају ни адаптивну ни маладаптивну вредност, већ да некад оне могу да
доведу до развијања карактеристика које су повезане са проблемима
живљења (Costa, McCrae, 2005). Особе које имају висок скор на димензији
сарадљивости могу да буду лаковерне и да улазе у односе зависности у
којима их други користе, а они који имају низак скор на димензији
сарадљивости могу испољавати грубо и непријатно понашање (McCrae,
2010). Ова димензија личности је интересантна у нашем раду јер се у анализи
варијансе показала статистички значајна разлика између особа које
рекреативно вежбају јогу и инструкора јоге на димензији сарадљивости. У
инструменту Великих пет сматра се да и високи и ниски скорови на
појединим димензијама могу да представљају показатељ недовољне
адаптираности.
Животни стил представља јединствени, несвесни, понављајући начин

суочавања (или избегавања) са основним животним задацима као што су
пријатељство, љубав и рад. То су стратегије уз помоћ којих појединац
решава ситуације у којима се налази. Животни стил који се формира у
детињству, одржава се током живота и може се мењати дубинским
психотерапијским радом (Adler, 1992). Креирање животног стила је дугачак
процес који се одвија кроз учење детета путем покушаја и грешака о томе
који концепти понашања су успешни (Adler, 1993) и вредни понављања. Тако
особа развија своје индивидуалне принципе који дефинишу њен животни
стил (Shulman, Mosak, 1988). То је типичан начин живота особе, групе или
културе. Фактори који чине животни стил су индивидуалне демографске
караткеристике, личне вредности, преференције, изглед и друго.
Вредности су веровања која су нераскидиво везана за емоције, а не за

објективне идеје. То су мотивациони конструкти, жељени циљеви чијем
остварењу појединац тежи. То су апстрактни циљеви и због такве своје
природе се разликују од ставова и норми. Поред тога, људи имају
хијерархијски систем приоритетних вредности које их карактеришу као
особе, по чему се вредности такође разликују од ставова и норми. (Schwartz,
2006)
Практиковање техника јоге, укључујући вежбе јоге (асане), вежбе дисања

(пранаyама), медитацију и релаксацију, значајно доприноси стицању већег
увида у своју перцепцију, реакције и понашање у животним ситуацијама
(Јањушевић, 2011) и омогућава избор вредносних оријентација и животног
стила у којима се препознаје отвореност за друге и за ново (Јањушевић,
Никић, 2012).
47
Метод
У раду се истражује повезаност практиковања техника јоге, димензија

личности и животниих стилова. Истраживање је спроведено на 43
сертификованих инструкторки и инструктора јоге и 30 особа које вежбају
јогу рекреативно, оба пола, старости од 16 до 64 године, из различитих
крајева Србије.
У истраживању је коришћен NEO PI R тест личности (Costa i McCrae, 1985)

заснован на Петофакторском моделу личности, који испитује пет димензија
(неуротицизам, екстраверзију, отвореност, сарадљивост и савесност) од којих
свака обухвата још по 6 аспеката личности. Испитиване су вредносне
оријентације коришћењем инструмента Кузмановић (1995) и Пантић (1981),
а преференције животних стилова инструментом Попадића (1990, 1995).
У анализи података су коришћени Спирманов коефицијент корелације (за

варијаблу „јога“) и Пирсонов коефицијент корелације и мултиваријациона
анализа коваријансе, где су посматране разлике између парова.
Интерпретација резултата добијених истраживањем усмерена је на
откривање повезаности дужине вежбања јоге и психолошких и
карактеристика практичара јоге, као и на тумачење утврђених веза између
поменутих група феномена.
Резултати
Резултати су добијени применом наведених инструмената и на основу њих

су утврђене корелације између варијабли „вежбање јоге“, аспеката домена
личности, животних стилова и вредносних оријентација.
Корелације
За варијаблу „јога“ која је ординална по природи, коришћен је Спирманов

коефицијент корелације, док је за све остале варијабле коришћена Пирсонова
метода.
У групи испитаника који вежбају јогу рекреативно, резултати показују да

постоји статистички значајна корелација између практиковања техника јоге и
планирања (r = 0,25**), као фактора мотивације и управљања (r = 0,24*), као
фактора емоционалне интелигенције. У овој групи се показала и статистички
значајна негативна корелација између вежбања јоге и сентименталног
животног стила (r = -0,29**) на нивоу 0,01 и анксиозности (r = -0,22*).
Показала се и статистички значајна негативна корелација између
практиковања техника јоге и димензија личности депресивност (r = -0,19*),
48
импулсивност (r = -0,20*), неуротицизам (r = -0,19*) и потрага за

узбуђењима (r = -0,23*) (Јањушевић, 2011).
Табела 1. Рекреативно вежбање јоге
Психолошке варијабле са којима Спирманов коефицијент

постоје корелације корелације
Депресивност -0,19*
Импулсивност -0,20*
Неуротицизам -0,19*
Потрага за узбуђењима -0,23*
Планирање 0,25**
Управљање 0,24*
Сентиментални -0,29**
Анксиозност -0,22*
* корелација значајна на нивоу 0,05
** корелација значајна на нивоу 0,01
Код особа које дужи низ година практикују технике јоге (асане, пранајаме,
релаксација, медитација), такође постоји негативна корелација са
сентименталним животним стилом, али је њен интензитет слабији (r = -
0,23*) (Јањушевић, Никић, 2012). Компетитивност као фактор мотивације је
у негативној корелацији са практиковањем јоге код инстуркторки и
инструктора јоге (r = -0,24*) (Јањушевић, Никић, 2012). Конформизам као
вредносна оријентација и практиковање јоге су у високој позитивној
корелацији код инструкорки и инструктора јоге (r = 0,25**).
Табела 2. Инструкторке и инструктори јоге
Психолошке варијабле са којима Пирсонов коефицијент корелације

постоје корелације
Компетитивност -0,24*
Конформизам 0,25**
Сентиментални стил -0,23*
* корелација значајна на нивоу 0,05
** корелација значајна на нивоу 0,01
49
Мултиваријациони ниво MANCOVA-e
Разлике између група
У поређењу између група, на варијаблама депресивност, социјална

нелагодност, импулсивност, неуротицизам, потрага за узбуђењима,
вредности, праведност/искреност, учтивост/попустљивост и сарадљивост
показале су се статистички значајне разлике између сертификованих
инструктора јоге и практичара који вежбају јогу рекреативно.
У истраживању других аутора (Никић, 2011) показала се и статистички
значајна разлика између ове две групе практичара јоге на варијабли „локус
контроле“.
Табела 3. Поређење група инструктора јоге и рекреативних практичара јоге

према димензијама личности
Mean Sig.(a)
Dependent Difference
Variable (I) јога (J) јога (I-J)
инструктор
ДЕПРЕСИВНОСТ идем на часове сам јоге 2.871(*) 0.036
сам јоге идем на часове -2.871(*) 0.036
СОЦ.НЕЛАГОДНОСТ идем на часове сам јоге 2.872(*) 0.012
ИМПУЛСИВНОСТ идем на часове сам јоге 2.355(*) 0.037
НЕУРОТИЦИЗАМ идем на часове сам јоге 13.858(*) 0.021
ПОТРАГА ЗА инструктор
УЗБУЂЕЊИМА идем на часове сам јоге 2.854(*) 0.028
ВРЕДНОСТИ идем на часове сам јоге -2.396(*) 0.01
сам јоге идем на часове 2.396(*) 0.01
ПРАВЕДНОСТ/ инструктор
ИСКРЕНОСТ идем на часове сам јоге -2.973(*) 0.007
50
УЧТИВОСТ/ инструктор
ПОПУСТЉИВОСТ идем на часове сам јоге -2.225(*) 0.034
САРАДЉИВОСТ идем на часове сам јоге -9.118(*) 0.04
* корелација значајна на нивоу 0,05 ** корелација значајна на нивоу 0,01
Анализа варијансе је дала статистички значајне разлике између група на

варијаблама вредности, искреност, постигнуће, екстерналност и истрајност.
Дискусија
У раду се истражује повезаност дужине практиковања јоге са димензијама

личности, животним стиловима и системом вредности. Претпоставили смо
да су код особа које дуже практикују технике јоге израженије отвореност,
истрајност, праведност и срадљивост, а да су скорови на скалама
депресивности, импулсивности, неуротицизма и анксиозности ниски. У
истраживању смо поредили практичаре јоге који вежбају рекреативно и
инструкторке/инструкторе јоге.
Истраживања показују да особе које практикују јогу имају ниже скорове на

скали депресивности (Kinser, Bourguignon, Taylor, Steeves, 2013). Њихово
искуство у практиковању јоге показује да им је јога служила као техника
самопомоћи код стреса и руминативних аспеката депресије. Имали су и
утисак повезаности и могућност размене искустава у сигурном окружењу.
Код практичара јоге нижу су скорови и на скали импулсивности (Bilderbeck,
Farias, Brazil, Jakobowitz, Wikholm, 2013) и неуротицизма и мање су
анксиозни (Li, Pharm, Goldsmith, 2012).
У узорку који је коришћен у овом истраживању, где су ове димензије

личности мерене тестом NEO PI R, код практичара јоге који вежбају јогу
рекреативно ниски скорови говоре о одсуству склоности да се доживи стид,
туга, беспомоћност и усамљеност. То и даље не значи да је особа нужно
весела и оптимистична, али предствља добру основу за развијање стабилниог
позитивног расположења.
Импулсивност предствља немогућност да се контролишу потребе и импулси.

Ниски скорови на овој скали који су се показали на узорку практичара јоге
показују да особа може да се уздржи од искушења (пушење, храна, алкохол)
и да има већу толеранцију на фрустрацију.
51
Код практичара јоге је примећено и одсуство тенденције да се доживе

негативни афекти, да се дестабилизује и да се отежано адаптира на новине и
стрес. Ове особе показују низак скор на скали неуротицизма и одсуство
ирационалних идеја, оне су емоционално стабилне, сталожене, релаксиране и
способне за суочавање са стресом без паничне узнемирености.
Практичари јоге не показују жудњу за узбуђењима и стимулацијом, не воле

јарке боје и бучну средину и нису површни. То су опрезне, пажљиве,
трезвене особе које избегавају интензивну стимулацију.
Статистичка значајна корелација на нивоу 0,01 показала се између

практиковања техника јоге и оријентације ка планирању као фактора
мотивације (r = 0,25**), да би се остварио успех у такмичењу. Ова
корелација се исказала у групи особа које практикују јогу рекреативно.
Корелација r = 0,24* показује повезаност између практиковања техника јоге

и способности управљања емоцијама код особа које рекреативно вежбају
јогу. Препознавање, прихватање и управљање емоцијама су квалитети особа
које су задовољне и испуњене и имају способност изражавања свих својих
потенцијала.
Мерене су преференције животних стилова: материјалистички стил,

сазнајни, верски, моћ, алтруизам, сентиментални стил, популарност,
индивидуалистички, прометејски и хедонистички стил. Код практичара јоге
који вежбају рекреативно, постоји негативна корелација са породично-
сентименталним животним стилом на нивоу значајности 0,01 (r = -
0,29**).Ово нам говори о смањењу тежње за залагањем за опште интересе и
добробит других, што је уобичајено у почетној фази посвећивања себи у
којој особа себи поставља питања као што су: шта ми је важно, чему тежим,
који су моји циљеви, куда идем, одакле долазим, ко сам ја... Код инструктора
јоге ова корелација није статистички значајна.
Раније спроведена истраживања указују да је код инструктора јоге

статистички значајна корелација између практиковања техника јоге и
отворености (r = 0,22*), која је важна за разумевање односа између дужине
вежбања и личности (Никић, Јањушевић, 2012). Отвореност као црта
личности укључује естетску осетљивост, интелектуалну радозналост,
преференцију различитости, потребу за променом, независност мишљења и
склоност недогматским ставовима. Отворене особе су отворене и према
унутрашњим доживљајима и према спољашњим догађањима, оне
интензивније доживљавају и позитивне и негативне емоције и интересовања
су им широка и интензивна. Дуготрајним практиковањем интензивних
техника јоге.
52
У ранијим истраживањима (Јањушевић, 2010) указано је да дугогодишњи

практичари јоге показују снижену агресију и високу животну потребу за
схватањем и упознавањем своје околине због очекивања да ће са већим
знањем боље функционисати.
Ако имамо у виду негативну корелацију између практиковања јоге и
димензија које говоре у усмерености ка личној добробити и агресији, онда
ћемо и негативну корелацију између практиковања јоге и комептитивности
као фактора мотивације разумети као одсуство приоритета личне добробити.
Инструктори јоге имају снажан мотив да стечено знање пренесу
полазницима који су заинтересовани за лични развој.
Код практичара јоге изражена је самомотивација. Сагледавањем смисла,
развија се унутрашња мотивација. Са повећањем дужине практиковања
техника јоге, појављује се негативна корелација између практиковања јоге и
компетитивности као фактора мотивације. (Јањушевић, Никић, 2012)
Код инстурктора јоге, између практиковања јоге и конформизма – уздржвања

од активности, тежње и импулса да се други узнемире или да им нанесе
повреда, постоји значајна корелација на нивоу 0,01 (r = 0,25**).
Анализа варијансе је дала статистички значајне резлике између група

ппрактичара јоге који вежбају рекреативно и инструктора јоге на
варијаблама вредности, праведност/искреност, учтивост/попустљивост и
сарадљивост које су израженије код инстурктора јоге. Сарадљива особа је
базично алтруистична, саосећа са другим људима, има потребу да им
помогне и верује да ће и други људи према њој бити исто тако великодушни.
Закључак
Резултати истраживања указали су да се практиковањем техника јоге

постиже могућност управљања потребама и импулсима и већа толеранција
на фрустрацију. Смањује се склоност ка доживљавању туге, стида,
беспомоћности и усамљености и повећава се генерална тенденција особе да
доживи позитивне афекте, да буде стабилна и да се лако адаптира на новине
и стрес. Код особа које вежбају јогу утврђено је присуство способности
управљања емоцијама. Јога практичари не налазе подстицај за остварење
резултата у такмичењу са другима већ у проналажењу дубљег смисла свог
постојања, тј. освајању сопствених унутрашњих врхова. Ова чињеница их
доводи у позицију да често остварују врхунске резултате али не да би се
надметали с другима већ како би остварили самоиспоњење – достизањем
виших нивоа самореализације.

Примљен: 24. октобар 2013.
Прихваћен: 25. новембар 2013.
53
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 54-65 UDC: 233-852.5Y:159.922.7

© 2013 by the International Society for Overview paper
Contribution of yoga to the social development of children

Babita Singh  , Pt. Radheshyam Mishra
Ujjain Yoga Life Society International
Ujjain, India
Abstract: Children are much valued resource of a nation. Yoga, the science based
on ancient wisdom and culture which emphasizes harmony and integration of the
personality through all stages of life. In this paper, we research to which extent
yoga can help personality development by influencing thoughts and behavior of
children. We describe the case study in which participated 35 children (age group
5 – 12 years) for a period of 3 months. The various components of Yogic Life for
Kids were standardized. “Yogic Games” invented by The Yoga Institute,
Santacruz, Mumbai were used to impart some of the required yogic traits in
children.
All the aspects of a child’s personality were analyzed before and after the
program. Kids Yoga camp was organized for one month at our Yoga Centre. The
kids were asked to follow the teachings of the camp for next two months on their
own. Feedback was taken 3 months later to check the persistability of the yogic life
style among children. The results of these analyses showed significant
development in behavior of 23 children out of 35 who were analysed.
Key words: yoga for children, short term yoga, yogic life style, yogic games, social
development
Introduction
Children are much valued resource of a nation. Improperly groomed children

cannot steer the nation properly. Prior to entrusting the reigns of nation-building
over to them, we need to ensure that they are groomed well to shoulder this huge
task. Modern education systems provide knowledge to a great extent but most of
the time fails to impart character building & moral values to children during the
developmental phase of their lives.
Childhood is the time for development and growth when the child develops habits
and the lifestyle is molded. The child is full of energy which needs to be expressed

54
in a proper direction. Children were often viewed simply as small versions of

adults and little attention was paid to their physical and mental development that
occurs during childhood and adolescence. An understanding of child development
is essential, allowing us to fully appreciate the cognitive, emotional, physical,
social and educational growth but it was largely ignored throughout much of
history. Interest in the field of child development began to emerge early in the
20th-century which tended to focus on abnormal behavior. Eventually, researchers
became increasingly interested in other topics including typical child development
as well as the influences of various factors on development.
In most of the theories, development is considered a reaction to rewards,

punishments, stimuli and reinforcement. It gives no consideration to internal
thoughts or feelings. Instead, it focuses purely on how experience shapes who we
are.
B. F. Skinner (1904–1990) is most noted for his theory of behaviorism or more

specifically operant conditioning theory, which is based on the premise that
children's behavior can be increased based on the presentation of reinforces and
decreased through punishment (Berk, 2000). Behaviorists believe that children's
development is outside of their own influence, that it is shaped by environmental
stimuli (Daniels & Shumow, 2003).
Vygotsky (1962) proposed that children learn through interactions with their
surrounding culture. This theory, known as the socio-cultural perspective, states
that the cognitive development of children and adolescents is enhanced when they
work in their Zone of Proximal Development (ZPD). To reach the ZPD, children
need the help of adults or more competent individuals to support or scaffold them
as they are learning new things.
Social learning theory, created by Albert Bandura (b. 1925), expands on operant
conditioning by adding the idea that imitation or observational learning increases
the chances that children will learn new behaviors. He believed that external
reinforcement was not the only way that children learned new things. Instead,
intrinsic reinforcements such as a sense of pride, satisfaction and accomplishment
could also lead to learning. By observing the actions of others, including parents
and peers, children develop new skills and acquire new information (Baldwin, A
L, 1967). By considering this aspect of child learning tendency, we thought of
influencing child development by yogic practices.
Yoga is the science based on ancient wisdom and culture which emphasizes and
brings harmony and integration of the human personality at all levels and through
all stages of life (Pt. Radheshyam Mishra, 2009). We had a very strong belief that
it will be found very effective for the proper physical, mental and behavioral
development of even small children.
55
It is not easy to teach present day children. They live in a hurry-up world of busy
parents, school pressures, video games, malls, and competitive sports. We usually
don't think of these influences as stressful for our kids, but often they are. The
bustling pace of our children's lives can have a profound effect on their innate joy.
Yoga can help counter these pressures. When children learn techniques for
conditioning, self-health, relaxation, and inner fulfillment through yoga and other
related activities like storytelling (Dr Jayadeva Yogendra, Cyclopaedia YOGA -
Vol. II) they can navigate life's challenges with a little more ease.
Hypothesis
Keeping in view the ‘Social learning theory’ for child development given by
Albert Bandura, we thought of influencing child development by yogic practices.
We believed that yoga with children will offer many possibilities to exchange
wisdom, share good times, and lay the foundation for a lifelong practice that will
continue to deepen. Children will derive enormous benefits from yoga. Physically,
it will enhance their flexibility, strength, coordination, and body awareness. In
addition, their concentration, memory and sense of calmness and relaxation will
improve. Doing yoga, children will exercise, play, connect more deeply with the
inner self, and will develop an intimate relationship with the natural world that
surrounds them. They will become more disciplined and obedient.
Method
Sample
For the present study, 50 children (5-12 years) were selected from middle
socioeconomic family status studying in well reputed schools in India. All the
parents agreed for their kids to participate in the study through a signed letter of
informed consent.
Intervention
A special case study program was organized with 50 children for a period of 3
months. The various components of “Yogic Life Style for Kids” were standardized
by authors.
During the first month the regular yoga class was organized in which they learned
the technique of various yogic practices through “Learn by Fun” technique like
asanas, pranayam and kriya.
The selection of yoga techniques were based on the following elements: Dharma,
Jnana, Vairagya and Aishwarya (Yogendra, 2007).
56
The program takes into consideration eight intelligences – linguistic, logical,

visual, musical, kinesthetic, naturalistic, interpersonal, and intrapersonal—and
emphasizes that children should be given the opportunity to develop and embody
as many of these as possible. In keeping with this theory, we integrate activities
and arts that engage the "whole child development” like:
- yogic diet,
- storytelling,
- games,
- music,
- drawing.
Yoga asanas
To teach asanas, we tried to play the role of a ‘facilitator’ rather than a teacher or
instructor.
Simple, easy to perform yet effective asanas were selected and scheduled in such a
way that each part of the body got proper stretching and bending in every direction
like Sthitprarthanasana, Ekpadasana, Tadasana, Utkatasana, Hastpadasana,
Vakrasana, Padmasana, Supt Vajrasana, Yogamudra, Sarvangasana, Halasana,
Chakrasana, Yashtikasana etc.
After the active session of yogasanas ended with Aum chanting, children were
given relaxation practices from time to time like Nishpand bhav, Shavasana and
Makarasana.
Pranayama
Two Pranayama, Bhramri and Anulom-Vilom, were selected as they were easy
and effective.
Kriyas
Kids learned some “yogic kriyas” like cleaning their ears (Karn Randra Dhauti),
massaging the scalp and forehead (Kapal Randra Dhauti), cleaning the
nasopharynx (Jalneti) etc.
Other Activities
Every day, either before or after the asanas, a talk was conducted in which they
were informed about three kinds of food viz. Satvik, Rajsic and Tamsic food.
During the camp, children played many “yogic games” developed by Yoga
Institute, Santacruz, Mumbai. Each game was designed to impart a particular
‘yogic trait’ amongst children. Along with them, some more “On the spot” games
were also played to improve their concentration level, focusing attitude and to
vitalize and energize them.
57
Each day Moral stories were shared between kids and facilitator. Music and
drawing was also incorporated many times during the camp.
On completion of one month of regular yoga and related classes, the children were
asked to follow all which they have learned by staying at their home for the next
two months.
Questionnaire
The authors developed one written questionnaire to survey kid’s parents which
was designed to determine the benefits kids had received from participation in the
yoga camp organized by certified Yoga instructors. The parents were requested to
fill the ‘Feedback Questionnaire’ developed by authors showing the comparative
rating of their children for some physical, mental and behavioral attributes using a
“5 point scale” (prepared by Ellen Taylor-Powell, Evaluation Specialist, Program
Development and Evaluation, 2008) before the onset of the program and after the
completion of one month. After three months they were again asked to do rating
of their children for the same attributes. Parents shared their opinion and
observation regarding changes in the physical, mental and behavioral aspects of
their child.
Statistical Analysis
Data from 50 parents were processed and as many as 15 returned questionnaires

were disqualified for their incompleteness. Finally 35 questionnaires were
analyzed.
Observation
It has been observed (Table 1) that after one month of practice most of the children
showed improvement in their physical, mental, attitudinal and behavioral traits like
physical state, activity level, concentration, memory, grasping, food habits,
hygienic habits, habit of sharing, calmness, discipline and obedience after 1 month
(Fig. 1-10). Most of them maintained the improvement even after 3 months (Fig.
1-10), although very few reverted back to their original state (Fig. 1-10). Some
children pick up the pace little slowly and showed improvements afterwards (Fig.
1-10). In all, 65% children showed improvement in most of the traits and were
capable of retaining it even after 3 months.
58
Table 1: Effect of Yoga on different Physical, Mental & Behavioral attributes of

Kids
Attributes A1M A3M

S.
No. Increase Constant Decrease Increase Constant Decrease
1 Physical state 23 12 0 13 21 1
2 Level of Activity 23 11 1 5 25 5
3 Memory 20 14 1 7 28 0
4 Concentration 24 11 0 6 26 3
5 Grasping Level 20 13 2 9 26 0
6 Food Habits 23 12 0 11 21 3
7 Hygienic Habits 22 13 0 4 28 3
8 Habit of Sharing 25 10 0 6 26 3
9 Discipline 21 8 6 11 21 3
10 Obedience 18 14 3 10 22 3
Results
For most of the physical, mental and behavioral attributes, tremendous

improvement was observed after 1 month of yoga intervention (Table 1, Fig. 1-10
increase) which mostly remain maintained after 3 months (Table 1, Fig. 1-10
constant).
Table 2: Chi- square ( ) values for effect of Yoga on different physical, mental
and behavioral attributes of kids
S. NO. Duration Chi-square Tabulated Degree of Level of

( ) Value Freedom Significance (α)
1 After 01 Month 3.39 16.919 9 0.05
(A1M)
2 After 03 Months 12.218 16.919 9 0.05
(A3M)
Null Hypothesis
There is no association between the number of participants showing INCREASE

and those remained CONSTANT for different physical, mental and behavioral
attributes (variables) of kids.
59
The chi-square values ( ) calculated between the number of participants showing

INCREASE and CONSTANT tendency after 01 month of yoga intervention is
3.39 and after 03 months of yoga intervention is 12.218. Tabulated for 9 degree
of freedom and 0.05 level of significance is 16.919
Accepting the Null Hypothesis, we conclude that the increasing factors and
constant factors of different variables of physical, mental and behavioral attributes
after 01 month and after 03 months of yoga intervention are independent.
These results are in coordination with our research hypothesis.
Effect of yoga practrice on physical attributes
Physical state
Yoga helps develop controlled movement, exercises every muscle and joint
throughout the body, improves posture and balance and tones internal organs
promoting better digestion, circulation, respiration, and joint formation.
Poses like the Tadasana, Yashtikasana help to increase the height during
childhood. These poses give a systematic stretch to the limbs and vertebral
column. At the same time the calcium metabolism and its utilization in the body is
improved. Thus it helps to improve the height and also increase the strength and
flexibility of the muscles (Fig.1).
Figure 1. Effect of yoga on physical state
Activity level
Most children have complaint of being overactive at some time or another. The
energy level in children is high and it is expressed in this form which needs to be
directed instead for more constructive work. This energy can be controlled by the
practice of deep breathing, making the child calm and quiet. Proper breathing will
further help by supplying proper oxygen to all the body cells(Fig.2).
60
Figure 2. Effect of yoga on level of activity
Effect of yoga practrice on mental attributes
Memory, Concentration and Grasping Level
The practice of Aum chanting, Nishpandbhav and balancing poses like

Ekpadasana, Sthitprarthanasana can help to improve concentration, memory and
thus Neural System. Yoga helps children to calm the mind. While teaching them to
concentrate they become clear-headed and alert. (Fig.3-5)
Figure 3. Effect of yoga on memory Figure 4. Effect of yoga on

concentration
61
Figure 5. Effect of yoga on grasping level
Effect of yoga practrice on attitudinal and behavioral attributes
Food Habits
The proper nutrition of the body is essential for the further development and
growth of the body and mind. Yoga helps in reducing extra fat from the various
parts of the body and thus makes the child more fit and active. By promoting
‘Sattvik Food’ and avoiding ‘Junk Food’, yogic life style further reduces the
chances of obesity. (Fig.6)
Figure 6. Effect of yoga on food habits
Hygienic Habits
Every day talk and Yogic kriyas developed some long lasting hygienic habits in
kids. They became more aware regarding cleanliness. (Fig.7)
62
Figure 7. Effect of yoga on hygienic habits
Habit of Sharing
Yoga is non-competitive, develops self-esteem and confidence, and can be done

with partners or in groups. It promotes cooperation, teamwork, habit of sharing
and family unity especially among children of ‘Nuclear Families’. (Fig.8)
Figure 8. Effect of yoga on habit of sharing
Discipline and obedience
Sometimes children are too adamant, returning uncivil answers. Some of them are
short tempered and have a destructive tendency. The regular practice of Aum
chanting, deep breathing and relaxation will help to solve these problems. Even the
practice of yoga in a group will help to develop a positive attitude and the spirit of
team work. It will develop the feeling of respect and love for each other.
Yoga helps children develop self-awareness, release tension, work through their
fears and be more in control of their emotions in order to effectively express them
and thus make them more disciplined and obedient.(Fig. 9-10)
63
Figure 9. Effect of yoga on level Figure 10. Effect of yoga on level

of discipline of obedience
Discussion
The greatest challenge with children is to hold their attention long enough to teach
them the benefits of yoga. Most children love to talk and move needed in yoga.
Children will jump at the chance to assume the role of animals as they are holding
poses. Sound adds one more dimension to the physical experience of yoga.
When we honor the children's innate intelligence and tune in to how they were
instructing us to instruct them, we began to co-create our classes. We thought of
ourselves as a facilitator rather than a teacher. Guide our children while
simultaneously opening our heart and letting them guide us. They have no doubt
taken us into a boundless world of wonder and exploration. The teaching/learning
process was continually reciprocal and provides an opportunity for everyone to
create, express themselves, and grow together.
Through yogasanas we have explored many other areas like animal adaptations
and behavior. Children showed much enthusiasm in learning yogic kriyas. With
the help of “Story Telling”, moral education was imparted to them. We employ
ecology, anatomy, nutrition, and life lessons that echo yogic principles along with
fun. Most of all, our program engages the entire mind, body, and spirit in a way
that honors all the ways children learn. Yoga along with music, games,
storytelling, drawing—and our time together became a truly interdisciplinary
approach to learning.
Conclusion
Yoga is a great way to usher tiny tots into a healthy regimen as they can start yoga
from age five which will help them establish the body-mind-spirit connection to
see them sail through every sphere of life smoothly. The practice of yoga during
childhood helps for self expression develops self discipline and self confidence.
64
The communication skills of the child improve; the child develops love and
compassion and learns to respect others. On the physical level it increases strength,
improves the stability, flexibility, coordination and awareness of their body. It can
also improve their ability to concentrate and relax. Children who practice yoga
enjoy improved posture and better sleep.
References:
1. Abadi, M.S., Madgaonkar J., & Venkatesan, S. (2008). Effect of yoga on children with attention
deficit/hyperactivity disorder. Psychological Studies, 53(2), 154–159.
2. Baldwin, A.L. (1967). Theories of child development. Oxford, England: Wiley
3. Berk, L. E. (2000). Child development (5th ed.). Needham Heights, MS: Allyn & Bacon.
4. Daniels, D. H., & Shumow, L. (2003). Child development and classroom teaching: A review of the
literature and implications for educating teachers. Applied Development Psychology, 23, 495–526.
5. Galantino, M., Galbavy, R., & Quinn, L. ( 2008). Therapeutic effects of yoga for children: A
systematic review of the literature. Pediatric Physical Therapy, 20(1), 66- 80.
6. Jensen, P., & Kenny, D. (2004). The effects of yoga on the attention and behavior of boys with
attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD). Journal of Attention Disorders, 7(4), 205-216.
7. Mishra, R.S. (2009), Handbook of: Yoga for Perfect Health. Published by Ujjain Yoga Life
Society, Ujjain (MP), India.
8. Peck, H.L., Kehle, T.J., Bray, M.A., Theodore, L. A. (2005). Yoga as an intervention for children
with attention problems. School Psychology Review, 34(3), 415–424.
9. Smith, C., Hancock, H., Blake- Mortimer, J., & Eckert, K. (2007). A randomized comparative trial
of yoga and relaxation to reduce stress and anxiety. Complementary Therapies, 15(2), 77-83.
10. Vigotski, L. (1962). Thinking and speaking. Cambridge: The M.I.T. Press.
11. Yogendra, Jayadeva (1989). Cyclopaedia YOGA -Vol. II, A Systematic Study Programme of
Yoga Education for the Child and the Adult (Edited). Published by ‘The Yoga Institute’, Santacruz
East, Mumbai, India
12. Yogendra, Jayadeva (2009). Yoga for Children - Teachers’ Handbook. Published by The Yoga
Institute, Santacruz (East), Mumbai, India.
Received: April 20, 2013

Accepted: May 10, 2013
65
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 66-76 УДК: 233-852.5Y:159.922.7

© 2013 Међународно друштво за научна Прегледни рад
Допринос јоге социјалном развоју деце

Бабита Сингх  , Пт. Радешвам Мишра
Ujjain Yoga Life Society International
Уђајин, Индија
Апстракт. Деца су богатство једне нације. Јога је наука заснована на

древној мудрости и култури која наглашава хармонију и интеграцију
личности кроз све стадијуме живота. У раду истражујемо у којој мери јога
помаже развоју личности утичући на мишљење и понашање деце. У раду је
приказана студија случаја у којој је учествовало 35 деце (узраста 5–12
година) у периоду од 3 месеца. Разне компоненте „Јога живота за децу“ су
стандардизоване. „Јога игре“, осмишљене од стране Јога института у
Санткрузу у Мумбају, коришћене су како би се деци предочиле неке од одлика
јоге. Сви аспекти личности детета анализирани су пре и после програма.
Једномесечни јога камп за децу организован је у Центру за јогу. Од деце је
тражено да сама прате учења кампа следећих два месеца. Повратне
информације су тражене 3 месеца касније како би се проверила одрживост
јога начина живота код деце. Резултати истраживања указују на изражен
напредак у понашању код 23 деце од анализираних 35.
Кључне речи: јога за децу, краткорочна јога, јога начин живота, јога игре,
друштвена трансформација
Увод
Детињство је време за развој и раст када дете гради навике и када се формира
његов начин живота. Оно је пуно енергије која тражи да се изрази.
Разумевање развоја детета од виталног је значаја, и омогућава нам потпуни
увид у когнитивни, емоционални, физички, социјални и образовни развој.
Према већини теорија, развој се сматра реакцијом на награде, казне,

стимулусе и поткрепљења. Оне не узимају у обзир унутрашње мисли или
осећања. Уместо тога, фокусирају се на то како нас искуство обликује.

66
Б. Ф. Скинер (1904–1990) је најпознатији по својој бихевиористичкој теорији

или, прецизније, по теорији инструменталног условљавања, која се заснива
на премиси да се понашање деце може охрабрити поткрепљењем и
обесхрабрити казном (Берк, 2000). Бихевиористи верују да је развој деце ван
утиција саме деце, тј. да се обликује преко стимулуса из околине (Daniels и
Shumow, 2003).
Виготски (1962) сматра да деца уче кроз интеракцију са окружењем. Према

овој теорији, која је позната као социо-културна теорија, за напредак у
когнитивном развоју деце и адолесцената потребно је да они буду активни у
зони наредног развоја (ЗНР). Да би достигли ЗНР, деци је потребна помоћ
одраслих или оних појединаца који имају развијеније способности од њих, да
би им пружили подршку или критику док уче нешто ново.
Теорија социјалног учења коју је створио Алберт Бандура (рођен 1925),

проширује инструментално условљавање додајући идеју да имитација или
учење посматрањем повећава шансе да ће деца научити нова понашања. Он
верује да спољашње поткрепљење није једини начин да деца науче нешто
ново. Уместо тога, унутрашња поткрепљења, као што су осећање поноса,
задовољства и остварења, могу такође да доведу до учења. Посматрањем
понашања других особа, укључујући родитеље и вршњаке, деца развијају
нове вештине и прибављају нове информације (Baldwin, A L, 1967).
Узимајући у обзир овај аспект учења код деце, замисао нам је да утичемо на
развој детета путем бављења јогом.
Јога је наука заснована на древној мудрости и култури која доприноси

хармонији и интеграцији личности на свим нивоима и кроз све стадијуме
живота (Pt. Radheshyam Mishra, 2009). Желимо да истражимо у којој мери би
јога била ефикасна за правилан физички и ментални развој, чак и мале деце.
Није једноставно подучавати данашњу децу. Она живе у убрзаном свету

заузетих родитеља, притисака у школи, уз видео игре, тржне центре и
такмичарске спортове. Ужурбани ритам живота наше деце може утицати на
њихов развој. Јога може помоћи у амортизовању притисака из окружења.
Истражујемо у раду да ли јога може да помогне деци да лакше управљају
изазовима у животу.
Хипотезе
Истраживање повезаности практиковања јоге и дечијег развоја било је

инспирисано социјалном теоријом учења Алберта Бандуре. Претпоставили
смо да практиковање јоге са децом представља могућност за размену знања и
продубљивање односа. Деца би имала многе добробити од јоге. Као прво,
претпоставили смо да практиковање техника јоге може да допринесе њиховој
67
флексибилности, снази, координацији и свесности о телу. Поред тога,

претпоставили смо и побољшање концентрацијe, памћењa и доживљајa
смирености и опуштености. Поставили смо и тезу да ће се деца вежбајући
јогу, кроз игру, повезивати са својим унутрашњим бићем и развијати
интимну повезаност са природним светом који их окружује.
Метод
Узорак
Изабрано је 50 ученика (познатих основних школа у Индији) узраста од 5 до

12 година, из породица средње социоекономске класе. Сви родитељи су
прихватили да њихова деца учествују у истраживању тако што су потписали
писмо сагласности.
Интервенција
Организован је посебан програм студије случаја у којем је учествовало 50

деце током периода од 3 месеца. Аутори су стандардизовали различите
компоненте животног стила у складу са јогом за децу.
Током првог месеца организован је уобичајен час јоге на којем су деца учила
различите технике јоге путем учења кроз забаву. Учили су асне, пранајаме и
крије. Избор техника јоге заснивао се на следећим елементима: dharma,
jnana, vairagya и aishwarya (Yogendra, 2007).
Програм је имао у виду осам видова интелигенције – лингвистичку, логичку,

визуелну, музичку, кинестетичку, природну, интерперсоналну и
интраперсоналну – и истиче да деца треба да добију могућност да развију и
усвоје што више њих. У складу са овом теоријом, у програм су укључене
активности које омогућују целовит развој детета, као што су:
– јога исхрана,
– причање прича,
– игре,
– музика,
– цртање.
Положаји јоге
У подучавању асана, покушали смо да усмеравамо активности деце, а не да

им држимо предавања. Изабране су асане које су лаке за извођење
распоређене на такав начин да се сваки део тела истегне и савије. Међу њима
су биле sthitprarthanasana, ekpadasana, tadasana, utkatasana, hastpadasana,
68
vakrasana, padmasana, supt vajrasana, yogamudra, sarvangasana, halasana,

chakrasana, yashtikasana и друге. Практиковање асана се завршавало певањем
„ом“ и неком од техника релаксације – nishpand bhav, shavasana и
makarasana.
Пранајаме
У раду са децом су се практиковале две технике пранајаме, bhramari и

anuloma-viloma, јер су лаке за извођење и ефикасне.
Крије
Деца су научила неколико крија као што је чишћење ушију (karn randra
dhauti), масажа коже главе и чела (kapal randra dhauti), чишћење носне
шупљине и ждрела (jalаneti) итд.
Друге активности
Сваки дан, пре или после практиковања асана, деца су кратко информисана о
три врсте хране (сатва, раџас и тамас). Током кампа, деца су играла многе
игре јоге које је осмислио Институт за јогу Сантакруз, Бомбај. Свака игра је
осмишљена тако да изврши утицај на одређену „јога црту“ код деце. Поред
њих, играле су се и игре које су се спонтано јавиле на часу да би се
побољшала концентрација, фокусирао однос према раду и да би се деца
обновила. Водитељи су сваки дан деци причали приче са животним
порукама. Музика и цртање су били укључени у рад много пута током кампа.
По завршетку првог месеца одржавања часова јоге и других активности, деца

су замољена да се током следећих неколико месеци код куће придржавају
свега што су научили.
Упитник
Аутори су креирали упитник којим су испитали родитеље деце о томе које су

добробити деца искусила учешћем на кампу јоге (који су водили
сертификовани инструктори јоге). Од родитеља се тражило да попуне
упитник процењујући физичке, менталне и бихевиоралне карактеристике
своје деце на Ликертовој скали (Taylor-Powell, 2008) пре почетка програма и
након месец дана. После три месеца од њих се опет тражило да процене исте
карактеристике код своје деце.
69
Статистичка анализа
Прикупљени су подаци добијени од 50 родитеља који су попунили упитнике,

а 15 их је одбачено због непотпуности података. Анализирано је 35 упитника.
Опсервације
Примећено је (табела 1) да после месец дана практиковања јоге деца показују

напредак у физичком и менталном статусу, у ставовима и у понашању. После
месец дана до промена је дошло у физичком стању, нивоу активности,
концентрацији, памћењу, труду, навикама у исхрани, навикама у хигијени и у
дељењу, миру и дисциплини (слика 1–10, „побољшање“). Код многе деце
побољшање се одржало и после 3 месеца (слика 1-10, „константа“), а код
врло малог броја стање се вратило на претходно (слика 1-10, „пад“). Код неке
деце је дошло до побољшања са закашњењем, тако да се оно накнадно
показало (слика 1-10, „константа“, „напредак“). Код укупно 65% деце дошло
је до унапређења код већине испитиваних карактеристика и били су у
могућности да одрже то стање и после 3 месеца (слика 12).
Табела 1. Ефекти јоге на различите физичке, менталне и бихевиоралне

особине деце
1 месец 3 месеца
Р. Особине Р. бр.
бр. пораст константа пораст константа
1. Физичко стање 23 12 0 13 21 1
2. Ниво
23 11 1 5 25 5
активности
3. Памћење 20 14 1 7 28 0
4. Концентрација 24 11 0 6 26 3
5. Ниво труда 20 13 2 9 26 0
6. Навике у
23 12 0 11 21 3
исхрани
7. Навике у
22 13 0 4 28 3
хигијени
8. Навике дељења 25 10 0 6 26 3
9. Дисцилина 21 8 6 11 21 3
10. Послушност 18 14 3 10 22 3
70
Резултати
После месец дана практиковања јоге, примећен је значајан напредак у

физичким, менталним и бихевиоралним карактеристикама (табела 1,
слика 1-11 “побољшање”, 1 месец) и оне су се углавном одржале и
после 3 месеца (табела 1, слика 1-11, 3 месеца; слика 12).
Табела 2. Вредности Хи-квадрата ( ) за ефекте јоге на различите физичке,

менталне и бихевиоралне карактеристике деце
Р. бр. Трајање Хи- Табулирана Степен Степен

квадрат вредност слободе значајности
( ) (α)
1. После 1 месеца 3,39 16,919 9 0,05
2. После 3 месеца 12,218 16,919 9 0,05
Нулта хипотеза
Не постоји повезаност између броја учесника који показују напредак и оних

код којих се показује константа за различите физичке, менталне и
бихевиоралне карактеристике (варијабле) код деце.
Вредности Хи-квадрата ( ) израчунате између броја учесника који показују

напредак и оних код којих нема промене после месец дана практиковања јоге
износи 3,39, а после 3 месеца 12,218. Вредност за 9 степени слободе на
нивоу значајности 0,05 износи 16,919.
Прихватајући нулту хипотезу, закључили смо да су фактори напредовања и

фактори одсуства промене за различите варијабле физичких, менталних и
бихевиоралних карактеристика после 1 месеца и 3 месеци практиковања јоге
независни.
Ови резултати потврђују нашу хипотезу.
Ефекти практиковања јоге на физичке карактеристике
Физичко стање
Јога помаже у развијању контролисаних покрета, покреће сваки мишић и

зглоб у телу, поправља држање и равнотежу и тонира унутрашње органе
побољшавајући варење, циркулацију, дисање и формирање зглобова.
71
Положаји као што су tadasana и yashtikasana помажу раст код деце. У овим
положајима се систематски истежу удови и кичмени стуб. Истовремено се
побољшава метаболизам калцијума и његова искоришћеност у телу, чиме се
повећава висина као и снага и флексибилност мишића (слика 1).
Слика 1. Јога и физичко здравље
Ниво активности
Многа деца су повремено била претерано активна. Ниво енергије код деце је
висок, али она треба да буде усмерена ка конструктивнијем раду. Овом
енергијом може да се управља практиковањем дубоког дисања – то децу
чини мирном и тихом. Одговарајуће дисање ће обезбедити довољну
количину кисеоника свим ћелијама (слика 2).
Слика 2. Јога и ниво активности
72
Ефекти практиковања јоге на менталне карактеристике
Памћење, концентрација и труд
Практиковање певања „ом“, nishpandbhav и положаји равнотеже као што су

ekpadasana и sthitprarthanasana помажу код побољшања концентрације,
памћења и стања нервног система. Јога помаже деци да умире ум. Док уче да
се концентришу, мисли им постају јасније а пажња присутнија (слика 3-5).
Слика 3. Јога и памћење Слика 4. Јога и концентрација
Слика 5. Јога и труд
Ефекти практиковања јоге на ставове и бихевиоралне карактеристике
Навике у исхрани
Одговарајућа исхрана је важна за даљи развој и раст тела и ума. Јога помаже
у смањењу вишка масти у различитим деловима тела и тако децу чини
покретљивијoм. Промовисањем сатвичке исхране и избегавањем брзе хране,
животни стил који је у складу са јогом додатно смањује могућност за појаву
гојазности (слика 6).
73
Слика 6. Јога и навике у исхрани
Хигијенске навике
Свакодневни разговори и јога крије су допринели да се код деце развију

дуготрајне хигијенске навике. Постали су свеснији важности чистоће (слика
7).
Слика 7. Јога и хигијенске навике
Навика да се дели
Јога у изворном виду није такмичарска дисциплина, развија самопоштовање

и самопоуздање и може да се изводи са партнерима или у групи. Она
подржава сарадњу, тимски рад, навику да се дели и породичну повезаност
(слика 8).
74
Слика 8. Јога и навика да се дели
Дисциплина и послушност
Некад су деца непопустљива, дају непримерене одговоре. Нека од њих су

нестрпљива и имају деструктивне тенденције. Редовно практиковање певања
„ом“, дубоко дисање и релаксација помажу да се реше ови проблеми. Чак и
практиковање јоге у групи помаже да се развије позитиван став и дух
тимског рада. Тако ће се развити осећање поштовања и љубави једних према
другима.
Јога помаже деци да развију самосвесност, да се ослободе тензије, да

превазиђу страхове и да управљају својим емоцијама да би их ефикасно
изразили и тако били дисциплинованији (слика 9 и 10).
Слика 9. Јога и дисциплина Слика 10. Јога и послушност
Дискусија
Највећи изазов у раду са децом јесте држање њихове пажње довољно дуго да
би научили добробити јоге. Већина деце воли да разговара и да се креће, што
је потребно код практиковања јоге. Деца се радују могућности да имитирају
75
животиње док бораве у положају. Звук даје још једну димензију телесном
искуству јоге.
Када уважавамо интелигенцију деце и када ослушкујемо на који начин би

они волели да их подучавамо, онда заједно креирамо часове јоге. Себе радије
видимо као оне који усмеравају активности него као учитеље. Водимо децу и
отварамо срце за могућност да они воде нас. Они ће нас сигурно одвести у
безграничан свет чуда и истраживања. Процес подучавања и учења је
реципрочан и даје могућност да сви креирају, да изразе себе и да растемо
заједно.
Практикујући асане, истражили смо многе друге области живота као што је
прилагођавање и понашање животиња. Деца су показала интересовање за
учење крија. Уз помоћ причања прича, пренете су им и неке моралне норме.
Поред тога што се деца забављају вежбајући јогу, преносе им се принципи
екологије, анатомије, здраве исхране и животне лекције које обухватају
принципе јоге. Пре свега, наш програм ангажује ум, тело и дух на начине на
које деца лако уче. Уз примену музике, игара, причања прича, цртања и
времена које проводимо заједно, јога представља интердисциплинарни
приступ учењу.
Закључак
Резултати нашег истраживања нас наводе на закључак да јога може бити

одличан начин да се мала деца научне здравом начину живота јер они могу
да почну да вежбају јогу већ са пет година и да тако осете повезаност тела,
ума и психе и да се тако кроз све области живота крећу са лакоћом.
Практиковање јоге у детињству помаже у изражавању себе, у развијању
самодисциплине и самопоуздања. Побољшавају се способности у
комуникацији, дете развија осећање љубави и саосећања и учи да поштује
друге. На физичком нивоу, развија се снага, побољшава се стабилност,
флексибилност, координација и свесност о телу. Практиковањем јоге може
да се побољша способност концентрације и релаксације. Деца која
практикују јогу имају боље држање и боље спавају.
Примљен: 20. април 2013.

Прихваћен: 10. мај 2013.
76
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 77-100 UDC: 233-852.5Y: 7.032

Yoga as seen by Carl Gustav Jung

Dušan Pajin 
International Yoga Academy
Belgrade, Serbia
Abstract: Karl Jung during his spiritual and cultural research and expeditions
largely dealt with the cultures of the East, and as part of that, with yoga. It is most
involved in the 30s 20 century (1932-1936) and later , with different causes. Most
careful is to implement in his seminar (ie, a series of four lectures in October
1932), when he spoke in detail about the symbolism and archetypal meaning of the
chakras, the framework theme "Psychology of Kundalini Yoga". Four years later,
in 1936, Jung published an article Yoga and the West, in which he pointed out that
yoga is one of the greatest creations of the human spirit, but that the Western spirit
of sandwiched and therefore yoga does not apply (or practice) by the Western man
but that the West will develop their own yoga on Christian grounds, where Jung
had in mind the Christian mystics and their teachings as possible based on the
western yoga (which is discussed in his preface (1939) to Suzuki's book an
Introduction to Zen Buddhism). However, the development and application of yoga
in the West over the past 80 years, denied the last two Jung's claims and confirmed
his view that yoga is one of the greatest achievements of the human mind achieved.
Key words: yoga, Jung, eastern culture interpretation of yoga, yoga application.
Introduction
Carl Gustav Jung (1875-1961) several times on different occasions and situations
written about some eastern teachings (mandala, Taoist alchemy, yoga, I Ching,
Tibetan Buddhism, Zen, meditation), commented on them and looked at the
psychological, cultura , civilization and philosophical aspects of their
interpretation and understanding, between the 1921 and 1955. In order to have a
full picture of his approach to yoga, you need to be part of the look and the other
Jungian interpretation of certain aspects of the cultures of the East.

77
Table 1. Jung’s texts about Eastern knowledge
Year CHRONOLOGY OF JUNG’S TEXTS ABOUT EASTERN KNOWLEDGE

1921. Brahmanic concept of opposites; On Brahmanic understanding of the unity
simbol, The unity symbol as a dynamic rule. Unity symbol in Chinese
philosophy – in the book Psychological Types.
1929. “Commentary on the ‘Secret of the Golden Flower’,” trans. and edited by
Richard Wilhelm
1932. Seminar on Kundalini Yoga
1936. Yoga and the West
1938. Psychological commentary on The Tibetan Book of the Dead, trans. by Evans-
Wentz
1939. Foreword to Suzuki's Introduction to Zen Buddhism.
1939. The difference between Eastern and Western thinking
1943. The Psychology of Eastern meditation.
1944. Mandala Symbolism, third ch. 3 in the part II, of the book Psychology and
Alchemy,
1944. Holy Men of India - in Psychology and Religion: West And East, Vol. 11.
Collected Works, Princeton Un. Pr., 1975.
1949. Foreword to the I-Ching.
1950. On Mandala Symbolism
1950. The study of the process of individualisation
1952. Synchronicity: An Acausal Connecting Principle
1955. Mandalas
The main topics
In the span of over 30 years of Jung’s writings in a variety of different occasions

and wrote about certain teachings of the East. They used to be a one-time reviews,
sometimes repeatedly returning the same topics - from a new angle and with a
slightly different attitude. In these texts once Jung takes principled positions on the
eastern and western teachings related to the same topic or question, and sometimes
deals with specific analyzes and comparisons. Sometimes refers to the eastern
teachings as the coin of the highlights and somehow confirms their beliefs, and
sometimes apply their understanding as a kind of key to be interpreted in a specific
code specific teachings from the East (and sometimes these approaches are
intertwined and connected).
Topics to which Jung reckless can about this list, according to the chronology of
occurrence:
1) Symbol of unity. A symbol or category that transcends, released or unites

opposites, Jung says in part Psychological Types (1921). It refers to the ideas,
symbols, and categories that appear in the West and in the East as in the
78
presentation of opposites, and in overcoming them or merge, as symbols of unity

of the East said brahman of Indian tradition and Tao in Chinese.
2) Psychology and Alchemy. Jung repeatedly ignored the various alchemical

traditions, both Western and Eastern. As far as the eastern alchemy, the original
text (1929) was his comment on Vilhelmov translation Secrets of golden flower,
which is the text in the field of Taoist alchemy. But Jung is here less talked about
this article in the context of alchemy and more in the context of the symbolism of
the mandala. Detail the relationship of alchemy and psychology presented in other
texts, collected in his book Psychology and Alchemy (1944, 12 books, Collected
Works), where the tradition of alchemy seeks analogies with the process and
stages of transformation in the process of individuation, so his alchemical symbols
and ideas serve as an illustration of the process of individuation, and alchemy itself
suggests that it is an unrecognized process of individuation.
3) The symbolism of the mandala. About the symbolism of the mandala Jung
tells the following works: a commentary in “The symbolism of the mandala” (The
secret of the golden flower, 1929), in his book Psychology and Alchemy (1944, 12
tom, Collected Works, Princeton Univ. Press, 1968, p. 95-223), referred to as “The
symbolism of the mandala” (1950), referred to as “the study of the process of
individuation” (1950), which presents an analysis of a series of images of a patient,
and the text “mandala” (1955).
4) The kundalini yoga. In 1932, Jung’s Psychological Club in Zurich held a

seminar on kundalini yoga (in two parts). There is a detailed idea of interpreting
the symbolism of yoga, especially the system of chakras psychophysical centers in
man), from the perspective of their psychology. There is a key idea that man can
develop spiritually and across psychoanalytic perceived normality, so Jung
interprets the symbols of yoga in the spirit of his process of individuation. The text
of this seminar was first published in 1976. Yearbook of American archetypal
psychology Spring (Psychological commentary on Kundalini Yoga, the yearbook
Spring - Annual of Archetypal Psychology and Jungian thought, Spring
Publications, Putnam, Connecticut, USA, 1976), and later as a book The
Psychology of Kundalini Yoga: Notes of the Seminar Given in 1932 by Carl Jung ,
Sonu Shamdasani (Editor), Princeton University Press, in 1999.
5) Yoga and west. Jung, K. G. (1984): The psychological discussions, Matica

Serbian, Novi Sad - text Yoga and the West, p. 205-216 (original published in
1936) - in this text, Jung expressed the view that yoga is one of the greatest
spiritual creations of the human spirit, but that it should not be applied in the
spiritual practice of Western man, because of division of the Western spirit to
impossible .
79
6) On the preparation for death (The Tibetan Book of the Dead). As Jung
observes in his essay The Soul and Death (1934) - from mid-life onwards truly
alive remains the one who is ready to die with life. For the secret of life noon hour
parabola are twists, death is born. ( ... ) The refusal fulfilling life is the same as a
refusal to accept his dokrajčivanje . Both mean a refusal to live and not want to
live the same as not wanting to die . - (Carl Jung , “The Soul and Death”,
Collected Works, Vol. 8). Four years after this article, in his commentary on the
Tibetan Book of the Dead (1938), Jung wrote: “For years, ever since it was first
published, the Bardo Thodol was my constant companion and I owe him many
incentives not only for ideas and discoveries, but also many fundamental insights”.
7) I, non-I and Self. In the preface to Suzuki An Introduction to Zen Buddhism

(London, 1970, p 13). Written in 1939, Jung says: “Whatever a man determined
self, it is always something different to Me, and no matter how much more I
understand indicates self, it is still wider scope, as it includes finding me and
therefore it overcomes. The same way as I'm certain knowledge of my self, so i
know about my self i, which, however, is more experienced in the form of a
widespread or I'm a senior, but the mind- I (Nicht - Ich)”.
8) Psychology of Eastern meditation. In an article under this title (1943) Jung,

among others, is to support their understanding of the collective unconscious
(which was a new idea in relation to Freud's psychoanalysis , which is known only
to the individual unconscious). Referring to the one type of Buddhist meditation,
Jung says, “... behind or beneath the world of personal fantasy and instinct
indicates a deeper layer of the unconscious, which in contrast to the chaotic
disarray klesa permeated the highest order and harmony, and against their
multitude, symbolizes the unity of a comprehensive bodhimandale, the magic
circle of enlightenment. What our psychology has to say about the Indian
allegations of over - personal world -comprising the unconscious, which occurs
when the darkness of the unconscious person becomes transparent? Modern
psychology knows that the personal unconscious only the top layer, which is based
on the basis of a completely different character, and this basis is called the
collective unconscious” (Jung, 1975).
9) Synchronicity, the principle of acausal connections. In the preface to the

translation of Wilhelm's I Ching (Jung, 1950). Jung says that during the thirty
years he was engaged in the book. For him I Ching combines the two roles - it may
be best to explore the unconscious, and may be what it was for most Chinese and
most Westerners - a manual of divination. Jung points out that the classical
principle of causality called into question in recent physics, which allows to
introduce the principle of synchronicity, ie . principle of acausal meaningful
coincidences. Jung says that whoever He found that the I Ching was convinced
that the hexagram expression of the moment in which the suroundings, as well as
the hexagram indicator of the situation. Jung further notes that this does not leave
80
an impression on the critical spirit that is used in the experimental verification of

the facts and the factual record , but for someone who likes to observe the world
from the perspective of the Middle Ancient Chinese I Ching can be appealing
(Jung, 1968). After this preface for the I Ching, written in 1950 , Jung was in 1952
published an article Synchronicity: the principle of acausal connections (Jung,
1973). Then, a few years later (1955), on the basis of its review of synchronicity -
related to various contexts such as parapsychological phenomena and magical, I
Ching , and astrology - fit into a single monograph on the subject (Jung, 1973), in
which in addition to his texts by other authors Jungian orientation.
10) The symbolism of the mandala. About Mandala and their symbolism Jung
wrote several articles ranging from in 1929 so in 1955. They were one of the
biggest challenges and inspiration for him and offered him a lot of material to
explain their ideas. In addition, there were crossing two streams - one side attempts
to interpret some of his artwork in the spirit mandala - on the other hand that his
psychology is applied to the interpretation of the mandala in Buddhist and Hindu
yantras in tradition. “My mandalas were cryptograms which are related to the
condition of my being that we are again represented a daily basis. They saw
themselves, ie. my whole being - actively at work” (Jung, 1967, p. 221).
First we will look at Jung's more general attitudes in which he assesses the impact
of the presence of Asian meditative traditions, and then in his interpretation related
to yoga.
Science and Religion
Jung noted that the critical philosophy , which marked the break between science
and religion In modern Europe , and the East side, and medieval Europe. One
consequence is that the word “spirit” in the West lost the metaphysical (or
ontological) meaning - as it did in ancient and medieval Europe, as it did in
Eastern tradition - and it is now reduced to a “mental function”. “One man has
ceased to be a microcosm and reflection of the universe, his soul is no longer a
spark of the soul of the world” (Jung, 1984, p. 59). It is indeed true, but not quite,
or not in time behind Jung's death.
1) During the period from 1960 to 1980, ie . After Jung's death, in the so-called.
akvarijanske conspiracy, as it is called Marilyn Ferguson (Ferguson, 1980), or
more , the Princeton gnosis (Ruyer, 1986), there is a tendency postnovovekovna
renewal of such direction , ie . overlapping micro-and macrocosm, science and
religion, it is in the West, as Fritjof Capra (Capra, 1983) considered a kind of
cultural and civilizational milestones. What makes it particularly difficult to
explain is that this direction is evident and science (biology and physics), and the
psychology of the masses. Some interpret this as a psychological and cultural
reaction against the Enlightenment and rationalism.
81
However, the question is how critical philosophy and scientific rationalism ever
become part of the psychology of the masses, and how is this managed to its
inherent irrationality in an almost intact transferred to the Middle Ages and
“smuggle” in addition to the Enlightenment philosophy of critical and scientific
rationalism in the 20th and 21 century.
For details, entry into these questions takes us part of our basic themes, but it is
important for the understanding and evaluation of Jung's views on the meaning of
the Eastern tradition, the Western man. In fact, Jung pointed out that the critical
philosophy of scientific materialism and reduced the term of the spirit of the
human mind and consciousness. Noting these circumstances, Jung wanted to
justify his thesis that East and West are basically different. What is Jung ignored is
that this circumstance equally separated (if separate) Westerners not only from the
East, but also from the old West and the Middle Ages, not only of Buddhism , but
also of Christianity , not only from Nagarjuna but the Plotinus, not only of
Sankara, but also from Master Eckhart , not only by Seng - Cana , but also of
Nicholas of Cusa, not only of the Cong - Khapa, but from Gregory Palamas.
2) In the preface to the book of Suzuki's Introduction to Zen Buddhism Jung asks
that spiritual (or climate) assumptions man should have in order to have a clear
idea about the concept of karma. This would suggest that the concept of karma in
part caused under certain climatic region. If that were the case , then it would mean
that the idea of reincarnation and karma (ie ethical causation, which is transmitted
through different incarnations and reincarnations , we know that also occurred in
ancient Greece and to accept some philosophers, like Plato) created because of the
Mediterranean climate, rather than the need to individualize the moral
responsibility to report to the ideas of both the East and the West interpret some
historians of philosophy and anthropology.
Besides - if the word on the climate - the Swiss at the time of receipt of
Christianity closer to Tibetans (mountains, snow) than the Jews and the Sinai
desert . Yet , we see that the Tibetans received Buddhism from India humid hot
and Swiss Christianity which came from the hot regions of Judea . So with that -
climate - perspective, we would expect similar beliefs in Switzerland and Tibet (ie
, we would not expect of an Indian of Jewish influence in them).
3) In order to underline the differences between East and West, Jung ( in an article
from 1939 - "The difference between Eastern and Western thought " , Selected
Works , IV , Novi Sad 1984 , p 66). Served polarity in psychology . " Introversion
is , if I may put it that way ," says Jung , " the style of the East , a habitual and
collective attitude , extroversion is the style of the West ."
" Christian West ," says Jung , "We believe that man is totally dependent on the
grace of God , or at least of the Church. East, on the contrary , the view that man
82
himself is the sole cause of its highest development , as East believes in self-
salvation " ( Selected Works, IV - N . Sad , 1984, p. 66) . "Fire and water can not
mix . Oriental attitude dumbing down of Western man and vice versa ," added
Jung . "You can not be a good Christian and self- rescue , as it can not be a
Buddhist , and give to God " (1984:68).
Jung at the time apparently was unaware of the bhakti tradition in India
(Hinduism) or Djodi beliefs of Buddhism in Japan - which holds that salvation is
only by the grace of God (or Buddha Amitabha , or Japanese Amide ) and
religious commitment ie the power of faith) . So - to find and specific guidance in
Buddhism (namely, Buddhism existed and belief that it is only the grace of
Buddha , and those that are bound salvation or revival of personal effort and
purification meditation) .
In short, these comparisons spoil what Jung has been unjust to those Eastern
religions (or orientations within them) that had ekstravertovan attitude, believing,
as many Christians in salvation by grace divine.
Interest in the East , which shows the Western man Jung is also considered part
ekstravertovanosti Westerners - but then , instead of God , salvation is expected
from the East.
" If we do these things we acquire directly from the East , it was just indulging our
common desire to own ," says Jung . " Time we again confirm that all is well out
there , where it should be adopted and enter into our barren souls . It seems to me
that we then really learn something from the East when we realize that the soul
contains a lot of wealth and without fertilization outside inside ... We need to reach
out to Eastern values , not the outside. We need to be looking at us , in the
unconscious " (Jung , 1984) .
4) Jung, on the one hand, indicates that the East Westerner to remain always
strange because the Eastern tradition tailor introvertovanog man , while the
Westerner ekstravertovan , and then says that the Westerner must cease to be
ekstravertovan if you want to get out of the dead end of civilization in which it the
ekstravertovana sidedness traction.
Now one might think : Well , if so , is not just an interest in the East part of the
rotation to introversion , which advises Jung , discovering the value of the own
introverted attitude ? No, says Jung - in that reaching for East Western man really
just prolongs their ekstravertovanost .
5) It appears that Jung has served just here that the logic of which he himself
rejected elsewhere - the logic according to which there is no transition , growth ,
overcoming, there is no communication and permeation , and if it is , then it is
false and artificial. If Jung as one of its contributions considered affirmation of the
possibilities that a man in his mental growth combine apparently incompatible
83
opposites and bridge the seemingly hopeless rifts , it would be strange to assume
that Western man from Eastern traditions shared unbridgeable gap , that this
principle was off one misterium Coniunctionis , to say nothing of all that is (
normally ) a subject of cultural exchange , from the beginning of the Silk Road ( in
the first centuries of our era - between China and the Roman Empire ), to later
times , including the very Jung activity in mediating ideas of the East .
In other words , Jung as to the field of culture challenged what is considered
possible and desirable in terms of the psyche .
Their studies (in period 1920-1939) of the symbolism of mandalas and other
articles ( such as lectures about the symbolism of the chakras and kundalini yoga )
Jung showed that the traffic of the eastern tradition has meaning and value , which
he did, and in texts written after the World War II .
I would say that Jung wanted to emphasize the difference between the various
modes and forms of communication with the East . It's the difference between on
the one hand, fashionable , snobbish addressing the East, when the value of the
Eastern tradition, used as jewelry , as well as exotic coating superficiality , as
zaodevanje vanity and spiritual confusion , and , on the other hand , enhanced
communication in which we are striving to understand the eastern tradition returns
as a profound understanding of ourselves - which was the case and Jung in his
other writings and insights , written before the text of 1939 ("The difference
between Eastern and Western thought").
6) Jungle eastern most interesting research topics are kind of two-way - ie . It

seeks to illuminate our own understanding of the interpretation of the eastern
teachings and symbols , and the eastern teachings and symbols interpreted by
applying some of the categories of their psychology. In his prefaces Ching He
points out that he has his own starting point from depth psychology and the
principle of synchronicity allow to better understand the book , but Western
sinolozi , who saw it as just a collection of " magic spells " (Jung, 1976, p . 21) .
On the other hand , the study of symbolism mandalas enabled him to better
understand and substantiate the interpretation of images of some of his patients as
part of the healing process or in the process of individuation . The same applies to
the concept of self ( Selbst - of self ) or self - which Jung introduced as the fourth
member of the then current psychoanalytic triad ( I , Super-Ego and Id), which is,
perhaps, an even greater heresy to orthodox psychoanalytic viewpoint than a
revision of the theory of libido, the introduction of the collective unconscious and
archetypes .
Jung was, in my opinion, the idea found a better reinforcement in eastern than in
western philosophy - namely, the vedantinskom notion of Atman and Purusha, the
concept of tradition sankhja yoga (Jung, 1972, p. 5).
84
The only thing is wrong (but it is the fault of some indologists) is the statement
that Atman and Purusha does not emphasize the difference between the human and
the divine essence. The Atman and Purusha (as they understand the Upanishads
and sankhja) have nothing to do with the divine essence, but sometimes (in other
contexts), the term Purusha occurs in such interfaces.
Self and ego
1) Reference to the atman and the Purus Jung is his idea of the self given the full
range and depth, pointing out that the fourth member is not only an extension of or
addition to the ego , but rather a completely separate article in respect of which the
three members of Freud's psychoanalytic triad appear as a rope , separate
functional labels . In this way, Jung is the real face of the eastern tradition and in
its interpretation , stepped over the boundaries of the self and others elsewhere
specified .
Thus, in a comment on " the secret of the golden flower " Jung says : " ... As the
human body has a common anatomy over and above the
VIH racial differences , and psyche possesses a common substratum transcending
all differences in culture and consciousness. The substrate I called the collective
unconscious . ( ... ) This explains the analogy , sometimes even identity , between
the different motifs in myths and symbols , as well as the ability of human beings
to understand each other " (Jung , 1969) .
2) The relationship of the self and the ego has been and remains a key issue not
only for Jung , but also psychologists Anglo -Saxon speaking countries, who have
a comparative psychology and the meeting point of western and eastern
psychology in some respects developed and reviewed over the horizon which Jung
asked. For them, the issue gained prominence because they are called . cults and
alternative groups of eastern provenance (especially on U.S. soil ) in terms of
impact and influence surpassed that in the first half of the twentieth century in
Europe conducted theosophy and anthroposophy ( which occurred in Russia and
Germany ) .
Jung on a number of tackles this subject, noting the difficulty that will remain an
open question to this day , and it can be briefly expressed in the following words :
Is it possible for Westerners closed ( ie , impossible) or ( if possible) a dangerous
experience they talk about some Eastern disciplines (meditation , yoga , etc. . ) ,
which is linked to transcend the ego ? At first glance , the question seems not
particularly difficult , but it turned out to be harder than hard , as the possible
answer to so many factors involved , many were not able to get out with it to the
end . While the authors ( as Abraham Maslow ) who developed transpersonal
orientation in psychology advocated the view that a person's spiritual growth is
possible and realistic and across ego and ego- psychology , others have pointed to
85
the dangers of it , considering that it is an illusion ie . you just can not conceal the
collapse of the ego , which occurs in mental disorders and diseases , and in some
ancient and more recent groups and movements that subordination of personality
(ie, ego ) great guru or prophet have as the basis of its assembly and organization (
such communes and groups were created during the 20th century . within the
United States and European countries) .
3) That's what David wrote Boadela ( 1980) in an article entitled " ego death " ,
particularly referring to the sick and the community, which may arise from the
subordination of the ego or the autonomy of the person , when you create a so-
called . addicted to a certain cult ( no meditation ) . The latter ( the dissolution of
the ego as possible and usually enforced without meditation , or repressed ) it is
important , as it is for some meditation means the dissolution of the ego or
regression - ie . the loss of all those qualities that characterize an independent ,
critical personality (Alexander , 1931) .
The hardest thing in this issue is to distinguish the theory ( ie concepts, models ,
understanding ) of what is going on in the empirical level , a udenuti in the gap , it
is necessary that we first understand the question. In recent decades some
therapists and psychiatrists are faced with some patients in the previous period (or
outbreak ) diseases mentioned and some practicing meditation, yoga, the occult,
etc. Unprepared for new experiences , some therapists - who otherwise would
never have thought that a man can get sick because of over- learning or playing
chess - tend , however , to think that someone could get sick meditating .
Therapists who would be faced with a patient - cheeky Napoleon or Jesus - did not
occur to me to blame for the cast to the French Revolution , or Christianity , but
today when faced with a patient who imagines that the great yogi , or to receive
messages from the driver flying saucers then blame the " Eastern cults " or yellow
press which fueled the myth of UFOs.
To cancel, overcoming ego or subsuming of which show different ways in Eastern

traditions , especially not mean ego in psychoanalytic terms , that concerns only a
part of a functional package that includes the ego in psychoanalytic terms . About
this particular mostly representatives of transpersonal psychology ( Donald's ,
2010) .
4) The horizon of perception is not Jung was strange , as is evident if we consider

his discussion on the relationship between the ego and the self. Jung is indeed the
introduction of the concept of self opens a broader perspective on the Asian
meditative traditions , and contributed significantly to the creation of transpersonal
psychology , the development ( in the U.S.) begins just after his death in 1961.
Unlike some other analysts who thought that the principles and practice of
meditative traditions threaten the position of the ego - in a similar way in which
86
this affected or weakened mental disorders ( neurosis or psychosis ) or addictive

disorder ( of a cult , gambling , drugs and etc. ) - Jung saw that this was not the
case.
"It seems that the fact ," says Jung , " the East so easily put aside shows the spirit
that can not be identified with our " spirit " . I'm certainly in the East does not play
the same role as in us " ( " The difference between Eastern and Western thought " ,
Selected Works , IV , Novi Sad , 1984, p. 70 ) .
5) But , as Jung could not overcome here another principle limitation of analytical
psychology - the level the ego and consciousness - and on the basis of equalizing
outcomes and objectives of meditative practice to dip into the unconscious ( an
amalgamation of the unconscious ) .
Although equalization of the idea of individuation with awakening ( at issue in the

Buddhist experience) is not true , finding analogies in this direction is closer to the
truth than linking " collective unconscious ," the enlightened spirit .
So Jung said : "We can safely accept that the Eastern term that corresponds to the "
mind " approaching our ' unconscious ' , while our notion of " spirit " more or less
identical with consciousness. For us, consciousness is unthinkable without an I ( ...
) oriental spirit , however , does not fall hard to imagine yourself without
awareness of Self. ( ... ) This No - spiritual condition I can for us just to be non-
consciously , as this will simply not be a witness . ( ...) I can not afford to
introduce a conscious spiritual state that is not focused on one subject , ie . at a I " (
Jung , 1984, p. 69 ) . ( ... ) " What we call ' the dark background of awareness ' in
the east is seen as a ' higher ' consciousness . Thus our notion of ' collective
unconscious ' was the European equivalent of the Buddha, the enlightened spirit "
(Jung , 1984, p. 70 ) .
Jung referred to as " The difference between Eastern and Western thought " (1984
) sought analogies in the wrong direction, which is directly corrected in the preface
to the book Suzuki's Introduction to Zen Buddhism (1970 ) , where he says : " This
new state of mind , being born in religious practice , is distinguished by the fact
that external things do not affect egoičku awareness of the rising reciprocal
adhesion , but that empty mind is open to the influence of others . The ' other '
impact will be felt as their own activities, but as a work of non- I , which is the
object of consciousness . It is as if the subjective character of the ego is superseded
or taken over by another entity that has taken the place of the ego " (Jung , 1970, p.
17 ) .
Here is Jung faced with the subject with which to deal with more success
psychologists since 1960. onwards in the context of the so-called . altered states of
consciousness .
87
Interpretation of yoga meditation
To understand the context and Jung's place in it , it may be best to sketch a little
history of this topic , or point from which the horizon is interpreted meditation .
1) When William James (James, 1971) the issue appears in the context of
interpretation of existential crisis , anhedonia , conversion and religious functions .
The classical analytical point of view, putting ego and normal daily consciousness
in parentheses , their temporary narrowing ( as a function ) , meant something
negative . It was considered an expression of good will if it is a meditative
experience , like RABOTE artists labeled as a " regression in the service of the ego
." In a period of " regression in the service of the ego " She looked like a nice
formula to be a saint , mystic , genius or an artist still keep within the analytical
interpretation , which will Maslov completely jeopardize the introduction meta-
motivation .
The peculiarity of Jung's concepts of the unconscious , as we know , was not only
the introduction of the collective unconscious , but in a different understanding of
the contents of the unconscious . The unconscious , according to Jung's opinion,
are not only negative contents , but all neosvešteni positive activities . Thus , the
weakening of the ego could mean a negative invasion unconscious contents , and
that the influence of the unconscious , which means compensation and correcting
the one-sidedness of the conscious attitude. In the context of Jung and later Fromm
(1964 ) , a meditative experience is associated with depression and achieving
greater integration of the conscious and the unconscious. The only thing that Jung
considered for this purpose for Westerners appropriately Christianity or active
imagination , but Eastern meditative traditions .
2) Meeting of Jungian psychology and Asian meditative traditions was a two-way

street , after all , and alchemy . Their ideas on a new way to shed light on a range
of topics , and sometimes it was the first light which is generally thrown from the
perspective of Western psychology secret of the golden flower , the Tibetan Book
of the Dead , I Ching and the symbolism of the mandala . On the other hand, in
them, Jung sought support for anticipation and ideas that have emerged in another
field - the therapeutic work with patients or attempt to interpret the processes of
his own psyche.
3) In any case, if you would still make sense to speak of regression in relation to
eastern meditation - and not progression - this is not a regression in the service of
the ego , but the growth , integration and enrichment of personality , and that
means in the service of self. It is not at all a ruse of the ego , a tactic , a temporary
concession to the unconscious iskamčilo truce , certain content or consent , as the
dictatorship temporarily perform some concessions when she needed a break and
winning secondary elements , or as a weakened opponent of the war seeks truce in
order to consolidate power . It is one of the few , if not the only game in which
88
cheating , last thoughts and guile redundant and pointless . No surprise that the ego
in this sense has to lose ( at least to waste time ) , it was stolen or it will be stolen ,
as soon after that - showered with gifts from the unconscious - can have a feeling
that this is a special grace or gift , what is and is not true - it is from the perspective
of the ego , which always keeps the economic prospects gain- loss, and not the
basic integrative perspective on where integration is not established in the service
of an increase of wealth or power, but a different being. From this is expressed in
the dichotomy have or be , and in Lao Zi found that , at first glance a strange
remark , that the monitoring Tao subtract days at a time.
As Maslov out learning about the motivation of the framework of scarcity

(postulating that a man can have other needs and motives that are not derived from
a scarcity and unmet basic needs), and Jung, before that, the doctrine of the
unconscious out of the box and hysteria hypnosis.
Unconscious and the collective unconscious
1) William James ( 1842-1910 ) was more than a hundred years, emphasized the
importance of the discovery of mental content that is outside of the primary
consciousness, and says : "I can not help but think that the most important step
forward that has been made in psychology , since I deal with the science , the
discovery conducted in 1886 , that, at least in some subjects , there is not just an
ordinary consciousness with its usual center and edges, but also supplement it - as
a series of memories, thoughts and feelings that are beyond the edge of the primary
consciousness, but the be defined as conscious facts of a certain kind staff to reveal
their presence unmistakable signs " (James, 1971) .
From Džemsovog text we see that at the beginning of shaping learning about the
unconscious - which he calls the subliminal consciousness (about 1886 ) - a
possibility that this concept gets the width given to him by Jung , but that is
because it is in the flow , ie . in Freud , is shaped like an explanation of hysterical
and hypnotic amnesia , this development had to wait Jung. We see that in the late
19th century , when James wrote these lines on these facilities is still considered a
separate part of the consciousness, pozajmivši for this title subliminal awareness of
Myers ( Frederic William Henry Myers , 1843-1901 ) . At that time, had not yet
been diagnosed curtain between consciousness and unconsciousness - later known
as repression - that Freud would discover in their patients and analyzed as defense
and resistance in the service of oppression.
2) Jung , content and structural , extended the concept of the unconscious in

relation to Freud's notion (related to the individual unconscious , ie . Facilities that
every individual for himself pushed ) . In fact , Jung introduced the concept of the
collective unconscious . Partly because he brought on himself the reputation of
89
mysticism and obscurantist , and Freud before him , when he developed and
introduced the general dynamics of the unconscious .
" My methodology is composed , as well as those of Freud , the practice of
confession . I like Freud and taking into account the dreams , but our perceptions
differ in the evaluation of the unconscious. For him, it is in addition to be reduced ,
and in addition to which they piled all of incompatibility . For me it is a collective
unconscious psychic disposition creative nature . For the principled differences in
perception stems , natural, and very different evaluation methods symbolism and
its interpretation. Freud generally treated analytically - reductive . I adds another
synthetics that emphasizes the appropriateness of unconscious tendencies in the
development of personality . In this field of research resulting from the significant
parallels with yoga , especially with Kundalini Yoga and the symbolism of tantra
yoga , Taoist yoga and Lamaism in China . This form of yoga with its rich
symbolism we provide valuable comparative material for the interpretation of the
collective unconscious . However, the methods of yoga principle does not apply ,
because the unconscious in the West must do nothing to enforce . Consciousness is
mainly characterized by spasmodic intensity and limitations , and hence can not be
more emphasized. In contrast to the unconscious as much as possible to help to
reach consciousness , in order to rid the latter of its stiffness . To do so, apply a
method of active imagination , which consists of a special training of
consciousness to unconsciousness features help to develop a " ( Jung , 1984) .
3) Jung realized that the need to extend the notion of the unconscious if it is to
conceptually encompass hitherto uncovered areas of human experience and
cultural heritage . In the first period ( between 1912-1919 ) to uncovered area were
some of the dreams of Jung and later joined it , and everything that is entered in
the focus of its almost limitless spiritual curiosity - myths , Christianity ,
Gnosticism , alchemy , psychic phenomena and legacy Asian meditative traditions
, with which Jung familiarize by researchers as were Richard Wilhelm, Heinrich
Zimmer, Evans Wentz , Eliade and Suzuki , as well as many others who gathered
at Eranos .
Maybe in Jung's interpretation of the cultural traditions of his psychology is

sometimes referred prevail in relation to the basic structure and perhaps in his
efforts to the material derived from the work of the patient by the symbolism of the
mandala of alchemy and was sometimes too much load . But one can not deny the
impact of this fruitful meeting and we are grateful to him today because of the
courage of research . In addition , we see that Jung cautiously decided to introduce
new concepts . For example , searching in the direction of the collective
unconscious , and never decided to introduce "above-consciousness", or similar
construction .
90
Altered States of Consciousness
After Jung's death, there are efforts to formulate a comprehensive theory of altered
states of consciousness. Long as all kinds of altered states of consciousness were
included undifferentiated notion of trance , which is a prototype representing a
hypnotic trance. Hence, the long-held tendency to some types of meditation and
yoga are interpreted on this basis - a special kind of trance -induced hypnosis or
auto-suggestion , as Jung or rejected. Since 1960. onwards , principled differences
of these states was also confirmed by the EEG , as evidenced by the difference
between hypnosis and ordinary dream ( Tart , 1974 , p . 500-518 ) . Accrete
material from anthropological and psychological research is required to try to
clean up, if not a complete explanation of the different types of trance : from
shamanistic - medijumskih or drug -induced changes of consciousness , through
hypnosis , altered states induced by sensory deprivation or rituals , the condition
caused by the techniques of brainwashing , psychic manipulation , meditation or
yoga (Tart, 1974).
1) The observer meditation gives the impression of trance and therefore

unconscious mention in this context many causes association with an immersion or
immersion in the unconscious . On the other hand, the use of the word "
enlightenment " may create the impression that at some point to report strange
visions , lights, etc. . All this and laymen and psychoanalyst creates the impression
that we are dealing with some kind of mental disorder .
In a range of about two thousand years ago , how long formative period and
research in Asian meditative traditions , indeed created a wide variety of systems
and forms of meditation , some of which can be described as forms of " immersion
in the collective unconscious ." In these forms of meditation, imagery,
visualization , vision and image have a large stake (these are the most common
types of meditation and tantric activities ) .
In other forms of meditation emphasizes a completely opposite view , according to

which the ordinary consciousness , clarified or " precipitated " ( as the water in
which the idle settle after all deposits ) , right field and place of expression
achieved insight.
2) Jung could not have a clear idea of these ranges, but they did not have many
Orientalists ( especially when you are trying to reduce all the difference in one or
more zajediničkih denominator or paradigm ) .
Jung was forced out of her sight respond to the various challenges that are placed
before him : Taoist alchemy , zen , yoga , Tibetan Buddhism , etc. , in order to
reach Some general conclusions. But it is difficult or impossible , because the issue
is very different , and sometimes conflicting ideas or principles , even within -
91
nominally - the same traditions (such as Taoist philosophical contemplation is

another framework , goals and methods in relation to Taoist alchemy ( Donald's ,
2004) . For an insight into Jung's reach, one should compare his views with the
perspective offered by the so-called . transpersonal psychology developed past
fifty years .
Sam Jung was close to a transpersonal approach to the interpretation of the

meditative experience ( especially women ) when he wrote the foreword to
Suzuki's book (Introduction to Zen Buddhism) , where he says : " Voice of satori is
interpreted and imposed a penetration limited awareness of the ego- likeness is not
looking to egoičkog - self "(6 /14) .
One could ask the question - Do you mind that Jung's position seen as a prelude to
Maslow's concept of " 's essential knowledge " (Being - cognition ) ?
3) In this text, Jung served more analogous passages from the texts of Western
mysticism , but the collective unconscious to be closer to the meaning of satori , so
the experience of enlightenment in Zen . Quote from Master Eckhart says that
Jung really did sense zenovskog "persons before birth ." Quote represent
ingeniously Ekhartovo interpretation (or , perhaps , re-formulation ) Biblical
statement " Blessed are the poor in spirit ." So Eckhart says:
" The penetration of when I want to stay empty by the will of God , and also
discharged from the will of God , from all his works , and by God himself - I 'm
probably more than all creatures , because I'm not God , nor creature : I am what I
am and that I will remain , now and forever ! Then get a boost that elevates me
above all angels . In this stimulating become so rich that God is missing, despite
what he is like God , despite his divine works , because in that work down my
seeing what is God and I shared . I am probably what I was, I did not even less , or
more, because I am motionless ness that drives all things . This God does not dwell
in man , because the man through his poverty receive back what has always been
and will always be , "says Eckhart ( Suzuki , 1970) .
In addition, Jung adds : "Here the master is describing the experience of satori ,
liberation through self ego ..." ( Suzuki , 1970) . Incidentally , it is not surprising
that with this his wife Eckhart earned charge ( Eckhart , 1941) .
4) Following the same text Jung endeavor to explain the psychological satori as a
change of consciousness , emphasizing the concepts that are close to transpersonal
psychology , but efforts to understand meditative experience based on the
psychology of the unconscious .
"It's not about anything else seen , but to see a different person ," says Jung . " As
to the physical act of seeing changed a new dimension . When the master asks '
Can you hear the murmur of the stream ? ' He obviously meant something entirely
different than what is usually ' listening ' . Consciousness is like perception and as
the latter is subject to conditions and limitations , the same is true of consciousness
. For example , one can be aware to varying degrees , lower or wider , shallow or
92
deep . These differences in degree , however, are often differences of character in

that it totally depends on personality development - that is to say , the nature of the
subject being observed , "says Jung .
Individuation and meditation
1) Although the symbolism of the mandala Jung found an important key to the
symbolism of the self and the process of individuation , he was not inclined to
individuation, to a great extent connected with meditation , as one of the aids of
individuation considered so . " Active imagination " - on the grounds that it helps
the unconscious content to develop and articulate , and meditation (or at least some
of its species) invalidate the contents , declaring them illusory . In other words ,
meditation starts from one point to the Western man , in Jung's view, has not yet
arrived, and may not even reach to mimic the east wind.
2) A similar view has been accepted and the modern syncretic minded
psychotherapists who believe that in many cases, psychotherapy or a prerequisite
of meditation or meditation psychotherapy - either because psychotherapy still has
to end, or because at its end arise questions that she does not give an answer , even
if it was extended to the end of life .
Jung believes that the process of individuation is a natural continuation of

psychotherapy in the strict sense and , in turn , its beginning , in the case where the
neurosis or psychosis resulting stall in the natural process of individuation .
In his psychological commentary on the Tibetan Book of the Dead Jung has
pointed out the analogy between the influence of karma and performing archetypes
as universal psychic dispositions or forms of psychic heritage .
3) In the Indian tradition , according to the idea of reincarnation , believed to be

the defining legacy (ie karma) resultant formulated in the previous life of the
individual , while Jung comes to mental heritage of mankind. Jung believed that
one of the main tasks and components to achieve mental integrity on the one hand
the integration of unconscious parts of the psyche , and the other just release the
ego of spellbinding influence of archetypes through postsecondary their meanings
in mind .
In the Indian meditative tradition we see the release (or awakening ) is understood
as the release of karma , ie . as the chain breaking causality . But while Jung insists
that the ego has to keep the distance not only against the archetypes , but also
against the self , in the eastern tradition of the ego or ' put in brackets "(as Husserl
would say ), or - especially in Buddhist meditation - dives , seeing his stack (or
assembly ) .
93
Does that - ultimately - the Foundling and the difference between the times of
individuation and the opportunities and needs of western and eastern man ? Jung's
answer to that is yes, and in this he is joined by Medard Boss, whose experience is
based on a meeting with Westerners who, as he says , in contact with the Indian
tradition became sentimental fantasy or confused schizophrenics (Boss, 1965).
In such cases the danger that threatens us confuse cause with the consequences -
examples of Bos says much about the people who just robbing my existing
confusion and disorder in the new jargon of "eastern mysticism " .
The symbolism of yoga
Jung 's fall in 1932. held a seminar ( 4 lectures ) on the symbolism of the chakras ,
especially the ideas and notions kundalini system . These four classes ( three of
which were in English , the fourth in German) , there were 12 , 19 and 26 October
and 2 November and were a continuation or extension of Jung's seminar dedicated
to "interpretation of the vision ."
Four lectures under the title Psychological commentary on Kundalini Yoga were
first published in the journal Spring , Annual of Archetypal Psychology and
Jungian thought , Zurich in 1975. and 1976 - and later as a book The Psychology
of Kundalini Yoga ( Princeton Univ . Pr , 1999) . Here we list a greater number of
passages from two classes , based on which one can get a picture of how Jung
connects and intertwines their ideas and concepts with the concepts in yoga such
as carving and chakras ( here we will cite passages from Jung's interpretation of
the first three chakras , and the throughout the course he was talking about all the
chakras ) .
Jung chakra was the benchmark for exposure to that also included many other
traditions and facilities , including their understanding of symbols and archetypes .
Yoga and the West
In these lectures, the symbolism of yoga in 1932 , Jung put forward ideas that are
confirmed to be in yoga are activities and ideas that have general human
significance and meaning (Jung would say, archetypal , ie . Foothold in the
collective unconscious , which is basically the psyche of entire humanity ) . As
Jung says, four years later ( in his text Yoga and the West , published in 1936 - see
Selected Works, IV , 1984, p. 205-216 ) : "Yoga - form with its rich symbolism we
provide valuable comparative material for the interpretation of the collective
unconscious " ( Jung , 1984) .
On the other hand, in this text, Jung expressed an understanding that yoga is not
adequate for a Western man who will " dumb ¬ Reclassification yoga used in the
94
wrong way , because his mental disposition quite different from those in eastern
man . To whom it may I recommend : " Study yoga. You will learn much more
infinity ¬ no , but do not apply , because Ev ¬ ropljani not so tailored that would
without doubt be able to correctly apply these methods . Was ¬ day Indian guru
can explain everything to you and you all can not imitate . But do you know who
apply yoga? In other words , do you know who you are and how you tailored ? "(
Jung , 1984) .
As Jung believes , the spirit is the spirit of sandwiched Westerners to consciously

and unconsciously , while yoga is a presumption of a different type of man .
" Versatile , clean bodily procedures of Yoga means and physiological hygiene
which extent beyond the limits of ordinary gymnastics and breathing exercises , if
not just a mechanistic and scientific , but also philosophical. For those in these
exercises associated with the whole body of the spirit , as, for example , evident in
the exercise of pranayama where breath and prana simultaneously universal
dynamics of the cosmos . If the action of the individual is also the cosmic events ,
then the obsession with body ( innervation ) associated with the obsession of the
spirit ( the general idea ) , and from this arises a living entity that no technique , no
matter how much science was not able to create . The practice of yoga is not only
unthinkable , but would be ineffective and with no idea of yoga . It is rarely the
perfect way fitted each other physically and spiritually. ( ... )
In the East , where these ideas and practices emerged , and where one in four
thousand years old tradition of leadership ¬ ated all the necessary conditions and
assumptions , yoga is , in my opinion , appropriate expression and seamlessly from
¬ mutatis methodology that achieves such blends ¬ her body, and spirit that they
represent a unity that can hardly be doubted , creating and psychological ¬ Šku
disposition that allows premonitions from beyond the mind . Historical mentality
India has no principled difficulty to meaningfully use a term like " prana " and the
like. West again with his bad at ¬ shouting that they want to believe , on the one
hand, and its built scientific and philosophical critique , ¬ On the other hand, or it
will fall into the trap of faith and reckless to accept the terms - such as " prana ,
atman , chakra , samadhi " and so on. or will his scientific criticism but stumble on
the concept of prana and Purusha .
Division of the Western spirit impossible from the outset adequate realization of
the intentions of yoga . In the West it is either purely religious thing or training
such as mnemonics , breathing gymnastics , etc. eurhythmy . But on that yoga
inherent unity and whole beings there is no trace . Indus can not forget neither
body nor spirit , Europeans always forget one or the other " (Jung , 1984) .
In conclusion, this paper Jung explains his position : " If for yoga occupy so
critically hostile , then it does not mean that this spiritual creation of the East is not
considered one of the greatest achievements of the human mind achieved . I hope
to estab ¬ vu of my remarks , clearly can see that my only criticism is directed
only against the application of yoga to the Western man . Spiritual development of
95
the West went to completely different ways than the spiritual development of the
East , and hence create conditions that are largely unsuitable for the application of
yoga ( ... ) the West over its further development to create their own yoga , and on
the basis that created Christianity " ( Jung , 1984, p. 216 ) . It is Jung had in mind
the Christian mystics and their teachings as possible based on the western yoga ,
which is discussed in his preface to the 1939 Act. for Suzuki's book An
Introduction to Zen Buddhism .
However, the development and application of yoga in the West over the past 80
years, denied the last two Jung's claims and confirmed his view that yoga is one of
the greatest achievements of the human mind achieved .
To Jung's position was entirely clear , it should be added that he primarily had in
mind the possible psychotherapeutic use, or use in the treatment of mental
disorders , which was his primary interest and field of view , and then in what he
called individuation ( or spiritual maturing in the second half of life). In this sphere
, Jung believed that the primary task of exploring and dealing with the unconscious
, and he thought that yoga is not turned, it 's true.
Active imagination
Jung ( as mentioned ) points out that his " yoga forms with their rich sim ¬ , shape
... provides valuable comparative material for the interpretation of the collective
unconscious " (Jung , 1984).
Some believe that Jung first arose the idea of a possible active work and dealing
with the unconscious (Jung , 1913 ) at the time he devoted himself to cope with his
unconscious contents . When it comes to the phrase " active imagination " , it is
considered that this phrase he used between 1929 to 1935 . to indicate some kind
of " dreaming while awake " , which will develop into one of the important
methods in their psychotherapy and the process of individuation .
Active imagination is different from passive imagination , which to many appears

spontaneously , before going to sleep , when you are relaxed and in a supine
position . Initially, active imagination is implemented in the work of
psychotherapy with a client , and later , when mastered basic stages , a person can
use it without the presence of the therapist. In short , this is implemented as
follows : at the beginning of a person concentrates on a mood , picture, or event
that is considered important , and then allows the chain to be a fantasy that builds
to develop and give everything a dramatic character . In this process the images in
the imagination are developed by their logic , where the suspect is aware ( or "
censorship " ) stopped to allow that anything will occur that can take its place in
the mind . In the process previously unconnected activities to sharpen and excite
and feelings , as I said knowingly that can directly react than during sleep. The
96
idea is to allow the unconscious content to contact us awake in a similar way as in

a dream , but now in a way more accessible to working through ( -integration ) of
the client and the therapist , but in my dreams . In addition , a person can and try to
paint a basic scene that she appears or words to describe the entire store ( thoughts
and images) , then this can be discussed in a joint meeting of client and therapist.
Thus , active imagination is different from dreams and fantasies of ordinary living
, which remains on the surface of daily experience . In fact , in the process of
active imagination shows some drama within which unconscious contents appear
in the waking state .
According to the interpretation of Jungian and other analysts (Franz , 2001) ,

active imagination as the process is different from yoga meditation and spiritual
exercises in the Christian tradition , as the first attempt to break down and
depotenciraju unconscious contents , and others to reject such temptations , and
active imagination tries to integrate them into the psyche and thus strengthen the
ego , or to move forward on the path of individuation .
Conclusion
Accepting the challenge of what might be called comparative psychology , Jung is

in dealing with yoga and other aspects of the cultural heritage of the East found a
new impetus and evidence to build their own perceptions and demonstrated to be
one of the pioneers in this area , handing out their own ideas of psychology fertile
incentives for understanding some of these teachings . Otherwise , the transmission
history of yoga in the West showed the Feuerstein ( Feuerstein , 1991) .
Jung wrote about these issues more than any psychologist from the circle of
analysts , and a lot more understanding . Comparing Freud and Alexander's modest
reviews , and later attempts to get out of the corner of psychoanalytic psychology
talks about these issues - such as, for example , From 's (1964 ) and Mason ( 1980)
- we see that Jung's works represent isolated intrusions into the areas , not only in
the period between the two world wars , but in some cases (such as, for example ,
the interpretation of the symbolism of the chakras and mandalas ) until today
remained significant, although in the last fifty years in this field has been done
more than in the previous hundred years .
On the other hand, Jung is in one part of the psychoanalyst and the audience
gained a reputation for mysticism - quite unjustifiable , if we bear in mind the
difference between multiculturalism and mysticism.
Although the prognosis of his application of yoga in the West proved misplaced ,
and the attitudes of the Western man essentially dealing with the unconscious and
97
not practicing yoga , his research has enriched the understanding of cultural
traditions , whether in the West or the East.
Notes
They carve from the root of a cliché - the tormen ) is a pain, misery, suffering and
cause of suffering (ie, delusions). They carve the root of karma (karmic seeds or
residue) that produce experiences in current and future lives . As long as there are
chiseled, they will create karma, bad or good - uslovljavaće new incarnation and
will determine the form of their birth and life, life and experiences in this life
(Yoga -sutra, II, 12, 13). In short , one of the goals of yoga is that it carves repeal,
as this will stop the karmic stream or reincarnation, and achieves liberation,
kaivalya .
Kles can exist in four different forms: a. dormant, latent (in the mind), because
there are not the subject of any conditions for their awakening, b. of thin - as in the
practice of yoga are reduced to a minimum, and can become active in the mild
form, if they are driven by a suitable object, c. paused, lost - temporarily
suppressed the activity of one of them, and this is repeated alternating override g.
fully active with respect to an object (carves the same time can be compared to the
dormant another object of thin in relation to each other, temporarily stopped in
relation to the third, and fully responsibility operative in relation to the fourth).
There are five types klesa that link - one leads to another , and all are springing up
on the ground of ignorance (Avidya). Patanjali (the part of the Yoga -sutra, II, 3 -
Quotes about yoga, Belgrade, BIGZ, 1977, p. 70) lists them like this :
1. Avidya (lack of awareness, lack of knowledge), refers to the delusion by which
the transient (anitja) considered impassabl , unclean (ASUC) pure, painfully
(duhkha) pleasant and self (anatman) Self (dtman).
2. Asmita (I - was - leadership, individual consciousness) is able to grasp the
identification with an insight. If the Purusha (the one who sees) identifies with the
agent uvidanja , and that the mind (Buddhi) and sense (INDRIJA), this
identification is awareness of existence, I or asmita.
3. Raga (passion, desire) is fit through the longing for pleasure or object to
provide, based on previous experience of pleasure and memories of him (JS, II, 7).
4. Dves (aversion, disgust ) are caused by the memory of the pain experienced in
the subject of the pain caused. Dves the raga in a negative way , and together form
a pair of opposites .
5. Abhinivesa (adhesion) is a congenital (existing by itself) fit for life, which are
subject to (even) and scholars, sages (JS, II, 9). In every being is ever-present hope
and longing for self-preservation, or the desire to take a life. This craving can not
occur in someone who has not gone through the experience of death, the
experience of death and the fear of it, and the unconscious memory of the
experience of a previous life, the cause of the adhesion of life.
98
References:
1. Alexander, F. (1931): Buddhist Training as an Artificial catatonia, Psychoanalytical Review, No.

18; str. 129-45
2. Boadella, D. (1980): "The Death of the Ego", The Journal of Bioenergetic Research, Vol. 11 (2-3)
3. Boss, M. (1965): A Psychiatrist Discovers India, London
4. Capra, F. (1983): The Turning Point: Science, Society, and the Rising Culture, New York (srp.-
hrv. izdanje - Vrijeme preokreta: znanost, društvo i nastupajuća kultura, Zagreb, 1987)
5. Ferguson, M. (1980): The Aquarian Conspiracy , Berkeley
6. Feuerstein, G. (1991): “East Comes West: An Historical Perspective,” u zborniku Sacred Paths,
Burdett, New York
7. von Franz, M.L. (2001): Psychotherapy, Shambhala, Boston
8. From, E., Suzuki, D. T. (1964): Zen budizam i psihoanaliza, Beograd
9. James, W. (1971): The Varieties of Religious Experience, London (hrv. izd. Raznolikosti
religijskog iskustva, Zagreb, Naprijed, 1991).
10. Kapra, F. (1989): Tao fizike: jedno istraživanje paralela između savremene fizike i istočnjačkog
misticizma, Beograd: Opus
11. Rije, R. (1986): Prinstonska gnoza, Beograd, Prosveta
12. Suzuki, D. T. (1970): An Introduction to Zen Buddhism, London
13. Tart, Charles (1974): Altered States of Consciousness, New York
Carl Gustav Jung (chronolgically):
- Komentar (pisan 1929), uz prevod R. Wilhelma (1969): The Secret of the Golden Flower, London
(Tajna zlatnog cveta: kineska knjiga života, Niš: Gradina, 1982 - Prosveta, Niš 2001)
- Četiri predavanja (na seminaru) u Cirihu, 1932: Psychological commentary on KundaliniYoga -
objavljena najpre u časopisu Spring, Annual of archetypal psychology and Jungian thought,
Zurich, 1975 i 1976. – kasnije kao knjiga: The Psychology of Kundalini Yoga, Princeton
University Press, 1999 .
- "Joga i Zapad" (original, 1936), u knjizi Psihološke rasprave, Odabrana dela, IV, M. srpska, N.
Sad, 1984., str. 205-16
- Komentar uz knjigu The Tibetan Book of the Dead, Oxford 1970. (pisano 1935) – pogovor,
Tibetanska knjiga mrtvih, "Zamak kulture", Vrnjačka Banja, 1978
- "Razlika između istočnjačkog i zapadnog mišljenja", Odab. dela, IV, N. Sad 1984. (pisano 1939).
- "Simbolika mandale", u knjizi Psihologija i alkemija, Zagreb 1984. (pisano 1944 - Psychology and
Alchemy, London, 1970).
- Mandala Symbolism, Princeton, 1972 (uključuje tri teksta: Mandalas, iz 1955 – A Study in the
Process of Individuation, 1950 – Concerning Mandala Symbolism, 1950)
- Predgovor knjizi D.T. Suzukija: An Introduction to Zen Buddhism, London 1970 (pisano 1939).
- "The Psychology of Eastern Meditation", u knjizi Psychology and Religion: West and East,
Collected Works, Vol. 11, Princeton Un. Pr., 1975. (pisano 1943).
- "The Holy Men of India", (u istoj knjizi - pisano 1944).
- Memories, Dreams, Reflections, Collins, London, 1967. - Sećanja, snovi, razmišljanja, Budva,
Mediteran, 1989. - Beograd: Atos, 1995.
- Predgovor u knjizi R. Wilhelma: The I Ching, Routledge & Kegan P, London, 1968. (pisano 1950).
ODABRANA DELA (Matica srpska, 1978-84 – knj. 1-5)

- Dinamika nesvesnog - Novi Sad: Matica srpska, 1978 (Odabrana dela K. G. Junga ; Knj. 1)
S a d r ž a j: - I O energetici duše (69-141); II Transcedentna funkcija (143-170); III Opšte oteoriji
kompleksa (171-186); IV Značaj konstitucije i nasleđa za psihologiju (187-195); V Psihološke
determinante čovekovog ponašanja (197-211); VI Instinkt i nesvesno (212-225); VII Struktura duše
(227-249); VIII Teorijska razmišljanja o suštini psihičkog (251-334); IX Opšta gledišta psihologije
snova (335-384); X O bivstvu snova (385-404); XI Psihološke osnove verovanja u duhove (405-
426).
99
- O psihologiji nesvesnog - Novi Sad : Matica srpska, 1984 (Odabrana dela K. G. Junga ; knj. 2)
S a d r ž a j: I O psihologiji nesvesnog (5-127); II Veze između ja i nesvesnog (129-262):
1. Dejstvo nesvesnog na svet (135-186): 2.Individuacija (187-262); III Opšti problemi
psihoterapije (263-385).
- Duh i život: Novi Sad: Matica srpska, 1984 (Odabrana dela K. G. Junga ; knj. 3)
S a d r ž a j: I Duh i život (5-26); II Osnovni problem današnje psihologije (27-48); III Analitička
psihologija i pogled na svet (49-76); IV Stvarnost i nadstvarnost (77-81); V Životna prekretnica (83-
102); VI Duša i smrt (103-117); VII Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza (119-197); VIII
Praktična upotrebivost analize snova (199-224); IX "Ulis" monolog (225-251); X O postojanju
ličnosti (253-275); XI Problemi moderne psihoterapije (277-303); XII Suprotnost Frojd i Jung (305-
315); XIII Arhaičan čovek (317-343); XIV Brak kao psihološka veza (345-360).
- Psihološke rasprave: Novi Sad : Matica srpska, 1984. (Odabrana dela K. G. Junga ; knj. 4)
S a d r ž a j: O odnosima analitičke psihologije prema pesničkom umetničkom delu (5-28);
II Psihologija i poezija (29-55); III Razlika između istočnjačkog i zapadnog mišljenja
(57-79); IV Psihologija i religija (81-203); V Joga i zapad (205-216); VI Odgovor na Jova (217-343);
VII O arhetipovima kolektivno nesvesnog (345-389).
- Psihološki tipovi: Matica srpska, 1978. (Odabrana dela K. G. Junga ; Knj. 5)
Received: September 5, 2013

Accepted: October 4, 2013
100
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 101-123 УДК: 233-852.5Y: 7.032

Јога – виђење Карла Густава Јунга

Душан Пајин 
Међународна јога академија
Апстракт: Карл Јунг се током својих духовних и културолошких

истраживања и експедиција у великој мери бавио и културама Истока, а у
склопу тога и јогом. Њом се највише бавио 30-их година 20. века (1932–1936)
али и касније, са различитим поводима. Најподробније је то спровео у свом
семинару (тј. серији од 4 предавања октобра 1932), када је детаљно говорио
о симболизму и архетипском значењу чакри, под оквирном темом
„Психологија кундалини јоге“. Четири године касније, 1936, Јунг је објавио
текст Јога и Запад, у коме је истицао да је јога једна од највећих творевина
људског духа, али да је западни дух располућен и да се стога јога не може
применити (или упражњавати) од стране западног човека, него да ће Запад
развити властиту јогу на хришћанским основама, при чему је Јунг имао у
виду хришћанске мистике и њихова учења као могућу основу те западне јоге
(о чему говори у свом предговору (из 1939) за Сузукијеву књигу Увод у зен
будизам). Међутим, развој и примена јоге на Западу у последњих 80 година
оповргли су последње две Јунгове тврдње, а потврдиле његов став да је јога
једна од највећих тековина које је људски дух остварио.
Кључне речи: јога, Јунг, културе Истока, тумачење јоге, примена јоге.
Увод
Карл Густав Јунг (1875–1961) је између 1921. и 1955. више пута различитим
поводима и приликама писао о појединим источним учењима (мандалaма,
таоистичкој алхемији, јоги, Ји-Ђингу, тибетанском будизму, зену,
медитацији), коментарисао их и освртао се на психолошке, културолошке,
цивилизацијске и филозофске аспекте њиховог тумачења и разумевања. Да
бисмо имали пуну слику о његовом приступу јоги, потребно је да се делом
осврнемо и на друга Јунгова тумачења појединих аспеката култура Истока.

101
Табела 1. Јунгови текстови о учењима Истока
Година ХРОНОЛОГИЈА ЈУНГОВИХ ТЕКСТОВА О УЧЕЊИМА ИСТОКА

1921. Брахманистичко схватање проблема супротности; О брахманистичком
схватању ујединилачког симбола; Ујединилачки симбол као динамичка
законитост; Ујединилачки симбол у кинеској филозофији – у делу
Психолошки типови (стр. 153–173, Београд, Космос, 1963)
1929. Коментар књиге Тајна златног цвета, коју је превео Рихард Вилхелм
1932. Семинар о кундалини јоги
1936. Јога и Запад
1938. Коментар уз књигу Тибетанска књига мртвих, коју је превео Еванс
Венц
1939. Предговор за књигу Д. Т. Сузукија An Introduction to Zen Buddhism
1939. Разлика између источњачког и западног мишљења
1943. Психологија источњачке медитације
1944. „Симболизам мандале“, 3. глава у 2. делу књиге Психологија и алхемија
1944. „Holy Men of India“ (Свети људи Индије), у делу Psychology And Religion:
West And East, том 11, Collected Works, Princeton Un. Pr, 1975.
1949. Предговор књизи Ји-Ђинг, Књига промена, коју је превео Рихард
Вилхелм
1950. О симболизму мандале
1950. Студија процеса индивидуације
1952. Синхроницитет: начело акаузалних веза
1955. Мандале
Главне теме
У распону од преко 30 година Јунг је у различитим текстовима и са

различитим поводима писао о појединим учењима Истока. Некад су то били
једнократни осврти, а некад се више пута враћао истим темама – из новог
угла или са нешто другачијим ставовима. У тим текстовима некад Јунг
заузима начелне ставове о источним и западним учењима везаним за исту
тему или питања, а некад се бави конкретним анализама и поређењима.
Некада се позива на источна учења као на залог којим осветљава и на неки
начин потврђује своја схватања, а некад примењује своја схватања као неку
врсту кључа да би тумачио у једном специфичном коду поједина учења са
истока (а некада су ови приступи испреплетани и повезани).
Теме на које се Јунг осврће се могу приближно овако набројати, према

хронологији јављања:
1) Ујединилачки симбол. О симболу или категорији која надилази, ослобађа

се или обједињује супротности, Јунг говори у делу Психолошки типови
(1921). Ту се осврће на идеје, симболе и категорије које се јављају и на
Западу и на Истоку, како у представљању супротности, тако и у њиховом
102
надилажењу или обједињавању, а као ујединилачке симболе на Истоку

наводи брахман из индијске традиције и тао из кинеске.
2) Психологија и алхемија. Јунг се више пута освртао на различите

алхемијске традиције, како западне, тако и источне. Кад је реч о источним
алхемијама, полазни текст (из 1929) је његов коментар на Вилхелмов превод
Тајне златног цвета, који представља текст из области таоистичке алхемије.
Али, Јунг је овде мање говорио о овом тексту у контексту алхемије а више у
контексту симболизма мандала. Подробније је однос алхемије и психологије
приказао у другим текстовима, сабраним у књизи Психологија и алхемија
(1944, 12. књига, Сабрана дела), где у традицији алхемије тражи аналогије са
процесом и фазама трансформације у процесу индивидуације, тако да му
алхемијски симболи и идеје служе као илустрације процеса индивидуације, а
за саму алхемију сугерише да је то један непрепознати процес
индивидуације.
3) Симболизам мандала. О симболизму мандала Јунг говори у следећим

радовима: коментару у „Симболизам мандале“ (Тајна златног цвета, 1929),
у књизи Психологија и алхемија (1944, 12. том, Collected Works, Princeton
Univ. Press, 1968, стр. 95–223), у тексту „О симболизму мандале“ (1950), у
тексту „Студија процеса индивидуације“ (1950), који представља анализу
серије слика једног пацијента, и у тексту „Мандале“ (1955).
4) О кундалини јоги. 1932. г. Јунг је у Психолошком клубу у Цириху

одржао Семинар о кундалини јоги (у два дела). Ту је детаљно тумачио
симболизам идеја ове јоге, посебно система чакри (психофизичких центара у
човеку), из угла своје психологије. Ту је била кључна идеја да човек може да
се духовно развија и преко граница психоаналитички схваћене нормалности,
тако да Јунг тумачи симболе јоге у духу свог процеса индивидуације. Текст
тог семинара је објављен најпре 1976. у америчком годишњаку архетипске
психологије Spring (Psychological commentary on Kundalini Yoga, у
годишњаку Spring – Annual of archetypal psychology and Jungian thought,
Spring Publications, Putnam, Connecticut, USA, 1976), а касније и као књига
The Psychology of Kundalini Yoga: Notes of the Seminar Given in 1932 by Carl
Jung, Sonu Shamdasani (Editor), Princeton University Press, 1999.
5) Јога и запад. Јунг, К. Г. (1984): Психолошке расправе, Матица Српска,

Нови Сад – текст Јога и Запад, стр. 205–216 (оригинал објављен 1936) – у
овом тексту Јунг је изнео став да је јога једна од највећих духовних
творевина људског духа, али да она не треба да буде примењена у духовној
пракси западног човека, јер располућеност западног духа то онемогућава.
6) О припреми за смрт (Тибетанска књига мртвих). Како примећује Јунг у

свом тексту Душа и смрт (1934) – Од средине живота надаље истински жив
103
остаје онај ко је спреман да умире са животом. Јер у тајном часу поднева

живота парабола се изврће, смрт се рађа. (...) Одбијање испуњења живота
је исто што и одбијање да се прихвати његово докрајчивање. Оба значе
одбијање да се живи, а не желети да се живи исто је што и не желети да
се умре. – (Карл Јунг „The Soul and Death“, Collected Works, Vol. 8). Четири
године после овог текста, у свом коментару Тибетанске књиге мртвих
(1938), Јунг је написао: „Годинама је, још од када је први пут објављен,
Бардо Тходол био мој стални сапутник и њему дугујем не само многе
подстицаје за идеје и открића, већ и многе фундаменталне спознаје“.
7) Ја, Не-Ја и Сопство. У предговору књизи Сузукија An Introduction to Zen

Buddhism (Лондон, 1970, стр. 13) писаном 1939, Јунг каже: "Како год да
човек одреди сопство, оно је увек нешто друго у односу на Ја, и колико год
да више разумевање Ја упућује сопству, ово је увек ширег опсега, јер
обухвата спознају Ја и стога га надилази. На исти начин као што је Ја
одређено знање о мојем сопству, тако је и сопство знање о мојем Ја, које,
међутим, није више доживљено у виду ширег или вишег Ја, него у виду Не-Ја
(Nicht-Ich)".
8) Психологија источњачке медитације. У тексту под тим насловом (1943)

Јунг, између осталог, налази потпору за своја схватања колективно несвесног
(што је била нова идеја у односу на Фројдову психоанализу, која зна само за
индивидуално несвесно). Осврћући се на један тип будистичке медитације,
Јунг каже: „... Иза или испод света личних фантазија и инстиката указује се
још дубљи слој несвесног, који насупрот хаотичном расулу клеша прожет
највишим редом и хармонијом и наспрам њиховог мноштва, симболички
представља свеобухватно јединство бодхимандале, тог чаробног круга
просветљења. Шта наша психологија има да каже о тој индијској тврдњи о
над-личном свето-обухватном несвесном које се јавља кад тама лично
несвесног постане прозирна? Савремена психологија зна да је лично несвесно
само горњи слој, који почива на основи потпуно другачијег карактера, а ту
основу називамо колективно несвесно" (Jung, 1975,).
9) Синхроницитет, начело акаузалних веза. У предговору Вилхелмовог

превода Ји-Ђинга (Jung, 1950). Јунг каже да је током тридесет година био
заокупљен том књигом. За њега Ји-Ђинг обједињује две улоге – он може
бити приручник за истраживање несвесног, а може бити и оно што је био за
већину Кинеза и већину западњака – приручник гатања. Јунг истиче да је
класично начело узрочности доведено у питање у новијој физици, што
допушта да се уведе начело синхроницитета, тј. начело акаузалне смислене
коинциденције. Јунг каже да ма ко да је изнашао Ји-Ђинг, био је убеђен да је
хексаграм израз тренутка у коме је овај изнедрен, исто колико је хексаграм
индикатор дате ситуације. Јунг даље примећује да све то не оставља утисак
на критички дух који је навикао на експерименталну проверу чињеница и
104
фактичку евиденцију, али да за некога ко воли да посматра свет из угла

блиског старим Кинезима Ји-Ђинг може бити привлачан (Jung, 1968). После
овог предговора за Ји-Ђинг, писаног 1950, Јунг је 1952. објавио текст
Синхроницитет: начело акаузалних веза (Jung, 1973). Затим, неколико
година касније (1955), он је своја разматрања о начелу синхроницитета –
везана уз различите контексте као што су парапсихолошки и магијски
феномени, Ји-Ђинг и астрологија – уклопио у јединствену монографију о тој
теми (Jung, 1973), у којој су поред његових и текстови других аутора
јунгијанске оријентације.
10) Симболизам мандала. О мандалама и њиховом симболизму Јунг је

писао више текстова у распону од 1929. до 1955. Оне су биле један од
највећих изазова и инспирација за њега, а пружале су му много материјала да
образложи своје идеје. При томе, овде су се укрштала два тока – с једне
стране настојање да тумачи неке своје ликовне радове у духу мандала – а с
друге стране да своју психологију примени на тумачење мандала у
будистичкој и јантри у хиндуистичкој традицији. „Моје мандале биле су
криптограми који су се односили на стање мог бића које ми се изнова
предочавало сваког дана. У њима сам видео себе, тј. моје цело биће –
активно на делу“ (Jung, 1967, стр. 221).
Најпре ћемо се осврнути на Јунгове општије ставове у којима он оцењује

утицај и присуство азијске медитативне традиције, а потом и на његова
тумачења везана за јогу.
Наука и религија
Јунг уочава да је критичка филозофија, која је обележила разлаз науке и

религије у нововековној Европи, страна и Истоку, као и средњевековној
Европи. Једна од последица је да је реч „дух“ на Западу изгубила
метафизичко (или онтолошко) значење – какво је имала у старом и средњем
веку Европе, и какво је имала у традицији Истока – те да је сада сведена на
„психичку функцију“. „Сам човек је престао да буде микрокосмос и одраз
космоса, његова душа није више искра душе света“ (Jung, 1984, стр. 59). То
је одиста тачно, али не сасвим, односно, не у времену иза Јунгове смрти.
1) У периоду 1960–1980, тј. после Јунгове смрти, у оквиру тзв. акваријанске

конспирације, како је назива Мерилин Фергусон (Ferguson, 1980), или уже,
принстонске гнозе (Ruyer, 1986), јавља се постнововековна тенденција
обнављања једног таквог смера, тј. преплитања микро и макрокосмоса, науке
и религије, управо на Западу, што Фритјоф Капра (Capra, 1983) сматра
врстом културно-цивилизацијске прекретнице. Оно што посебно отежава
објашњавање јесте да се тај смер очитује и у науци (биологији и физици) и у
105
психологији маса. Неки то тумаче као психолошку и културну реакцију на

просветитељство и рационализам.
Међутим, питање је колико су критичка филозофија и научни рационализам
икада постали део психологије маса, а колико је ова успела да свој
инхерентни ирационализам у скоро неокрњеном виду пренесе из средњег
века и „прошверцује“ поред просветитељства, критичке филозофије и
научног рационализма у 20. и 21. век.
Подробније улажење у ова питања делом нас одводи од наше основне теме,
али је значајно за разумевање и процену Јунгових ставова о значењу источне
традиције по западног човека. Наиме, Јунг је подсетио на то да су критичка
филозофија и научни материјализам свели појам духа на човеков дух и свест.
Указујући на те околности, Јунг је желео да образложи своју тезу да су Исток
и Запад у основи различити. Оно што је Јунг занемарио јесте да ова околност
у једнакој мери одваја (ако га одваја) западњака не само од Истока, него и од
старог и средњег века Запада; не само од будизма, него и од хришћанства; не
само од Нагарђуне него и од Плотина; не само од Шанкаре него и од
Мајстора Екхарта; не само од Сенг-Цана, него и од Николе Кузанског; не
само од Цонг-Кхапе, него и од Григорија Паламе.
2) У предговору за Сузукијеву књигу Увод у зен будизам Јунг се пита које би

духовне (или климатске) претпоставке човек требало да има, да би имао
јасну представу о појму карме. Тиме жели да сугерише да је појам карме
делом настао под утицајем одређеног климатског поднебља. Ако би тако
било, онда би то значило да је идеја реинкарнације и карме (тј. етичког
каузалитета који се преноси кроз различита отеловљења и реинкарнације, за
коју знамо да се јавила и у старој Грчкој и да је прихватају поједини
филозофи, као Платон) настала због медитеранске климе, а не због потребе
да се индивидуализује морална одговорност, како јављање те идеје и на
Истоку и на Западу тумаче поједини историчари филозофије и
антропологије.
Осим тога – ако је реч о клими – Швајцарци су у време примања

хришћанства били ближи Тибетанцима (планине, снегови) него Јеврејима и
синајској пустињи. Па ипак, видимо да су Тибетанци примили будизам из
влажне топле Индије, а Швајцарци хришћанство које је дошло из врелих
предела Јудеје. Дакле, са тог – климатског – становишта, очекивали бисмо
слична веровања у Швајцарској и Тибету (односно, не бисмо очекивали ни
индијски ни јеврејски утицај код њих).
3) Да би подвукао разлике између Истока и Запада, Јунг се (у једном тексту

из 1939 – „Разлика између источњачког и западног мишљења“, Одабрана
дела, IV, Нови Сад 1984, стр. 66) послужио поларитетом из психологије.
106
„Интроверзија је, ако смемо тако да се изразимо“, каже Јунг, „стил Истока,
један хабитуални и колективни став; екстраверзија је стил Запада“.
"Хришћански Запад", каже Јунг, "сматра да је човек потпуно зависан од

милости Божје или барем од Цркве. Исток, насупрот томе, заступа гледиште
да је сам човек једини узрок свог највишег развоја, јер Исток верује у
самоспасење" (Одабрана дела, ИВ - Н. Сад, 1984: стр. 66). "Ватра и вода се
не могу мешати. Источњачки став заглупљује западног човека и вице верса",
додаје Јунг. "Не може се бити добар хришћанин и самог себе спасити, као
што се не може бити будиста и исказивати поштовање Богу" (1984:68).
Јунг у то време очито није знао за bhakti традицију у Индији (у хиндуизму)

или за веровања ђодо будизма у Јапану – које сматра да се спасење добија
само милошћу божијом (или Буде Амитабхе, или јапанског Амиде) и
верском преданошћу (односно снагом вере). Дакле – то сматрају и одређене
оријентације у будизму (наиме, у будизму су постојала и веровања да је то
искључиво у милости Буде, а и она која су спасење или пробуђење везивала
за лични напор и прочишћење медитацијом).
Укратко, ова поређења квари то што је Јунг ту био неправедан према оним
источним религијама (односно оријентацијама у оквиру њих) које су имале
екстравертован став, верујући, као многи хришћани, у спас милошћу
божанства.
Интерес за Исток који показује западни човек Јунг је сматрао такође делом
екстравертованости западњака – само тада, уместо од Бога, спас се очекује од
Истока.
„Ако ми ове ствари усвајамо директно од Истока, онда само
повлађујемо нашој заједничкој тежњи за поседовањем“, каже Јунг. „Тиме
ми опет потврђујемо да је све добро напољу, одакле га треба донети и
унети у наше неплодне душе. Чини ми се да ћемо тек онда стварно нешто
научити од Истока када будемо схватили да душа садржи доста
богатства и без оплодње извана... Ми морамо изнутра да допремо до
источњачких вредности, не извана. Ми морамо да их тражимо у нама, у
несвесном" (Jung, 1984).
4) Јунг, с једне стране, указује да ће Исток западњаку остати вазда туђ јер је
источна традиција по мери интровертованог човека, док је западњак
екстравертован, а затим вели да западњак мора престати да буде
екстравертован ако хоће да изађе из цивилизацијског ћорсокака у који га та
екстравертована једностраност вуче.
Сада би неко помислио: Па, ако је тако, није ли интерес за Исток управо део
тог окретања ка интроверзији, које Јунг саветује, део властитог откривања
107
вредности интровертног става? Не, вели Јунг – у том посезању за Истоком

западни човек заправо само продужава своју екстравертованост.
5) Изгледа да се Јунг овде послужио управо оном логиком коју је и сам

другде одбацивао – логиком по којој нема преласка, раста, надилажења, нема
саобраћања и прожимања, а и ако га има, онда је оно лажно и извештачено.
Ако је Јунг као један од својих доприноса сматрао афирмацију могућности да
човек у свом психичком расту споји привидно неспојиве супротности и
премости привидно безнадежне расцепе, онда би било необично
претпоставити да би западног човека од источне традиције делио
непремостив јаз, да би ту принципијелно био искључен један misterium
coniunctionis, а да не говоримо о свему ономе што је (и иначе) било предмет
културне размене, од почетака пута свиле (у првим вековима наше ере –
између Кине и Римског царства), па до каснијих времена, укључујући ту и
саму Јунгову активност у посредовању идеја Истока.
Другим речима, Јунг као да на плану културе оспорава оно што сматра
могућним и пожељним на плану психе.
Својим истраживањима (у периоду 1920–1939) о симболици мандале и

другим текстовима (као што су предавања о симболизму чакри и кундалини
јоги) Јунг је показао да саобраћање са источном традицијом има смисла и
вредности, а то је чинио и у текстовима писаним после Другог светског рата.
Рекао бих да је Јунг желео да подвуче разлику између различитих начина и

видова саобраћања са Истоком. Реч је о разлици између на једној страни
помодног, снобовског обраћања Истоку, када се вредности источне
традиције користе као накит, као егзотични премаз површности, као
заодевање сујете и духовне конфузије и, на другој страни, продубљене
комуникације у којој нам се настојање да разумемо источну традицију враћа
као продубљено разумевање нас самих – до чега је долазио и Јунг у својим
другим текстовима и увидима, писаним пре текста из 1939 („Разлика између
источњачког и западног мишљења“).
6) Јунгова најзанимљивија истраживања источних тема имају својеврсну

двосмерност – тј. он настоји да властита схватања осветли тумачењем
источних учења и симбола, а источна учења и симболе протумачи
примењујући неке од категорија своје психологије. У свом предговом Ји-
Ђингу он истиче да му је своје властито полазиште из дубинске психологије
и начела синхроницитета омогућило да боље разуме ту књигу него западни
синолози, који су у њој видели тек збирку „магијских урока“ (Jung, 1976, стр.
21).
С друге стране, истраживање симболике мандале омогућило му је да боље

разуме и поткрепи тумачење слика неких својих пацијената у склопу процеса
108
излечења или у току процеса индивидуације. Исто важи и за појам сопства

(Selbst – самство) или јаства – који је Јунг увео као четвртог члана у до тада
постојећу психоаналитичку тријаду (Ја, Над-Ја и Оно), што је, можда, била
још већа јерес са ортодоксно психоаналитичког становишта него ревизија
теорије либида, увођење колективно несвесног и архетипова.
Јунг је, по мојем мишљењу, за ту идеју нашао боље поткрепљење у источној
него у западној филозофији - наиме, у ведантинском појму атмана и појму
пуруше из традиције санкхја јоге (Jung, 1972, стр. 5).
Једино у чему је погрешио (али то је грешка и неких индолога) јесте у

тврдњи да атман и пуруша не истичу разлику између човекове и божанске
суштине. Наиме, атман и пуруша (како их схватају упанишаде и санкхја)
немају везе са божанском суштином, али се некад (у другим контекстима)
термин пуруша јавља и у таквим спрегама.
Сопство и его
1) Позивањем на атмана и пурушу Јунг је својој идеји сопства дао пун опсег
и дубину, указавши да тај четврти члан није тек неко проширење или додатак
ега, него заправо сасвим засебан члан у односу на који се три члана
психоаналитичке Фројдове тријаде појављују као уже, засебне,
функционалне ознаке. На тај начин Јунг је, у стварном суочавању са
источном традицијом и у њеном тумачењу, прекорачивао границе које је
себи и другима на другим местима одредио.
Тако у коментару на „Тајну златног цвета“ Јунг каже: „...Као што људско
тело има заједничку анатомију преко и изнад с
вих расних разлика, тако и психа поседује заједнички супстрат надилазећи
све разлике у култури и свести. Тај супстрат ја сам назвао колективно
несвесно.(...) То објашњава аналогије, каткад чак идентитет, између
различитих мотива у митовима и симбола, као и могућност људских бића да
се међусобно разумеју“ (Jung, 1969).
2) Однос сопства и ега био је и остао једна од кључних тема не само за Јунга,
него и психологе англо-саксонског говорног подручја, који су компаративну
психологију и тачке сусрета западне и источне психологије у неким
аспектима развили и разматрали преко хоризонта који је Јунг поставио. За
њих је та тема добила на значају јер су тзв. култови и алтернативне групе
источне провенијенције (посебно на тлу САД-а) по броју и утицају
надмашили утицај који су у првој половини XX века на Европу вршили
теозофија и антропозофија (које су настале у Русији и Немачкој).
Јунг на неколико места дотиче ову тему, уочавајући тешкоћу која ће остати
отворено питање до наших дана, а она се укратко може изразити следећим
109
речима: Да ли је за западњаке затворено (дакле, немогуће) или (ако је

могуће) опасно искуство о коме говоре неке источне дисциплине
(медитација, јога итд.), а које је повезано са надилажењем ега? На први
поглед, питање не изгледа нарочито тешко, али се показало тежим од тешког,
јер су у могући одговор уплетени толики чиниоци, да многи нису успевали
да са тим изађу на крај. Док су се аутори (као Абрахам Маслов) који су
развијали трансперсоналну оријентацију у психологији залагали за став да је
човеков духовни раст могућ и реалан и преко граница ега и его-психологије,
неки други су указивали на опасности од тога, сматрајући да је то илузија, тј.
да само може да прикрива слом ега, који се догађа у душевним поремећајима
и болестима, или у неким давнашњим и новијим групама и покретима које
подређивање личности (тј. ега) великом гуруу или пророку имају као основу
свог окупљања и организације (такве комуне и групе су настајале током 20.
в. у САД-у и европским земљама).
3) О томе је писао Дејвид Боадела (1980) у тексту под насловом „Смрт ега“,
посебно се осврћући и на болесне заједнице, које могу настати подређивањем
ега односно самосталности личности, када се стварају тзв. овисници
одређеног култа (без икакве медитације). Ово последње (да је растакање ега
могуће и да се обично и спроводило без медитације, односно под
репресијом) важно је истаћи, будући да је по некима медитација средство
растакања ега или регресије – тј. губитка свих оних особина које
карактеришу независну, критичку личност (Alexander, 1931).
Најтеже у том питању јесте разлучити теорију (односно појмове, моделе,

разумевање) од оног што се збива у емпиријској равни, а уденути се у тај
процеп неопходно је да бисмо најпре разумели то питање. Последњих
деценија поједини терапеути и психијатри суочени су са појединим
пацијентима који у предисторији (или избијању) болести спомињу и нека
бављења медитацијом, јогом, окултизмом итд. Неприпремљени за нова
искуства, поједини терапеути – који иначе не би никад помислили да човек
може да оболи због претераног учења или играња шаха – склони су,
међутим, да помисле да неко може да оболи медитирајући. Терапеутима који
би се суочили са пацијентом – уображеним Наполеоном или Исусом – није
падало на памет да кривицу за то баце на француску револуцију или
хришћанство, али, када се данас суоче са пацијентом који уображава да је
велики јогин или да прима поруке од возача летећих тањира, онда за то
окривљују „источне култове“ или жуту штампу која подгрева мит о НЛО-
има.
То поништавање, надилажење или супсумирање ега о коме се на различите

начине говори у источним традицијама, пре свега не подразумева его у
психоаналитичком смислу, односно тиче се само дела функционалног пакета
110
који обухвата его у психоаналитичком смислу. О томе посебно говоре

заступници трансперсоналне психологије (Пајин, 2010).
4) Тај хоризонт сагледавања није ни Јунгу био туђ, што се јасно види ако
имамо у виду његова разматрања о односу ега и сопства. Јунг је доиста
увођењем појма сопства отворио једну ширу перспективу сагледавања
азијске медитативне традиције, а и знатно утицао на стварање
трансперсоналне психологије, чији развој (у САД-у) почиње управо после
његове смрти, 1961.
За разлику од неких других аналитичара који су мислили да начела и пракса

медитативне традиције угрожавају позицију ега – на сличан начин на који је
ова угрожена или ослабљена у душевном поремећају (неурози или психози)
или у поремећајима зависности (од неког култа, коцкања, дроге и сл) – Јунг
је видео да то није случај.
„Изгледа да чињеница“, каже Јунг, „да Исток Ја тако лако оставља
по страни указује на дух који се не може идентификовати са нашим
„духом“. Ја сигурно на Истоку не игра исту улогу као код нас“ („Разлика
између источњачког и западног мишљења“, Одабрана дела, IV, Нови Сад,
1984, стр. 70).
5) Али, Јунг као да није могао овде да превазиђе једно друго принципијелно
ограничење аналитичке психологије – изједначење ега и свести – и на основу
тога изједначавање исхода и циља медитативне праксе са урањањем у
несвесно (стапањем са несвесним).
Иако изједначавање његовог појма индивидуације са пробуђењем (о коме је

реч у будистичком искуству) није тачно, тражење аналогија у том правцу је
ближе истини него повезивање „колективно несвесног“ са просветљеним
духом.
Тако Јунг каже: „Ми можемо мирне душе да прихватимо да се
источњачки израз који одговара појму „mind“ приближава нашем
'несвесном'; док је наш појам „дух“ мање или више идентичан са свесношћу.
За нас је свесност незамислива без једног ја (...) Источњачком духу, пак, не
пада тешко да себи замисли свест без Ја. (...) Такво Без-ја духовно стање
може за нас само да буде не-свесно, јер при томе једноставно не би било
сведока. (...) Ја не могу себи да представим свесно духовно стање које није
усмерено на један субјект, тј. на једно Ја“ (Јунг, 1984, стр. 69). (...) „Оно
што ми називамо 'тамном позадином свесности' на Истоку се схвата као
'виша' свесност. Тако би наш појам 'колективно несвесног' био европски
еквивалент за buddhi, просветљен дух“ (Jung, 1984, стр. 70).
Јунг је у тексту „Разлика између источњачког и западног мишљења“ (1984)

тражио аналогије у погрешном правцу, што је посредно исправио у
111
предговору за Сузукијеву књигу Увод у зен будизам (1970), где каже: „То
ново стање свести, рађајући се из религијске праксе, издваја се по томе што
спољне ствари не утичу на егоичку свест из које се рађало реципрочно
приањање, него да празна свест стоји отворена за други утицај. Тај 'други'
утицај неће се осећати као властита активност, него као дело Не-ја, коме
је свест објект. То је као да је субјективни карактер ега надиђен или
преузет од стране другог субјекта који је преузео место ега“ (Jung, 1970,
стр. 17).
Овде се Јунг суочио са темом са којом ће се са више успеха бавити

психолози од 1960. наовамо у контексту тзв. измењених стања свести.
Мада је потенцијално решење „набацио“ још почетком века канадски
социјалиста и психијатар Ричард Бак (Richard R. Bucke), уводећи термин
„космичка свест“, такав назив и идеја су остали сувише „мистични“ и добили
су солиднију основу када је медитација укључена у експерименталне студије
са недужним, обичним субјектима, несклоним мистицизму и одабраних
случајним узорком.
Тумачење јога медитације
Да бисмо разумели контекст и Јунгово место у њему, можда је најбоље

оцртати мали историјат ове теме, односно указати из којих видокруга је
тумачена медитација.
1) Код Виљема Џемса (James, 1971) та тема се појављује у склопу тумачења

егзистенцијалне кризе, анхедоније, преобраћења и религијске функције. У
склопу класичног аналитичког становишта, стављање ега и нормалне дневне
свести у заграде, њихово привремено сужавање (као функција), значило је
нешто негативно. Сматрало се изразом благонаклоности ако би се
медитативно искуство, попут работе уметника, означило као „регресија у
служби ега“. У једном периоду „регресија у служби ега“ изгледала је као
згодна формула да се светац, мистик, геније или уметник још задрже у
склопу аналитичког тумачења, што ће Маслов сасвим довести у питање
увођењем метамотивације.
Особеност Јунговог схватања несвесног, као што знамо, није била само у
увођењу колективно несвесног, него и у другачијем поимању садржаја
несвесног. У несвесном се, по Јунговом мишљењу, не налазе само негативни
садржаји, него и сви неосвештени позитивни садржаји. Према томе,
слабљење ега је могло значити и негативну инвазију несвесних садржаја, али
и такав уплив несвесног који значи компензацију и исправљање
једностраности свесног става. У том контексту за Јунга, као и касније Фрома
(1964), медитативно искуство је повезано са депресијом и постизањем веће
интеграције свесног и несвесног. Једино што ће Јунг сматрати да је у ту
112
сврху за западњаке примереније хришћанство или активна имагинација, него

источна медитативна традиција.
2) Сусрет Јунгове психологије и азијске медитативне традиције био је

двосмеран као, уосталом, и са алхемијом. Својим идејама он је на нов начин
осветлио читав низ тема, а понекад је то светло било прво које је уопште
бачено са становишта западне психологије на Тајну златног цвета,
Тибетанску књигу мртвих, Ји-Ђинг и симболику мандала. С друге стране, у
њима је Јунг тражио потпору за наслућивања и идеје који су настајали на
другом терену – у терапеутском раду са пацијентима или настојању да
протумачи процесе у властитој психи.
3) У сваком случају, ако би још имало смисла говорити о регресији у вези са

источњачком медитацијом – а не о прогресији – та регресија није у служби
ега него раста, интеграције и обогаћења личности, а то значи у служби
сопства. То уопште није неко лукавство ега, нека тактика, неки привремени
уступак да би се од несвесног искамчило примирје, известан садржај или
сагласност, као што диктатура привремено врши неке уступке кад јој је
потребан предах и придобијање средњих елемената, или као што ослабљен
противник у рату тражи примирје да би консолидовао снаге. То је једна од
ретких, ако не и једина игра у којој су варања, задње мисли и лукавства
излишни и бесмислени. Није онда чудо да его при том има осећај да губи (у
најмању руку да губи време), да је покраден или да ће бити покраден, као
што недуго иза тога – обасут даровима из несвесног – може имати осећај да
је у питању нека посебна милост или дар, што и јесте и није тачно – јесте из
перспективе ега који увек задржава ту економску перспективу добитак–
губитак, а није из основне интегративне перспективе по којој успостављена
интеграција није у служби неког увећања иметка или моћи, него другачијег
бивствовања. Фром је то изразио у дихотомији имати или бити, а код Лао
Цеа налазимо ону, на први поглед чудну опаску, да је праћење таоа
одузимање дана за даном.
Као што је Маслов извукао учење о мотивацији из оквира оскудице

(постулирајући да човек може да има и друге потребе и мотиве који нису
произашли из неке оскудице или незадовољене базичне потребе), тако је
Јунг, пре тога, учење о несвесном извукао из оквира хистерије и хипнозе.
Несвесно и колективно несвесно
1) Виљем Џемс (1842–1910) је пре више од сто година истицао значај

открића психичких садржаја који су изван примарне свести, па каже: „Не
могу а да не мислим да је најважнији корак напред који је учињен у
психологији, откад се ја бавим том науком, откриће изведено 1886, да, бар
код неких субјеката, постоји не само обична свест са својим уобичајеним
113
средиштем и ивицом, него и додатак томе – у облику низа сећања, мисли и

осећања који су изван ивице примарне свести, али ипак се морају одредити
као свесне чињенице одређене врсте, кадре да открију своје присуство
непогрешивим знацима“ (James, 1971).
Из Џемсовог текста видимо да је на почетку уобличења учења о несвесном –

које он назива сублиминална свест (око 1886) – постојала могућност да тај
појам добије ширину коју му је дао Јунг, али да је, због тога што је у полазу,
тј. код Фројда, уобличен као објашњење хистеричне и хипнотске амнезије,
такав развој догађаја морао да сачека Јунга. Видимо да је крајем 19. века, кад
је Џемс писао ове редове, он ове садржаје још увек сматрао засебним делом
свести, позајмивши за то назив сублиминална свест од Мајерса (Frederic
William Henry Myers, 1843–1901). У то време још није била дијагностикована
завеса између свести и несвесног – касније позната као потискивање – коју
ће Фројд открити код својих пацијената и анализирати као одбране и отпоре
у служби потискивања.
2) Јунг је, садржајно и структурално, проширио појам несвесног у односу на

Фројдово схватање (везано за индивидуално несвесно, тј. садржаје које је
сваки појединац за себе потиснуо). Наиме, Јунг је увео појам колективно
несвесног. Делом стога је навукао на себе репутацију мистика и мрачњака,
као и Фројд пре њега, када је уопште увео и разрадио динамику несвесног.
„Моја методика саздана је, као и она Фројдова, на пракси
исповести. И ја као и Фројд узимам у обзир снове, али наша схватања се
разликују у вредновању несвесног. За њега је оно у бити додатак свести, и
то додатак у коме су нагомилане све инкопатибилности. За мене је несвесно
једна колективна психичка диспозиција стваралачке природе. Из те
принципијелне разлике у схватањима происходи, природно, и сасвим
другачије вредновање симболике и њене методе тумачења. Фројд углавном
поступа аналитички-редуктивно. Ја томе додајем још једну синтетику која
истиче сврсисходност несвесних тенденција у погледу развоја личности. У
овој грани истраживања настале су значајне паралеле са јогом, специјално
са кундалини јогом и симболиком тантра јоге, ламаизмом и таоистичком
јогом у Кини. Ове форме јоге са својом богатом симболиком пружају ми
највредније упоредне материјале за тумачење колективно несвесног.
Међутим, методе јоге принципијелно не примењујем, јер несвесном на
Западу не сме ништа да се наметне. Свест се већим делом одликује
грчевитим интензитетом и ограниченошћу, па се отуда не сме још више
наглашавати. Насупрот томе треба несвесном што је могуће више помоћи
да досегне свест, како би потоњу ослободила своје укочености. У ту сврху
примењујем и методу активне имагинације, која се састоји у посебном
тренингу свести, како би се несвесним садржајима помогло да се развију“
(Jung, 1984).
114
3) Јунг је увидео да мора да прошири појам несвесног ако жели да

концептуално обухвати дотада непокривена подручја људског искуства и
културног наслеђа. У прво време (између 1912–1919) то непокривено
подручје су били неки снови самог Јунга, а касније се томе прикључило и све
оно што је ушло у фокус његове скоро неограничене духовне радозналости –
митови, хришћанство, гностицизам, алхемија, парапсихолошке појаве и
оставштина азијске медитативне традиције, са којом се Јунг упознавао
посредством истраживача као што су били Рихард Вилхелм, Хајнрих Цимер,
Еванс Венц, Елијаде и Сузуки, као и низ других који су се окупљали у
Ераносу.
Можда је у Јунговим тумачењима културне традиције његова психологија

понекад односила превагу у односу на основну грађу и можда је у његовим
настојањима да на материјалу добијеним из рада са пацијентима примени
симболику мандале и алхемије било каткад превише учитавања. Али, не
може се порећи плодан утицај тог сусрета и ми смо му данас захвални због
истраживачке одважности. Осим тога, видимо да се Јунг обазриво одлучивао
да уводи нове појмове. На пример, трагао је у правцу колективно несвесног,
а никад се није одлучио да уведе „надсвест“ или неку сличну конструкцију.
Измењена стања свести
После Јунгове смрти јављају се настојања да се уобличи једна обухватна

теорија о измењеним стањима свести. Дуго су све врсте измењених стања
свести биле обухваћене недиференцираним појмом транса, чији је прототип
представљао хипнотички транс. Отуда се дуго одржала тенденција да се и
неки типови медитације и јоге тумаче на тој основи – као транс изазван
посебном врстом хипнозе или аутосугестије, што Јунг иначе одбацује. Од
1960. наовамо, начелна различитост тих стања потврђена је и путем ЕЕГ-а,
као што је потврђена и разлика између хипнозе и обичног сна (Tart, 1974,
стр. 500–518). Нагомилан материјал из антрополошких и психолошких
истраживања захтевао је да се покуша сређивање, ако не и целовито
објашњење различитих видова транса: од шаманистичко-медијумских или
наркотички изазваних измена свести, преко хипнозе, измењених стања
изазваних сензорном депривацијом или ритуалима, до стања изазваних
техникама испирања мозга, парапсихолошким манипулацијама, медитацијом
или јогом (Tart, 1974).
1) На посматрача медитација оставља утисак транса и стога помињање
несвесног у том контексту многима изазива асоцијацију на неко урањање или
утапање у несвесно. С друге стране, употреба речи „просветљење“ може
створити утисак да ће у неком тренутку да се јаве необичне визије, светла
итд. Све то и код лаика и код психоаналитичара ствара утисак да је ту реч о
некој врсти душевног поремећаја.
115
У распону од око две хиљаде година, колико је трајао формативни и

истраживачки период у азијским медитативним традицијама, доиста су
створени најразличитији системи и облици медитације, од којих се неки
облици могу описивати као „урањање у колективно несвесно“. У тим
облицима медитације имагинација, визуализација, визија и слике имају
великог удела (то су најчешће тантрички типови медитације и садржаји).
У другим облицима медитације наглашава се сасвим супротан став, по коме

је обична свест, избистрена или „сталожена“ (као вода у којој се после
мировања слегну сви талози), прави терен и место исказивања постигнутог
увида.
2) Јунг није могао имати јасну представу о тим распонима, а нису је имали
ни многи оријенталисти (поготово кад су настојали да све разлике сведу на
један или више зајединичких именитеља или парадигми).
Јунг је био приморан да из свог видокруга одговори на различите изазове

које су пред њега стављали: таоистичка алхемија, зен, јога, тибетански
будизам итд, са жељом да дође до општеважећих закључака. Али, то је тешко
или немогуће, јер су у питању веома различите, некад и супротне идеје или
начела, чак и унутар – номинално – истих традиција (рецимо таоистичка
филозофска контемплација има други оквир, циљеве и методе у односу на
таоистичку алхемију (Пајин, 2004). Да би се сагледао Јунгов досег, ваљало
би његова схватања упоредити са перспективом коју је понудила тзв.
трансперсонална психологија развијана последњих педесетак година.
Сам Јунг је био близу једног трансперсоналног приступа тумачењу

медитативног искуства (посебно зена) кад је писао предговор за Сузукијеву
књигу (Introduction to Zen Buddhism), где каже: „Јављање саторија тумачи
се и изриче као продор свести ограничене на его-обличје до обличја не-
егоичког сопства" (6/14).
Могло би се поставити и питање – Да ли смемо тај Јунгов став схватити као
прелудијум за Масловљев појам „бивствене спознаје“ (Being-cognition)?
3) У поменутом тексту Јунг се више служио аналогним пасажима из текстова

западних мистика, него колективно несвесним да би приближио смисао
саторија, дакле искуства пробуђења у зену. Цитат из Мајстора Екхарта који
Јунг наводи доиста погађа смисао зеновског „лица пре рођења“. Цитат
представља ингениозно Екхартово тумачење (или, можда, преформулацију)
библијског исказа „блажени сиромашни духом“. Тако Екхарт вели:
„У продору кад желим да останем празан по вољи божијој, а такође
и испражњен од те воље божје, од свих његових дела и од Бога самог – ја
сам тада више него сва створења, јер нисам ни Бог, нити створење: Ја сам
што сам и што ћу остати, сада и заувек! Тада добијам подстицај који ме
116
уздиже изнад свих анђела. У том подстицају постајем тако богат да ми

Бог недостаје, упркос свему што он јесте као Бог, упркос својим божанским
делима; јер у том продору ја сагледавам шта је Богу и мени заједничко. Ја
сам тада оно што сам био: нисам нити мање, нити више од тога, јер ја сам
непокретно бивство које покреће све ствари. Овде Бог више не пребива у
човеку, јер је човек кроз своје сиромаштво задобио назад оно што је одувек
био и што ће увек бити“, закључује Екхарт (Suzuki, 1970).
Уз то Јунг додаје: „Овде мајстор заправо описује искуство саторија,
ослобођење ега кроз сопство...“ (Suzuki, 1970). Узгред, није чудо да је са тим
својим зеном Екхарт зарадио оптужбу (Eckhart, 1941).
4) У наставку истог текста Јунг се подухвата да психолошки објасни сатори

као промену свести, истичући схватања која су ближа трансперсоналној
психологији него настојањима да се медитативно искуство разуме на основу
психологије несвесног.
„Није реч о томе да је нешто друго виђено, него да човек другачије
види“, каже Јунг. „Као да је просторни чин виђења измењен новом
димензијом. Кад мајстор пита 'Чујеш ли жубор потока?' он очито мисли на
нешто сасвим друго него што је обично 'слушање'. Свест је попут
перцепције и као што је ова друга подложна условима и ограничењима, исто
важи и за свест. На пример, неко може бити свестан до различитог
степена, ниже или шире, површно или дубље. Те разлике у степену су,
међутим, често разлике карактера по томе што потпуно зависе од развоја
личности – то ће рећи, од природе субјекта који опажа“, закључује Јунг.
Индивидуација и медитација
1) Иако је у симболици мандала Јунг нашао важан кључ за симболику

сопства и процес индивидуализације, он није био склон да индивидуацију у
већој мери повеже са медитацијом, а као једно од помоћних средстава
индивидуације сматрао је тзв. „активну имагинацију“ – са образложењем да
она помаже несвесним садржајима да се развију и артикулишу, док
медитација (или бар неке њене врсте) обезвређују ове садржаје,
проглашавајући их илузорним. Другим речима, медитација полази од оне
тачке до које западни човек, по Јунговом мишљењу, још није ни стигао, а ни
не може стићи имитирајући источњака.
2) Сличан став прихваћен је и од савремених синкретистички настројених

психотерапеута, који сматрају да је у великом броју случајева психотерапија
или предуслов медитације или да је медитација наставак психотерапије –
било због тога што психотерапија ипак треба да има крај или због тога што
се на њеном крају јављају питања на која она више не даје одговор, чак и кад
би била продужена до краја живота.
117
Јунг сматра да је процес индивидуације природан наставак психотерапије у

ужем смислу или, пак, њен почетак, у случају кад су неурозе или психозе
настале као резултат закочења у природном процесу индивидуације.
У свом психолошком коментару Тибетанске књиге мртвих Јунг је указивао

на аналогију између карме и уплива који врше архетипови као универзалне
диспозиције психе или облици психичког наслеђа.
3) У индијској традицији, у складу са идејом реинкарнације, сматрало се да је

то одређујуће наслеђе (тј. карма) резултанта уобличена у претходним
животима индивидуе, док је за Јунга у питању психичко наслеђе људске
врсте. Јунг је сматрао да је један од основних задатака и компоненти
постизања психичке целовитости с једне стране интеграција несвесних
делова психе, а с друге управо ослобађање ега од опчињавајућег утицаја
архетипова, кроз апсолвирање њиховог значења у свести.
У индијској медитативној традицији видимо да је ослобађање (или буђење)

схваћено као ослобађање од карме, тј. као прекидање ланца условљености.
Али, док Јунг инсистира на томе да его мора задржати одстојање не само
спрам архетипова него и спрам сопства, у источној традицији се его или
„ставља у заграде“ (како би рекао Хусерл) или се – посебно у будистичког
медитацији – прониче, сагледавањем његовог сложаја (или склопа).
Да ли се у томе – у крајњој линији – находи и разлика између пута

индивидуације и могућности и потреба западног и источног човека? Јунгов
одговор на то је позитиван, а у томе му се придружује и Медард Бос, чије се
искуство заснива на сусрету са западњацима који су, како он каже, у додиру
са индијском традицијом постајали сентиментални фантасти или конфузни
схизофреници (Boss, 1965).
У таквим случајевима прети нам опасност да побркамо узроке са

последицама – примери које Бос наводи пре говоре о особама које само
заогрћу своју, већ постојећу конфузију или поремећај, у нови жаргон
„источњачке мистике“.
Симболизам јоге
Јунг је у јесен 1932. одржао семинар (4 предавања) о симболизму чакри,

посебно о идејама и представама кундалини система. Ова четири предавања
(од којих су три била на енглеском, четврти на немачком) одржана су 12, 19.
и 26. октобра и 2. новембра, а били су наставак односно проширење
Јунговог семинара посвећеног „Тумачењу визија”.
118
Четири предавања под заједничким насловом Psychological commentary on

Kundalini Yoga објављена су најпре у часопису Spring, Annual of archetypal
psychology and Jungian thought, Zurich 1975. и 1976 – а касније као књига The
Psychology of Kundalini Yoga (Princeton Univ. Pr, 1999). Овде ћемо навести
већи број одломака из два предавања, на основу којих се може стећи
представа како Јунг повезује и преплиће своје идеје и појмове са појмовима у
јоги као што су клеше и чакре (овде ћемо навести одломке из Јунговог
тумачења прве три чакре, а у целом курсу он је говорио о свим чакрама).
Јунгу су чакре биле полазни оквир за излагање у које је укључио и многе

друге традиције и садржаје, укључујући и своје схватање симбола и
архетипова.
Јога и Запад
У овим предавањима о симболизму јоге из 1932, Јунг је изнео схватања која

су потврђивала да се у јоги налазе садржаји и идеје који имају општељудски
значај и смисао (Јунг би рекао архетипски, тј. ослонац у колективно
несвесном, које је у основи психе свеколиког човечанства). Како каже Јунг
четири године касније (у свом тексту Јога и Запад објављеном 1936 – види
Одабрана дела, IV, 1984, стр. 205–216): „Јога-форме са својом богатом
симболиком пружају ми највредније упоредне материјале за тумачење
колективно несвесног“ (Jung, 1984).
С друге стране, у том тексту Јунг је изнео и схватање да јога није адекватна
за западног човека, који ће „неминовно јогу употребити на погрешан начин,
јер је његова душевна диспозиција сасвим другачија од оне код источњачког
човека. Ономе коме то могу ја препоручујем: »Студирајте јогу. Научићете
бескрајно много, али је немојте примењивати, јер ми Европљани нисмо тако
скројени да бисмо без даљњега били у стању да правилно применимо ове
методе. Један индијски гуру може све да вам објасни и ви све можете да
подражавате. Али, знате ли ко примењује јогу? Другим речима, знате ли
уопште ко сте ви и како сте скројени?« (Jung, 1984).
Како Јунг сматра, дух западњака је дух располућен на свесно и несвесно, док
јога има као претпоставку другачији тип човека.
„Разноврсне, чисто телесне процедуре јоге значе и физиолошку
хигијену која утолико превазилази границе обичне гимнастике или вежбања
дисања, уколико није само механистичко-научна већ уједно и филозофска.
Јер, она у тим вежбама повезује тело са целином духа, што је, на пример,
очевидно код вежби пранајама, где је прана истовремено дах и универзална
динамика космоса. Ако је делање појединца уједно и космичко збивање, онда
се обузетост тела (инервација) повезује са обузетошћу духа (општа идеја),
и из тога настаје жива целина коју ниједна техника, ма колико научна била,
119
није у стању да створи. Пракса јоге не само што је незамислива, већ би била
и неделотворна без представе јоге. Она на ретко савршен начин уграђује
једно у друго телесно и духовно. (…)
На Истоку, где су ове идеје и праксе настале, и где је једна већ четири
хиљаде година стара традиција створила све потребне услове и
претпоставке, јога је, по моме мишљењу, адекватни израз и беспрекорно од-
говарајућа методика којом се постиже такво стапање тела и духа да они
представљају јединство у које се тешко може посумњати, стварајући тако
и психолошку диспозицију која омогућава слутње с оне стране свести.
Историјски менталитет Индије нема никаквих принципијелних потешкоћа
да смисаоно употреби један појам као „прана“ и сл. Запад пак са својом
лошом навиком да хоће да верује, с једне стране, и својом изграђеном
научном и филозофском критиком, с друге стране, или ће упасти у замку
вере и несмотрено прихватити појмове — као „prana, atman, chakra,
samadhi“ итд. или ће се својом научном критиком спотаћи већ о појам prane
и purushe.
Располућеност западног духа онемогућава већ од самог почетка адекватно
остварење интенција јоге. За Запад је она или чисто религиозна ствар или је
тренинг попут мнемотехнике, гимнастике дисања, еуритмије итд. Али о
оном јоги својственом јединству и целини бића ту нема ни трага. Индус не
може да заборави ни тело ни дух, Европљанин увек заборавља једно или
друго“ (Jung, 1984).
У закључку овог текста Јунг овако објашњава свој став: „Ако према јоги
заузимам тако критички одбојан став, онда то никако не значи да ову
духовну творевину Истока не сматрам једном од највећих тековина које је
људски дух остварио. Надам се да се на основу мог излагања довољно јасно
може видети да је моја критика једино и само уперена против примене јоге
на западног човека. Духовни развој Запада ишао је сасвим другим путевима
него духовни развој Истока, па је отуда и створио услове који су у највећој
мери непогодни за примену јоге (…) Запад ће током свог даљег развоја
створити своју сопствену јогу, и то на основи коју је створило
хришћанство“ (Jung, 1984, стр. 216). При томе је Јунг имао у виду
хришћанске мистике и њихова учења као могућу основу те западне јоге, о
чему говори у свом предговору из 1939. за Сузукијеву књигу Увод у зен
будизам.
Међутим, развој и примена јоге на Западу у последњих 80 година оповргли

су последње две Јунгове тврдње, а потврдиле његов став да је јога једна од
највећих тековина које је људски дух остварио.
Да би Јунгов став био до краја јасан, треба додати да је он пре свега имао у
виду могућу психотерапеутску примену, односно примену у лечењу
душевних поремећаја, што је био његов примарни интерес и видокруг, а
120
потом и у ономе што је он називао индивидуацијом (или духовним

сазревањем у другој половини живота). У тој сфери, Јунг је сматрао да је
примарни задатак упознавање и суочавање са несвесним, а сматрао је да јога
није томе окренута, што је тачно.
Активна имагинација
Јунг (како смо већ навели) истиче да му „јога-форме са својом богатом сим-
боликом пружају...највредније упоредне материјале за тумачење колективно
несвесног" (Jung, 1984).
Неки сматрају да се Јунгу први пут јавила идеја о могућем активном раду и
суочавању са несвесним (Jung, 1913) у време када се посветио суочавању са
својим несвесним садржајима. Кад је реч о синтагми „активна имагинација“,
сматра се да је он ову синтагму користио између 1929–1935. да би означио
неку врсту „сневања у будном стању“, што ће разрадити у једну од важних
метода у својој психотерапији и процесу индивидуације.
Активна имагинација се разликује од пасивне имагинације, која се многима

јавља спонтано, пре него ће заспати, кад су опуштени и у лежећем положају.
На почетку, активна имагинација се спроводи у раду психотерапеута са
клијентом, а касније, кад овлада основним етапама, особа може да је користи
и без присуства терапеута. Укратко, ово се спроводи на следећи начин: у
почетку се особа концентрише на неко расположење, слику или догађај које
сматра важним, а онда допушта ланцу фантазија које се на то надовезују да
се развију и дају свему један драмски карактер. У том процесу слике у машти
се развијају по својој логици, при чему је свесна сумња (односно „цензура“)
заустављена, како би се омогућило да било шта што ће се јавити може да
заузме своје место у свести. У том процесу до тада неповезани садржаји се
изоштравају, а побуђују се и осећања, што наводи свесно Ја да може
непосредније да реагује него током сна. Идеја је да се несвесним садржајима
допусти да се јаве у будном стању на сличан начин као у сну, али су сада на
одређен начин више доступни прорађивању (интерграцији) од стране
клијента и самог терапеута, него у сновима. Поред тога, особа може и да
проба да наслика основни призор који јој се јавља или да опише речима целу
радњу (мисли и слике), а онда ово може да буде заједнички разматрано у
сусрету клијента и терапеута.
Дакле, активна имагинација се разликује и од снова а и од обичног дневног

маштања, које остаје на површини дневног искуства. Наиме, у процесу
активне имагинације се исказује извесна драматика у склопу које се несвесни
садржаји појављују у будном стању.
121
Према тумачењу Јунга и других аналитичара (Franz, 2001), активна

имагинација као процес се разликује од јога медитације и духовних вежби у
хришћанској традицији, јер прве настоје да разложе и депотенцирају
несвесне садржаје, а друге да их одбаце као искушења, док активна
имагинација настоји да их интегрише у психу и тако ојача его, или да крене
даље на путу индивидуације.
Закључак
Прихвативши изазов онога што бисмо могли назвати компаративном

психологијом, Јунг је у суочавањима са јогом и другим видовима културног
наслеђа Истока нашао нове подстицаје и доказе за изградњу властитих
схватања, а исказао се и као један од пионира у овом подручју, пруживши
кроз идеје властите психологије плодне подстицаје за разумевање неких од
ових учења. Иначе, историјат преноса јоге на Запад приказао је Фојерштајн
(Feuerstein, 1991).
Јунг је о овим темама писао више него било који психолог из круга
аналитичара, а и са много више разумевања. Када упоредимо Фројдове или
Александерове скромне осврте, па и касније покушаје да се из угла
психоаналитичке психологије говори о овим темама – као што је, на пример,
Фромов (1964) или Масонов (1980) – увиђамо да су Јунгови радови
представљали усамљене продоре у ова подручја, не само у периоду између
два рата, него су у неким случајевима (као што је, на пример, тумачење
симболике чакри и мандала) до данас остали значајни, иако је у последњих
педесет година у овом подручју урађено више него за претходних сто година.
С друге стране, Јунг је код једног дела психоаналитичара и публике зарадио

репутацију мистика – сасвим неоправдану, ако имамо у виду разлику између
мултикултурализма и мистицизма.
Иако су се његове прогнозе о примени јоге на Западу показале промашеним,

као и ставови да је западном човеку битно суочавање са несвесним а не
бављење јогом, његова истраживања су обогатила укупно разумевање
културне традиције, било да је реч о Западу или Истоку.
НАПОМЕНА
КЛЕША (из корена клиш – мучити) је бол, мука, патња али и узрок патње (тј.
заблуда). Клеше су корен карме (кармичког семена или остатка) које производе
искуства у текућим и будућим животима. Док год клеше постоје, оне ће стварати
карму, лошу или добру – условљаваће нове инкарнације и одређиваће у њима рођење
и облик живота, трајање живота и искуства у том животу (Јога-сутра, II, 12, 13).
Укратко, један од циљева јоге је да се клеше ставе ван снаге, јер тако се зауставља
кармички ток односно реинкарнирање, и постиже ослобођење, каиваља.
122
Клеше могу да постоје у четири различита облика: а. успаване, притајене (у свести),

јер не постоје ни предмет нити услови за њихово буђење; б. утањене – кад су кроз
праксу јоге сведене на најмању меру, а могу постати активне, у благом облику, ако
буду подстакнуте одговарајућим предметом; в. привремено заустављене, прекинуте
– привремено потиснуте активношћу једне од њих, а то се понавља наизменичним
надјачавањем; г. потпуно активне у вези са неким предметом (клеше у исто време
могу да буду успаване у односу на један предмет, утањене у односу на други,
привремено заустављене у односу на трећи, а потпуно делатне у односу на четврти).
Постоји пет врста клеша које су повезане – једна води другој, а све ничу на тлу
незнања (avidje). Патанђали (у делу Јога-сутра, II, 3 – Изреке о јоги, Београд, БИГЗ,
1977, стр. 70) их овако набраја:
1. Авидја (неувиђање, незнање), односи се на заблуду по којој се пролазно (anitja)
сматра непролазним, нечисто (asuci) чистим, болно (duhkha) угодним, а несопство
(anatman) сопством (dtman).
2. Асмита (је-сам-ство, индивидуална свест) је поистовећивање моћи увиђања са
средством увиђања. Ако се пуруша (онај који увиђа) поистовети са средством
увидања, а то су ум (buddhi) и чула (indrija), то поистовећивање је свест о постојању,
,,ја“ или асмита.
3. Рага (страст, жудња) је приањање кроз чежњу, за уживањем или предметом који
то пружа, а на основу претходног искуства ужитка и сећања на њега (ЈС, II,7).
4. Двеша (одбојност, гађење) се изазива сећањем на доживљен бол и на предмет који
је бол проузроковао. Двеша је рага у негативном смислу, па заједно чине пар
супротности.
5. Абхинивеша (приањање) је урођено (само од себе постојеће) приањање за живот,
којим подлежу (чак) и зналци, мудраци (ЈС, II, 9). У сваком бићу је стално присутна
нада или жудња за самоочувањем, односно жеља да живот потраје. Та жудња се не
може појавити у некога ко није прошао кроз искуство смрти; то искуство смрти и
страх од ње, као и несвесно сећање на искуство претходног живота, узрок су
приањања за живот.

Примљен: 5. септембар 2013.
Прихваћен: 4. октобар 2013.
123
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 124-135 UDC: 233-852.5Y:796.4

© 2013 by the International Society for Overview Paper
Yoga exercises for lower back pain

Romana Romanov  , Mirjana Radak
Fakultet za sport i turizam, Univerzitet Educons
Novi Sad, Serbia
Abstract: Lower back pain (LBP) as one of the most common painful conditions
affects the modern man and is related to insufficient physical activity i.e.
contemporary sedentary lifestyle. LBP is almost evenly distributed among the
sexes (58 % of women and 45 % of men suffer from it), while about 75% of the the
population have suffered an episode of lower back pain syndrome. (according to
Jadrić i Antić, 2006). The majority of people with LBP syndrome recover
completely as a result of suitable medical treatment and body exercise; however,
in a certain percentage of people, the acute phase turns into the chronic condition.
Chronic lower back pain (CLBP) is a limiting condition which impacts individual
efficacy but is also correlated with social and economical effects (Meucci et al.,
2013). In the treatment of alleviating the pain, physical movement and different
types of body exercises play an important role. The goal of this paper is to select
certain yoga postures/asanas on the basis of research done so far, as a possible
mode of kinesiological operator in the treatment of LBP/CLBP. Yoga exercises
can lead to the increase in muscle strength, muscular and cardio-respiratory
endurance, range of movement and general flexibility. (Tran et al., 2007; Bhowmik
et al., 2012). However, it is very important to make the correct choice and the
sequence of yoga asanas (exercises) which can be applied as an adequate
kinesiological treatment of LBP/CLBP, taking into account the health status and
physical shape of the patient/person. Based on the biomechanical laws and
kinesiological knowledge, yoga instructors can position themselves in all
programs aiming to prevent and treat LBP/CLBP.
Key words: yoga exercises, asanas, treatment, lower back pain syndrome
Introduction
Incomplete functioning of the locomotive system is frequently caused by limited

movement and locomotion, resulting in pain in acute and chronic conditions

124
(arthrosis of the knee or hip joint, lower-back pain syndrome). Lower back pain
(LBP), as one of the most common painful conditions, arises as a consequence of
muscular inactivity. In population, it is almost equally distributed among the sexes,
with 58% of women and 45 % of men suffering from it, while even 75 % of the
population has experienced an episode of lower back pain syndrome. (according
to: Jadrić i Antić, 2006). Lower back pain is defined as pain or discomfort located
below the 12th rib and above the gluteal crease, with or without the presence of leg
pain. (Freburger et al., 2009). In people over 50 years of age, the symptoms of
lower back pain syndrome are significantly more intense than in younger
population. Speaking of younger population, a rise in lower back pain has been
identified in school population, 20-51%. (according to Lafond et al., 2007). The
same authors attribute the pain to prolonged sitting, poor posture, weak abdominal
muscles, etc. The pain which appears sporadically or recurring pain, and can be of
very strong intensity, has been identified in the population between the ages of 20-
40. Evidently, the pain appears during the most productive period of a person's life
and it is accompanied by reduced work capacity. The appearance of acute lower
back pain is subject to physical therapy treatments and physical exercises which
aim to eliminate the symptoms (pain, limited movement); however, in a certain
percentage of the population, the pain turns into the chronic condition.
Chronic lower back pain (CLBP) as a limiting condition, impacts personal efficacy
but it also correlates with social and economic effects. (Meucci et al., 2013). This
correlation has been determined by other studies which point to the limited work
capacity caused by the chronic lower back pain. Majority of authors agree that
lower back pain can be considered as chronic if the pain persists for at least three
or more months. (Carey et al., 2000; Picavet and Schouten, 2000). Anderson
(1999) defines chronic lower back pain as lasting from 7 to 12 weeks, while the
other authors believe that this pain must last even six months or longer. (Silva et
al., 2004; Walker et al., 2004; Almeid et al., 2008). Therapeutic approach to LBP
is multidimensional. This model of treatment and rehabilitation is coordinated with
the goal of meeting the needs of the patient/person, and is combined according to
the structure. What is meant under the term 'structure' is the application of
pharmacotherapy, education, behavioral therapy and body exercise. (National
Disease Management Guideline, 2011). Therefore, one of the components of
treating and alleviating the pain is the application of kinesiological operator (body
exercise).
Generally, the implementation of kinesiological operator is a significant part of the

LBP treatment, especially in therapy using physical exercises which offer certain
benefits in battling the chronic LBP. (Hayden et al., 2005; van Tulder et al., 2006;
Chou et al., 2007). The exercises can prevent the pain from recurring, decrease the
pain intensity, improve the functioning of the locomotive system, and decrease the
possibility of physical disability. (Sherman et al., 2005; Mailloux et al., 2006; van
Middelkoop et al., 2011). In order for the results of the kinesiological operators to
125
be efficient, the person undergoing the treatment must be ready to perform the
recommended exercises in an adequate manner (the adequate quantity, duration
and continuity). Therefore, the subject of this research paper is the application of
kinesiological operators in the condition called chronic lower back pain syndrome.
The paper presents a specifical kinesiological operator, yoga exercises, which can
be practised with the aim of preventing the recurring pain (the acute phase), pain
reduction, the improvement in the functioning of the locomotive system, and
eliminating or decreasing the limitations in the range of body movement. The aim
of this paper is to select the postures/asanas based on the research performed until
now, as a possible mode of kinesiological operator in the treatment of LBP/CLBP.
Yoga as a method of physical exercise
A multidisciplinary team of experts participates in the treatment of LBP/CLBP

(physiatrist, neurologist, neuro-surgeon, psychologist, physical therapist, physical
therapy technician, occupational therapist, social worker), however, in addition to
medication therapy, surgical treatment and physical therapy, the central place is
occupied by the method of kinesiotheraphy which contributes to pain reduction
and the improvement of the overall condition. (Mačak-Hadžiomerović i sar.,
2009). The basic instrument of kinesiotherapy is the movement which presents the
integrated action of the locomotive and the neurological system. (Protić-Gava,
2012). It is recommended that the patients diagnosed with LBP/CLBP use the
other types of physical activity which would contribute to the improvement of the
condition of their locomotive system, especially the lower back segment. One of
the alternative therapeutic methods which can be applied in the treatment of
LBP/CLBP is yoga practise. Connection and similarity between body exercises
(movement and locomotion) in kinesiotheraphy and yoga has been identified.
Kinesiological operator for therapeutic purposes, Hatha yoga is characterised by
postures or asanas, which (Sherman et al., 2004; Williams et al., 2009; Cox et al.,
2010) are practised in order to reduce pain, increase the range of movement and
flexibility, strenghten muscles and improve the overall physical condition, improve
equilibrium and develop mental focus (Kilpatrik, 2012). It has been proven that
practising certain asanas - Swastikasana, Mayurasana, Matsyendranasana,
Pashimotanasana, and Gomukasana - leads to significant increase in the range of
movement and flexibility (Bal & Kaur, 2009). Tran and his associates (2007) state
that yoga exercises have significant impact on increased flexibility, muscular
strength and cardio-respiratory endurance, which is important for maintaining
good physical condition. Franka (2012) and associates state that the exercises of
segmentary stabilization (SS) and stretching exercises have significant effect on
reduction of pain and physical disability, while the same authors give advantage to
the SS exercises.
The SS exercises, just like the yoga asanas, are performed in precisely determined
positions and postures. Kaminoff (2010) points out the significance of their basic
starting positions. Koturović i Jeričević (1993) point out the connectedness of the
126
starting position in the sense of its application during the treatment, where the
position is conditioned by the morphological characteristics of the patient/person,
the disorder to be treated, and the goal to be achieved. The starting positions can
be basic, derived and supplemental. The positions used in kinesiotherapeutic
procedures where some other operators are applied are the same as the yoga
asanas. Four of the six basic starting positions are the same: standing, kneeling,
sitting and lying, while the hanging and leaning positions are excluded. Derived
positions are derived from the basic positions, and their basic goal is to make it
easier or harder to apply the kinesiological operator, without deviating from the
elementary principles of the basic position and biomechanical laws. Supplemental
positions and postures are applied with the intention to reduce or increase the load
along the skeletal levers (Protić-Gava, 2012). In applying kinesiological operators
it is important to consider the type or kind, in order to prevent possible
contraindications, in this case, the treatment of LBP/CLBP. In the application of
yoga kinesiological operator in the treatment of LBP/CLBP, it is necessary to
select the asanas as well as their sequence. The asanas from the Hatha yoga
system (Vini yoga, Iyengar yoga etc.) are generally used for stabilization and
strengthening of the spinal column. Additional precautions (contraindications)
refer to the asanas which are to be avoided during the acute phases of LBP. The
examples of conditionally contraindicated postures from the angle of
kinesiological science are shown in the picture number 1, and they are: Urdhva
Mukha Svanasana (1a), Bhujangasana (1b), Marjari asana (1c) as well as in the
picture 2: Urdhva Dhanurasana (2a), Ustrasana (2b), Danurasana (2c) and
Matsyasana (2d). In all of the mentioned asanas there is a pronounced
hyperextension of the trunk and a pronounced lordosis in the given position.
Deviation from the lordotic curvature (the normal curvature is between 15 and 30
degrees) is one of the causes of LBP/CLBP, as well as insufficiently developed
abdominal musculature, shortening of the back muscles (m. erector spinae, m.
quadratus lumborum and m. multifidus), and the retroflexion of the mentioned
positions (pictures 1 and 2) worsens the condition and causes pain, especially in
the acute phase of the LBP/CLBP.
Figure 1.
Figure 2.
127
Asana, Chatus pada pitham (picture 3), should also be classified among the
contraindicated postures, especially when the pain appears in the acute phase. This
asana, because of the weak hamstring muscles,(m. semitendinosus,
m.semimembranosus and m. biceps femoris), the shortening of the m. ilopsoas
muscle group, and action of the strong hip adductors, makes it impossible for the
person to bring the body into the neutral position with adequate extension and
external hip rotation. (Kaminoff, 2010).
Figure 3.
Precaution in using the asanas identified as contraindicated is justified by the

identified condition of lordosis in the lower back, considered to be the leading
cause of the LBP.
Work Method
The references of the used studies and relevant scientific papers are adequate for
the subject of this research. The choice is made according to the personal
preferences of the author, on the basis of titles, keywords (yoga, Iyengar, lower
back pain (LBP), chronic lower back pain (CLBP), specific exercises, therapeutic
procedure, exercise therapy, asanas, flexibility, movability) and the abstracts,
reports on studies and recommendations of the national associations which
contained the keywords. The authors of this study have excluded the papers in
which lower back pain had been caused by surgical interventions in the back
region, diagnosed spinal stenosis, discus hernia, as well as conditions caused by
pregnancy, bone fractures or dislocations of the vertebrae. All the data from the
quoted studies which are related to the problem and the goal of this research and
the results obtained have been taken out and summarized. The general impression
is that the studies and papers on the mentioned topics are heterogenous.
Results
Table 1 summarizes the results of the studies treating LBP/CLBP whose aim was
the application of yoga exercises. Author Podel (Podel, 2012) quotes the studies
which are also part of this research. (Galantino et al., 2004; Sherman et al., 2005 i
Williams et al., 2005) This work also shows the method, the battery of tests based
128
on which the initial/final condition of the respondents was determined, the age of
the sample, kinesiological operator applied and the duration of the program.
Table 1. Yoga – kinesiological operator in LBP/CLBP theraphy
Responde kinesiological treatment

Battery of tests program
Author nts’ /program
duration
age (the duration of one treatment)
Oswestry Hatha
Disability Index yoga 60
(ODI), min 2
Beck Depression times per
Galanti
Inventory (BDI), week
no et Control
functional 30-65 with the 6 weeks
al.,
flexibility test instructor
2004
(Sit and Reach, asanas
SR) and balance have not
(Functional been
Reach, FR). named
Roland Exercis
Disability Scale, es /75
Short Form-36, min Written
26 weeks
Health Survey, Viniyoga 7 instructio
/75 min (midterm
Sherma Questionnaire: aerobic ns
mesurem
n et al., ‘’Do you 20-64 17 exercis (accordin
ent after
2005. exercise at postures es – 10 g to
6, 12
home’’.  stretchi Moree et
weeks)
ng al., 1999)
exercis
es
Short Form-
McGill Pain
Questionnaire
Iyengar
(SF-MPQ),
once a
Tampa Scale of
week, 90
Kinesiophobia(T
min with
SK), Survey of
the
Willia Pain Attitudes
instructor
ms et (SOPA), Control
23-67 s and 5 16 weeks
al., Strategies
times 30
2005. Questionnaire-
min at
Revised (CSQ-
home /
R),
individual
Self-Efficacy
ly
Scale (BPSES),
29 asanas
range of
movement test
(ROM).
129
Willia
ms et Oswestry Iyengar
18-70 (SMB) 24 weeks
al., Disability Index 31 asanas
2009.
Roland-Morris Vinijoga
Cox et Disability 75 min
al., Questionnaire 18-65 17 (SMB) 12 weeks
2010. (RMDQ) postures

Roland-Morris Iyengar /
Tilbroo Disability 75 min
k et al., Questionnaire 18-65 does not (SMB) 12 weeks
2011. (RMDQ). state the
asanas
*the authors do not use the original names but give the names close to the ones used in
kinesiological science, such as forward bending; ** the authors name the asanas based on
the arbitrary translation from the Sanskrit; *** they have applied the program based on the
suggestion by Sherman et al. 2005
In their pilot study Galantino and associates (Galantino et al., 2004) have applied
postures from the Hatha yoga system in accordance with biomechanical principles
and having consulted the specialists from the field of kinesiology therapy. The
authors do not state the original names of the applied asanas; instead they give the
names such as: the tree, the triangle, the position with the head towards the feet;
sitting: plain knee, anteflexion of the trunk /head towards the knee while twisting
the spine/ partial torsion of the spinal column. Also, the authors cite the complex
of exercises called The Sun Salutation, which could be considered as a sequence of
asanas, under the name Surya Namaskar. Sherman and associates (Sherman et al.,
2005) have selected 17 characteristic positions (they do not cite the names of the
asanas) some of which have been adapted, and the sequence is in accordance with
the recommendations by the Vini yoga instructors who had been working after
Kraftow (’’Yoga for Wellness’’). In the appendix, the authors give a pictorial and
textual representation of the used yoga postures. Since the adapted postures are
mentioned next to the names of the asanas, the descriptions of the postures using
kinesiological terminology are given in the parentheses: the Cobra (lying on the
stomach, arms flexed with the hands pressing the floor, lifting the body off the
floor), knees into the chest (lying on the back with the knees bent and pulled
towards the chest), the wheel (from the kneeling position sit on the feet with hands
extended above the head), the Bridge pose (leaning on the back of the head,
shoulders, hands and feet), the Lying Butterfly pose (the starting position: lying on
the back, the knees flexed, the feet on the floor, arms alongside the body, from the
starting position separate the knees and drop them to the sides), leg stretch, the
Warrior pose (from the standing position extend the arms up with palms together,
lunge with one leg forward while bringing the arms to the sides), the standing
forward bend (from the standing position bend forward), the kneeling bend
130
(starting from the kneeling position with the arms stretched to the sides, bend
forward sitting on the feet, with arms behind the back, supporting the back), the
Chair pose (starting from the standing position with the heels together lower the
body into the half-squat), the false twist (starting from the lying position, knees
bent, feet on the floor hip width apart, hands stretched to the sides shoulder high,
bring the knees towards the floor), the Swimmer pose (lying on the stomach, arms
flexed, hands on the floor chest high, bring the trunk up, push the legs backwards
and to the sides), extended lateral stretch (starting from the standing position with
the heels together, lunge with the right leg with the hands on the right thigh, bend
the body forward), sudden movement (lunge) (the right leg kneeling, the left leg
forward, flexed, hands leaning on the flexed knee, to the same position lifting the
right arm up), lying position on the side, hip extension (lying on the side, the leg
closer to the floor flexed at the 90 degree angle, lifting up with the opposite,
extended leg), kneeling side position (kneeling on the left knee, the left leg to the
side, flexed, with the feet on the floor, lift the trunk towards the flexed leg, left arm
up and the right arm next to the body to the foot of the flexed leg), standing side
position (legs apart, arms stretched to the sides, bend the trunk to the right with the
left hand towards the right foot, and the right arm up).
Viliams and associates (Williams et al., 2005) applied Iyengar yoga exercises in
their study, selecting 29 positions i.e. asanas during the intervention. Certain
positions required the use of props such as belts, sandbags, benches, chairs and
yoga block. In the similar study, Williams and associates (Williams et al., 2009)
set the goal to estimate the efficiency of the applied system of Iyengar yoga
exercises compared to the standard medical care. They show 31 basic asanas using
props in certain variations of the positions (e.g. Pavanmuktasana, using two chairs
as support; Adho mukha svanasana using a rope). Cox and associates. (Cox et al.,
2010) compare a group of examinees who had undergone the yoga treatment with
the group who had received the standard medical procedure. These authors applied
a 12-week program following the system developed by Karen Sherman, using the
exercises given by the author in his research (Sherman et al., 2005). Tilbruk and
associates (Tilbrook et al., 2011) choose the comprehensive system of Iyengar
yoga exercises, and they have a control group treated with the standard medical
procedures for LBP, but they neither state which asanas they had used, nor the
number of postures used during the research.
Discussion
Based on the selected works, it is noticed that only Williams and associates (table
1) show the yoga protocol using the original names of the asanas used during the
treatment of LBP/CLBP in the part on methodology. The other authors quoted in
this study use their own names or translations from the Sanskrit. Galantino and
associates (2004) did not give the precise explanation of the postures (e.g. sitting:
plain, on the knees), nor the structure of the activities during the exercise. In this
131
case it is unclear whether they are refering to the children's sitting position (sitting
on the feet) or the sitting position with the legs flexed (at the 90 degree angle) and
leaning on the floor, i.e. whether they are referring to the Vajrasana. Therefore, if a
system of yoga exercises was used, it is necessary to use the original names of the
asanas. For instance, in the asanas Paschimottanasana, Uttanasana or
Parsvottanasana it is clear what the starting position is, the structure of the activity
and the final position, while all three asanas involve movement of the head
towards the foot.
For better understanding, and in connection with the selection of the yoga asanas
to be used, it is necessary to note that LBP is related to deviation from the correct
posture, so the changes to the spinal column in the lumbar segment and all the soft
tissues are characterized by the change in the position of the lumbar vertebrae and
the pelvis. The main reason for the appearance of LBP (aside from the
degenerative disorder of the discus, discus hernia, spondylolistesis, spinal stenosis,
piriformis syndrome, structural disorders, traumas, rheumatic diseases, infectuous
diseases, tumors) is muscular weakness resulting from inactivity, which leads to
poor posture, poor movement biomechanics, (Mačak-Hadžiomerović, 2009),
inclination of the pelvis as a result of muscular disbalance. In the cases of lordosis,
the increase of the lumbar curvature is characterised by rotation of the pelvis, the
upper edge forward and downwards, and increased inclination appears (over 65
for women and over 55 for men). Lordotic poor posture as a functional disorder
can be eliminated by corrective exercises, in the easier cases caused by weak
abdominal musculature (functional disorder without pathological changes to the
vertebrae). In the structural stage, i.e. when lordosis has been diagnosed, in
addition to strenghtening the musculature of the abdomen and the back, it is
necessary to introduce the excercises for stretching the shortened muscles of the
back and hamstrings, and this is where yoga exercises can be very important. The
examples of the indicated asanas are: Supta Padangusthasana (stretching the
hamstring muscle group), Paschimottanasana, Halasana which stretches the back
muscles (m. erector spinae) and the muscles of the dorsal side of the lower limbs
(Kaminoff, 2010). The asanas which also stretch and strengthen the muscles of the
abdomen, the back and the dorsal side of the thighs are: Pawanmuktasana,
Apanasana, Upavistha konasana, Balasana, Salabhasana, Navasana, Makarasana
(as the starting position, retroflexion of the body with the arms stretched to the
sides and bent at the elbows).
William and associated have applied Iyengar yoga in the treatment of LBP using
props. In kinesiological therapy treatment of LBP/CLBP, where other types of
body exercise were employed, props are also used frequently (sandbags of
different weight as well as lighter dumbbells, pilates balls, etc.) with the goal of
making the exercises harder to perform. In the acute phase of LBP, kinesiology
theraphy treatment employs suspension and derived positions to make it easier for
the patient to perform the given exercises. At the end of the acute phase,
132
performing the asanas is recommended with the goal of strengthening the muscles
which stabilize the trunk (the surface and the deep layers). Therefore, beside the
asanas with local benefits, any Hatha yoga asanas which have general influence on
the body can be used – e.g. Surya Namaskar or the sequence of exercises from
Asthanga, Vini yoga, Art Yoga Similiris, etc.
Conclusion
According to the research performed so far, the use of yoga in treating LBP/CLBP
indicates the possibility of pain reduction and elimination. Yoga exercises may
increase muscular strength, muscular and cardio-respiratory endurance, the range
of motion and general flexibility. (Tran et al., 2007; Bhowmik et al., 2012). The
studies cited in this paper indicate that practising yoga is more efficient than any
medication and standard medical treatments. However, the correct selection and
sequence of the yoga exercises is of vital importance in using yoga as a
kinesiological operator, and this should be done taking into account the general
health status and physical condition of the patient/person. Yoga instructors can
find their place in all programs aiming to prevent and treat LBP. However, it needs
to be emphasised that they need to undergo advanced training in correct postural
status and deviations from it. The knowledge of biomechanical laws and
kinesiology principles contributes to the right choice of the asanas, physical
postures, and good selection of exercise combinations, with the goal of eliminating
and alleviating LBP/CLBP. During the acute phase of LBP, the choice and the use
of asanas contributes to relief in the lumbar segment. The asanas which are present
in almost all systems of yoga exercises, and are the most significant for the
patients in the acute phase of LBP are: Supta Padangusthasana,
Paschimottanasana, Halasana, Pawanmuktasana, Apanasana, Upavistha konasana,
Balasana, Makarasana (initial position bending backwards and hands bent in
elbows and head resting on them).
References:
1. Almeida, I.C.G.B., Sa K.N., Silva, M., Baptista, A., Matos, M.A. & Lessa, I. (2008). Prevalência
de dor lombar crônica na população da cidade de Salvador. Revista Brasileira de Ortopedia, 43:96–
102.
2. Andersson, G.B.J. (1999). Epidemiological feature of chronic low-back pain. The Lancet,
354(9178):581-585.
3. Bal, B.S. & Kaur, P.J. (2009). Effects of selected asanas in hatha yoga on agility and flexibility
level. Journal of Sport and Health Research, 1(2):75-87.
4. Bhowmik, S.K., Mondal, A., Patel, S. & Pandey, U. (2012). Effect of Various Yogic Intervention
Strategies on Back Strength of Homemakers. Journal of Education and Practice,3(14): 49-58.
5. Carey, T.S., Garret, J.M. & Jackman, A.M. (2000). Beyond the Good Prognosis: Examination of
an Inception Cohort of Patients With Chronic Low Back Pain. Spine, 25:115–120.
6. Chou, R. & Huffman, L.H. (2007). Nonpharmacologic therapies for acute and chronic low back
pain: a review of the evidence for an American Pain Society/American College of Physicians clinical
practice guideline. Annals of Internal Medicine, 147(7):492-504.
133
7. Cox, H., Tilbrook, H., Aplin, J., et al. (2010). A randomised controlled trial of yoga for the
treatment of chronic low back pain: Results of a pilot study. Complementary Therapies in Clinical
Practice, 16(4):187-193.
8. Franca, F.R., Burke, F.N., Caffaro, R.R., Ramos, L.A. & Marques, A.M. (2012). Effects of
Muscular Stretching and Segmental Stabilization on Functional Disability and Pain in Patients with
Chronic Low Back Pain: A Randomized, Controlled Trial. Journal of Manipulative and Physiological
Therapeutics, 35(4): 279-285.
9. Freburger, J.K., Holmes, G.M., Agans, R.P., Jackman, A.M. et al. (2009). The rising prevalence of
chronic low back pain. International Archives of Medicine, 169:251–258.
10. Galantino, M.L., Bzdewka, T.M., Essler-Russo, J.L., Holbrook, M.L. et al. (2004). The impact of
modified Hatha yoga on chronic low back pain: a pilot study. Alternative Therapies in Health and
Medicine, 10(2): 56-59.
11. Hayden, J.A., van Tulder, M.W., Malmivaara, A.V. & Koes, BW. (2005). Meta-analysis: exercise
therapy for nonspecific low back pain. Annals of Internal Medicine,142(9):765-775.
12. Jandrić, S. i Antić, B. (2006). Low back pain and degenerative disc disease. Medicinski pregled,
59(9-10):456-461.
13. Kaminoff, L.(2010). Joga anatomija.Beograd: Data Status.
14. Kilpatrick, A. 2012. Is Yoga Effective In Improving Functional Disability In Adults With
Chronic Low Back Pain? Philadelphia, Pennsylvania, Philadelphia College of Osteopathic Medicine:
Department of Physician Assistant Studies.
15. Koturović, LJ. i Jeričević, D. (1996). Korektivnagimnastika. Beograd: Igp Mis Sport.
16. Lafond, D., Descarreaux, M., Normand, M.C. & Harrison, D.E. (2007). Postural development in
school children: a cross-sectional study. Chiropractic & Osteopathy, 15:1,
(http://www.chiroandosteo.com/content/15/1/1).
17. Mačak-Hadžiomerović, A., Čustović-Hadžimuratović, A. i Mujezinović A. (2009). Vodič za
prevenciju i tretman lumbalnog bolnog sindroma. Univerzitet u Sarajevu: Institut za naučno
istraživački rad i razvoj kliničkog centra.
18. Mailloux, J., Finno, M. & Rainville, J. (2006). Long-term exercise adherence in the elderly with
chronic low back pain. American Journal of Physical Medicine & Rehabilitation, 85(2):120-126.
19. Meucci, R.D., Fassa, A.G., Paniz, V.M.V., Silva, M.C. & Wegman D.H. (2013). Increase of
chronic low back pain prevalence in a medium-sized city of southern Brazil. BioMed Central
Musculoskeletal Disorders, 14:155. (http://www.biomedcentral.com/1471-2474/14/155)
20. National Disease Management Guideline – Low bac pain (short version). (2011). Berlin: German
Medical Association, National Association of Statutory Health Insurance Physicians, Association of
Scientific Medical Societies.
21. Picavet, H.S.J. & Schouten, J.S.A.G. (2000). Physical Load in Daily Life and Low Back
Problems in the General Population—The MORGEN Study. Preventive Medicine, 31:506–512.
22. Podel, S. K. (2012). Efikasnost joga terapije u tretiranju hroničnog lumbalnog bola – kritički
pregled. Međunarodni naučni časopis o jogi Smisao, 2(2):195-202.
23. Protić-Gava, B. i Šćepanović, T. (2012). Osnove kineziterapije i primenjene korektivne
gimnastika. Univerzitet u Novom Sadu: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
24. Sherman, K.J., Cherkin, D.C., Erro, J., Miglioretti, D.L. & Deyo, R.A. (2005). Comparing yoga,
exercise, and a self-care book for chronic low back pain: a randomized, controlled trial. Annals of
Internal Medicine, 143(12):849-856.
25. Silva, M.C., Fassa, A.G. & Valle, N.C. (2004). Chronic low back pain in a Southern Brazilian
adult population: prevalence and associated factors. Caderons de Saude Publica, 20:377–385.
26. Tilbrook, H.E., Cox, H., Hewitt, C.E, et al. (2011). Yoga for chronic low back pain: A
randomized trial. Annals of Internal Medicine, 155(9):569-580.
27. Tran, M.D., Holly, R.G., Lashbrook, J. & Amsterdam, E.A. (2007). Effects of Hatha Yoga
Practice on the Health-Related Aspects of Physical Fitness. Preventive Cardiology, 4(4): 165-170.
28. Van Middelkoop, M., Rubinstein, S.M., Kuijpers, T., Verhagen, A.P., Ostelo, R., Koes, B.W., et
al. (2011). A systematic review on the effectiveness of physical and rehabilitation interventions for
chronic non-specific low back pain. European Spine Journal, 20(1):19-39.
134
29. Van Tulder, M.W., Koes, B. & Malmivaara, A. (2006). Outcome of non-invasive treatment
modalities on back pain: an evidence-based review. European Spine Journal, 15 Suppl 1:S64-S81.
30. Walker, B.F., Muller, R. & Grant, W.D. (2004). Low back pain in Australian adults: prevalence
and associated disability. Journal of Manipulative and Physiological Therapeutics, 27:238–244.
31. Williams, K.A., Abildso, C., Steinberg, L., et al. (2009). Evaluation of the effectiveness and
efficacy of iyengar yoga therapy on chronic low back pain. Spine,34(19):2066-2076.
32. Williams, K.A., Petroni, J., Smith, D., Goodrich, D. et al. (2005). Effect of Iyengar yoga therapy
for chronic low back pain. Pain, 115: 107–117.
Received: November 16, 2013

Accepted: December 18, 2013
135
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 136-145 УДК: 233-852.5Y:796.4

Примена вежбања јоге код бола у леђима

Романа Романов  , Мирјана Радак
Факултет за спорт и туризам, Универзитет Едуконс
Нови Сад, Србија
Апстракт. Бол у леђима (LBP), као једно од најучесталијих болних стања,

јавља се као последица мишићне неактивности. У популацији готово је
подједнако заступљен код мушкараца и жена (58% жене, 45%
мушкарци), а епизоду синдрома лумбалног бола доживи чак 75% (Јадрић и
Антић, 2006). Код већине особа са лумбалним синдромом одговарајући
медицински третман и примена телесне вежбе углавном доводи до опоравка
у потпуности, али код једног броја особа акутна фаза прераста у хронично
стање. Хронични бол у леђима (CLBP) као ограничавајуће обољење утиче на
индивидуалну ефикасност, али се доводи и у везу са социјалним и економским
ефектима (Meucci et al., 2013). У третману ублажавања бола значајно
место заузимају различите телесне вежбе. Циљ рада је да се на основу
досадашњих истраживања издвоје положаји/асане, као могући примењив
модел кинезиолошког оператора у третману LBP/CLBP. Вежбе јоге могу
утицати на повећање мишићне снаге, мишићне и кардио-респираторне
издржљивости, повећање обима покрета и опште флексибилности (Tran et
al., 2007; Bhowmik et al., 2012). Међутим, веома је важно направити
правилан избор и редослед вежби јоге, првенствено у односу на здравствени
статус и физичку форму пацијента/особе. Инструктори јоге на основу
биомеханичких законитости и кинезиолошких знања могу своје место наћи у
свим програмима који имају за циљ превенцију и третирање LBP/CLBP.
Кључне речи: вежбе јоге, телесне вежбе, лумбални синдром.
Увод
Нарушеност здравља локомоторног апарата водећи је узрочник ограничења

покрета и кретања, те појаве бола код акутних и хроничних стања (артроза
зглоба колена, кука, лумбални синдром, тј. бол у леђима). Бол у леђима
дефинисан је као бол или нелагодност која се лоцира испод нивоа 12.
ребра а изнад глутеалног набора, са присуством бола у нози или без њега

136
(Freburger et al., 2009). Код особа преко 50 година живота

симптоматолигија лумбалног синдрома је знатно интензивнијег карактера
него код млађе популације. Када је реч о млађој популацији,
идентификује се пораст бола у лумбалном делу кичме за школску
популацију и то од 20 до 51% (Lafond et al., 2007). Исти аутори бол у леђима
повезују са продуженим седењем, лошим држањем тела, слабошћу трбушних
мишића и др. Бол који се јавља повремено или се понавља, а може бити
веома јаког интензитета, идентификује се код особа између 20 и 40 година
живота. Дакле, најчешће се јавља у најпродуктивнијем периоду човековог
живота и праћен је смањеном радном способношћу, а код већине се може
ублажити одговарајућим вежбама.
Хронични бол у леђима као ограничавајуће обољење, утиче на индивидуалну

ефикасност, али се доводи и у везу са социјалним и економским ефектима
(Meucci et al., 2013). Овакав вид повезаности карактеришу и друге студије
које указују на ограничену радну способност узроковану хроничним болним
стањем леђа. Већина аутора сматра да је хронични бол леђа може присуство
бола најмање три или више месеци (Carey et al., 2000; Picavet i Schouten,
2000). Андерсон (1999) дефинише хронични бол у леђима као трајање од 7 до
12 недеља, док други аутори сматрају да овај бол мора трајати чак шест
месеци и више (Silva et al., 2004; Walker et al., 2004; Almeid et al., 2008).
Терапијски приступ код LBP-а је мултидимензионални. Овакав модел лечења
и рехабилитације временски је координисан са циљем задовољења потреба
пацијента, а комбинује се према стуктури. Под структуром се подразумева
примена фармакотерапије, едукације, бихејвиоралне терапије и телесних
вежби (National Disease Management Guidelin, 2011). Дакле, један од
третмана у лечењу и ублажавању бола јесте примена кинезиолошког
оператора (телесне вежбе).
Уопштено, увођење кинезиолошког оператора је значајан део третмана,

посебно у терапији телесним вежбама које пружају одређене бенефите код
хроничног бола (Hayden et al., 2005; Van Tulder et al., 2006; Chou et al., 2007).
Вежбама се може спречити поновно јављање бола, смањење бола,
побољшава се функција локомоторног апарата, те се умањује евентуална
инвалидност (Sherman et al., 2005; Mailloux et al., 2006; Van Middelkoop et al.,
2011). Како би резултати примењених кинезиолошких оператора били
ефикасни, особа која ће их применити мора бити спремна да спроводи
препоручене вежбе на адекватан начин (адекватно дозиране, одговарајуће
временско трајање и обавезан континуитет активности). Стога је предмет
овог истраживачког рада примена кинезиолошких оператора код стања
хроничног лумбалног синдрома. У раду је дат приказ специфичног
кинезиолошког оператора, вежбе јоге које се могу применити код
спречавања поновног јављања бола (акутне фазе), смањења бола,
побољшања функције локомоторног апарата и отклањања или смањења
137
ограничења обима покрета. Циљ рада је да се на основу досадашњих

истраживања издвоје положаји/асане као могући примењиван модел у
третману.
Јога као метода телесног вежбања
У третману лечења бола у леђима учествује мултидисциплинарни тим

стручњака (физијатар, неуролог, неурохирург, психолог, дипломирани
физиотерапеут, физиотерапеутски техничар, окупациони терапеут, социјални
радник), али поред медикаметозне терпапије, опертативног лечења,
физикалне терапије, централно место заузима метода кинезитерапије којом
се доприноси редукцији бола и побољшању општег стања (Мачак-
Хаџиомеровић и сарадници, 2009). Као основно средство кинезитерапије
користи се покрет који представља обједињену акцију локомоторног апарата
и нервног система (Протић Гава, 2012). Пацијентима са дијагностикованим
LBP/CLBP препоручује се да поред метода физикалне тарапије и телесних
вежби, уврсте и неки алтернативни метод, међу којима предњачи јога.
Идентификује се повезаност и сличност између телесних вежби (покрет и
кретње) као основног кинезиолошког оператора у кинезитерапији и хата јоге.
Кинезиолошки оператор у терапијске сврхе, хата јога, карактерише се
положајима или асанама које се (Sherman et al., 2004; Williams et al., 2009;
Cox et al., 2010) примењују са циљем смањења бола, повећања обима покрета
и флексибилности, јачања мишића и опште физичке форме, те побољшања
равнотеже и развоја менталног фокуса (Kilpatrik, 2012). Доказано је да
практиковање одређених асана: swastikasana, mayurasana, matsyendranasana,
pashimotanasana i gomukasana доводи до значајног повећања покретљивости
и флексибилности (Bal, Kaur, 2009). Тран и сарадници (2007) наводе да се уз
помоћ вежби јоге значајно повећава флексибилност, мишићна снага и
кардиореспираторна издржљивост, што је од значаја за одржавање добре
физичке форме човека. Франка и сарадници (2012) наводе да вежбе
сегментарне стабилизације (СС) и вежбе истезања значајно утичу на
смањење бола али и инвалидности, док исти аутори у раду предност дају
вежбама СС.
Вежбе СС као и асане изводе се у тачно одређеним положајима и ставовима,

а на значај њиховог основног полазишта указује Kaminoff (2010). Котуровић
и Јеричевић (1993) указује на повезаност почетне позиције у смислу њене
примене током третмана, где је положај условљен морфолошким особинама
пацијента, поремећајем који се третира, циљем који се жели постићи.
Почетни положаји и ставови могу бити основни, изведени и допунски.
Положаји који се користе у кинезитерапијској процедури где се премењују
неки други кинезиолошки оператори исти су као и асане. Наиме, четири од
шест основних почетних ставова и положаја су заједнички: стојећи, клечећи,
седећи, лежећи, изузимајући положај у вису и упору. Изведени положаји
138
проистичу из основних положаја, основна намена им је олакшати или

отежати примену кинезиолошког оператора, притом не одступајући од
елементарних принципа основног положаја и биомеханичких законитости.
Допунски почетни положаји и ставови примењују се са сврхом смањења или
повећања оптерећења дужином скелетних полуга (Протић Гава, 2012). У
примени кинезиолошких оператора значајно је водити рачуна о типу или
врсти, како би се предупредиле евентуалне контраиндикације. Код примене
јога кинезиолошког оператора у третману неопходно је селектовати асане
као и њихов редослед у извођењу. Асане из система хата јоге (вини јога,
иyенгар јога и др.) генерално имају општу примену за стабилизацију и јачање
кичменог стуба. Додатни опрез (контраиндикације) се условно односи на
асане које треба избегавати код акутних стања LBP-а. Примери за условно
контраиндиковане положаје из угла кинезиолошке науке приказани су на
слици 1, а то су: urdhva mukha svanasana (1a), bhujangasana (1б), marjari
asana (1в) као и на слици 2: urdhva dhanurasana (2a), ustrasana (2б),
danurasana (2в) i matsyasana (2г). Код свих асана је наглашена
хиперекстензија трупа и изражена лордоза у датом положају. Одступање од
физиолошке лордотичне кривине (нормална од 15º до 30º) један је од узрока
LBP/CLBP-а као и инсуфицијентна трбушна мускулатура, скраћење мишића
леђа (m. erector spinae, m. quadratus lumborum и m. multifidus), те
ретрофлексија наведених положаја (слике 1 i 2) погоршавају стање и
узрокују бол, посебно у акутној фази.
Слика 1.
Слика 2.
Асану на слици 3 такође треба сврстати у контраиндиковане положаје,

посебно када се бол јавља у акутној фази. Ова асана због слабости
мускулатуре задње ложе тј. хамстринг мишићне групе (m. semitendinosus,
m.semimembranosus и m. biceps femoris), скраћења мишићне групе (m. ilopsoas),
139
дејства снажних адуктора кука, онемогућава особу да доведе тело у неутралан

положај уз адекватну екстензију и екстерну ротацију кукова (Kaminoff, 2010).
Слика 3.
Опрез у примени асана које су претходно наведене као контраиндиковане,

правда се идентификованим стањем код лордотичног држања лумбалног
сегмента, лошег лордотичног држања, лумбалне лордозе (lordosis), где ова
стања представљају један од водећих узрока појаве LBP-а.
Метод рада
До истраживачких радова дошло се на основу претраживача Scholar Google и

кључних речи: јога (yoga), иенгар јога (Iyengar), бол у леђима (LBP),
хронични бол у леђима (CLBP), специфичне вежбе, терапијска процедура,
терапија вежбом, асане, флексибилност, покретљивост. Претраживање је
било ограничено искључиво на студије објављене на енглеском и српском
језику. Референце преузетих студија и релевантних научних радова у складу
су са предметом овог истраживања. Избор је направљен према личним
преференцијама аутора на основу наслова, кључних речи и апстраката,
извештаја о студијама и препоруке националних асоцијација које су
искључиво садржале наведене кључне речи. Аутори ове студије искључили
су радове у којима се јавља бол у леђима узрокован: хирушком
интервенцијом у сегменту леђа, дијагностикованом спиналном стенозом,
дискус хернијом, али и стања узрокована трудноћом, преломима костију,
дислокацијом зглобова кичменог стуба. Сви подаци наведених студија које
су у складу са проблемом и циљем овог истраживања, добијени резултати,
издвојени су и сажети. Општи утисак је да су студије и радови наведене
проблематике веома хетерогени.
Резултати
На основу прегледаних студија које третилале LBP/CLBP, а за циљ имале

примену телесних вежби јоге, дат је приказ у табели 1. Аутор Подел (Podel,
2012) у свом прегледном раду наводи студије које су део и овог истраживања
(Galantino et al., 2004; Sherman et al., 2005 и Williams et al., 2005), ипак из
истих студија у овом раду разматране су асане и примењени положаји.
140
Такође, приказан је метод примењене батерије тестова на основу којих се код

испитаника процењивало иницијално/финално стање, узраст узорка,
примењен кинезиолошки оператор и трајање програма.
Табела 1. Јога – кинезиолошки оператор у терапији LBP/CLBP-а
Старос
Батерија т телесне вежбе /програм трајање
Аутор
тестова испини (трајање једног третмана) програма
ка
Oswestry
Хаха јога,
Disability Index
60 минута,
(ODI), Контрол
2 пута
Beck Depression на
недељно,
Galanti Inventory (BDI), (нису
уз
no et функционални апликова
30–65 инструкто 6 недеља
al., тест не
ра
2004 флексибилности никакве
асане
(Sit and Reach, телесне
нису
SR) и баланса вежбе)
именован
(Functional
е
Reach, FR).
Roland Вежбе, Писме
Disability Scale, 75 на
Винијога, 26 недеља
Short Form-36, минута, упутст
Sherma 75 мин, (међумере
Health Survey, 7 вежби ва
n et al., 20–64 17 ње на 6,
Упит: „Да ли аеробних (према
2005. положаја 12
вежбате код – 10 Moree
 недеља)
куће?“ вежби et al.,
истезања 1999)
Short Form-
McGill Pain
Questionnaire
Иyенгар,
(SF-MPQ),
1недељно
Tampa Scale of
у трајању Контрол
Kinesiophobia(T
1,5х на
SK), Survey of
Willia инструкто (нису
Pain Attitudes
ms et ра и 5 пута апликова
(SOPA), 23–67 16 недеља
al., по 30 не
Strategies
2005. минута никакве
Questionnaire-
код куће телесне
Revised (CSQ-
самосталн вежбе)
R),
о,
Self-Efficacy
29 асана
Scale (BPSES),
тест обима
покрета (ROM).
Willia Oswestry 18–70 Ајенгар, (SMB) 24 недеље
141
ms et Disability Index 31 асана

al.,
2009.
Roland–Morris Бинијога
Disability 75
Cox et
Questionnaire минута,
al., 18–65 (SMB) 12 недеља
(RMDQ) 17
2010.
положаја

Roland-Morris Иуенгар,
Tilbroo
Disability 75 минута
k et al., 18–65 (SMB) 12 недеља
Questionnaire не наводи
2011.
(RMDQ). асане
*аутори не користе изворна имена, већ дају називе положајима који су блиски
терминима телесног вежбања, нпр. претклон трупом (forward bending);
** аутори асане називају на основу произвољног превода са санскрита;
*** применили су програм на основу предлога Шермана и сар. (Sherman et al., 2005).
Галантино и сар. (Galantino et al., 2004) у својој пилот студији применили су

положаје из система хата јоге у складу са биомеханичким принципима, уз
консултације са специјалистима кинезитерапије. Аутори нису дали
оригиналне називе за примењене асане. Наиме, наводе асане као положај
дрвета, троугла, положај од главе ка стопалима, седећи (једноставан колени,
положај антефлексије трупа/глава ка колену, те увртање кичменог стуба,
делимично увртање кичменог стуба). Такође, аутори наводе комплекс вежби
под именом Поздрав сунцу, што би се могло сматрати серијалом асана
изворног облика под именом Сурја намаскар. Шерман и сар. (Sherman et al.,
2005) издвојили су 17 карактеристичних положаја (не наводе имена асана),
где су неке адаптирали, а структура активности (редослед) је у складу са
препорукама инструктора вини јоге који су радили по „Yoga for Wellness“.
Аутори у раду у додатаку (appendix figure, w-167-8) дају сликовни и
текстуални приказ положаја јоге који су примењени. Како се поред назива
асана помињу и адаптирани положаји, у загради су дати описи примењених
асана на основу кинезиолошке терминологије: 1. кобра држање (лежећи
потрбушке, флектирано рукама ослонцем о тло у висини кукова, заклон
трупом), колено грудно држање (лежећи на леђима са обострано
флектираним коленима ка грудима), точак држање (из упора клечећег до
седа на стопалима рукама у узручењу), положај моста (дорзалним ослонцем
главе и рамена, руку и стопала), лежећи лептир положај (почетни положај:
лежећи на леђима са флектираним коленима и ослонцем стопала о под,
рукама уз тело, из почетног положаја флектирано одножити обема ногама),
положај истезања ноге, положај ратника (из става стојећег рукама узручено
дланови спојени, искорак једном ногом рукама одручено згрчено), стојеће
предње савијање (из стојећег става, претклон трупом), клечећи положај
142
претклон трупом (из положаја клечећег рукама у узручењу, претклоном до

седа на стопалима, рукама у заручење ослонцем о леђа), положај столице (из
става спетног приручено до получучња), лажни окрет (положај лежећи на
леђима, колена флектирана ослонцем стопала о под у ширини кукова, руке у
одручењу у висини рамена, коленима обострано у једну страну до пода),
пливачки положај (лежећи потрбушке рукама флектираним ослонцем о под у
висини груди, заклон трупом, заножити и одножити обема), продужено
бочно истезање (из става спетног, искорак десном ногом са рукама на десној
бутини, паралелни претклон трупом), нагли покрет (лунге) (положај клечећи
десном ногом, лева у искораку флектирана, ослонац руку (шаке) на
флектираном колену, до истог положаја десном узручити), лежећи положај
на боку, истезање кука (лежећи положај на боку, нога ближе тлу флектирана
под углом од 90, отклон супротном опруженом ногом), клечеће бочно
држање (положај клечећи на левом колену, десна у одножењу флектирана са
ослонцем стопала о тло, отклон трупа ка флектираној нози, левом у узручењу
а десном у приручењу до стопала флектиране ноге), стојеће бочно држање
(став раскорачни руке у приручењу, до става раскорачног отклоном трупа у
десно са левом у узручењу а десном приручено).
Вилијамс и сар. (Williams et al., 2005) у својој студији применили су иyенгар

вежбе, одвојивши 29 положаја односно асана током спроведене
интервенције. Поједини положаји током вежбања подразумевали су
коришћење додатних реквизита (траке, врећице са песком, клупица, столица,
блок). У сличној студији (Williams et al., 2009) за циљ постављају процену
ефикасности примењеног система иyенгар јоге, а у односу на стандардну
медицинску негу дају приказ 31 елементарне асане уз примену реквизита у
појединим варијететима положаја (пример: pavanmuktasana, потпора уз две
столице; adho mukha svanasana уз примену конопца). Кокс и сар. (Cox et al.,
2010), упоређују групу испитаника на којој је апликован третман јоге и
испитанике који су обухваћени стандардном медицинском процедуром. Ови
аутори су применили 12-недељни програм по систему аутора Карен–
Шерман, позивајући се на вежбе које је аутор дао у свом истраживању
(Sherman et al., 2005). Тилбрук са својим сарадницима (Tilbrook et al., 2011)
се опредељује за свеобухватни систем иyенгар вежби, притом поред
контролне групе која је примењивала стандардне медицинске процедуре код
LBP-а, за групу која је практиковала јогу, аутори не наводе о којим асанам је
реч, односно који број положаја је примњен током истраживања.
Дискусија
На основу селектованих радова примећује се да само Вилијамс и сарадници

(табела 1.), у делу методологије, дају приказ протокола јоге, користећи
изворне називе асана које су примењене у третману. Други наведени аутори
у овој студији у делу протокола јоге користе себи својствене називе или
143
превод асана са санскрита. Управо Галантино и сар. (2004) уз наведене

положаје нису дали прецизно појашњење положаја (нпр. седећи: једноставан
колени), као ни структуру активности током вежбе. У овом случају не зна се
да ли се ради о дечијем седу (сед на стопалима) или седећем положају са
флектираним ногама (под углом од 90) и ослонцем о под, односно да ли је
реч о положају вајрасана. Још специфичнији је назив „од главе ка стопалима“
јер се не зна каква ће структура активности бити заступљена током вежбе.
Дакле, ако је примењен систем вежби јоге, неопходно је користити изворне
називе асана. Рецимо, асане paschimottanasana, uttanasana или
parsvottanasana јасно указују на почетни положај код вежбача, структуру
активности у вежби и крајњи положај, а притом све три асане имају
заступљену кретњу од главе ка стопалу. У радовима се уочава да аутори без
обзира о којим гранама система јоге се ради (иyенгар, винијога, хата јога), у
својим студијама, групе које су практиковале вежбе уводе неке положаје које
треба узети са опрезом, посебно код особа у акутној фази LBP-а.
Ради бољег разумевања а у односу на одабир асана код примене јоге,

неопходно је знати да је LBP у вези са одступањем од правилне постуре, те
промена које се идентификују на кичменом стуба у лумбалном сегменту и
свим меким ткивима, карактерисане променом положаја лумбалних
пршљенова и карлице. Суштински разлог за настанак LBP-а (поред
дегенеративних поремећаја дискуса, херније дискуса, спондилолистеза,
спиналне стенозе, синдрома пириформиса, структуралних поремећаја,
траума, реуматских болести, инфективних болести, тумора) јесте мишићна
слабост која настаје као последица инактивитета, која доводи до лошег
држања тела, лоше биомеханике покрета (Мачак-Хаџиомеровић, 2009),
инклинације карлице као последице мишићног дисбаланса. Код стања
лордозе, повећање лумбалне кривине, карактерисано је окретање карлице
горњом ивицом напред и на доле, односно јавља се повећана инклинација
(изнад 65 за жене, изнад 55 за мушкарце). Лордотично лоше држање тела
као функционални поремећај може се отклонити применом вежби са циљем
корекције, где се у лакшем степену (функционални, нема патолошких
промена на пршљеновима) најчешће ради о ослабљеној трбушној
мускулатури. Код структуралног стадијума, односно дијагнозе лордозе,
неопходно је поред јачања мускулатуре (стомака, леђа) увести вежбе
истезања скраћених мишића леђа, задње ложе бута, где су вежбе јоге веома
значајне. Пример индикованих асана су: supta padangusthasana (истезање
мишићне групе хамстринг), paschimottanasana, halasana, код којих се истежу
мишићи леђа (m. erector spinae) и мишићи дорзалне стране доњих
екстремитета (Kaminoff, 2010). Асане које такође утичу на истезање и јачање
мишића абдомена, леђа и дорзалне стране бута су: pawanmuktasana,
apanasana, upavistha konasana, balasana, slabhasana, navasana, makarasana
(као почетни положај до заклона трупом рукама одручено згрчено).
144
Вилијам и сар. применили су уyенгер јогу у третману LBP-а, где су

коришћени реквизити. У кинезитерапијском третману где су апликоване
друге телесне вежбе такође се значајно примењују реквизити (врећице са
песком различитих тежина као и тегови малих тежина, пилатес лопте и др.)
са циљем отежавања извођења вежбе. У акутној фази LBP-а приликом
телесног вежбања примењује се суспензија и изведени положаји како би се
пацијенту олашало извођење вежбе. По престанку акутне фазе бола, индикује
се примена асана у циљу јачања мишића стабилизатора трупа (како
површинског тако и дубоког слоја). Стога се могу применити било које асане
из гране хата јоге, које поред локалног дејства на организам, имају и опште
дејство као што је Сурја намаскар или серијал вежби гране астанга, вини, арт
јога симилирис и др.
Закључак
Досадашња истраживања примене јоге у третману LBP/CLBP-а указују на

могућност смањења бола. Вежбе јоге могу утицати на повећање мишићне
снаге, мишићне и кардио-респираторне издржљивости, повећање обима
покрета и опште флексибилности (Tran et al., 2007; Bhowmik et al., 2012).
Међутим, веома је важан правилан избор и редослед вежби које се могу
применити као кинезиолошки оператор а у односу на здравствени статус и
физичку форму пацијента. Ипак, треба нагласти да је веома важно њихово
стручно усавршавање у смислу познавања правилног постуралног статуса и
одступања од истог. Познавање биомеханичких законитости и
кинезиолошких принципа доприноси добром избору асана, физичких
положаја, те добром одабиру комбинације вежби са циљем ослобађања од
бола и олакшавања тегоба код LBP/CBP-а. У акутној фази LBP-а примена и
избор асана значајно доприности растерећењу лумбалног сегмента. Асане
које су заступљене у скоро свим гранама вежби јоге, а најзначајније су у
примени код пацијената у акутној фази су: pawanmuktasana, apanasana,
upavistha konasana, balasana, slabhasana, navasana, makarasana (као почетни
положај до заклона трупом рукама одручено згрчено).
Примљен: 16. новембар 2013.

Прихваћен: 18. децембар 2013.
145
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 146-151 UDC: 233-852.5Y:612.2

Yoga breathing in xenon therapy

Dmitri Yudin 
Yoga Federation of Russia
Moscow, Russia
Abstract. The combined application of yoga breathing technique and xenon

therapy, allows reaching effective results when carrying out primary inhalations at
patients with the raised indicators of anxiety and a depression at the expense of
controlled and conscious breath with basic visualization. Available and clear
methods of respiratory yoga which easily can master earlier not practicing, allow
apprehending comfortably new feelings when carrying out the first procedures of
inhalation xenon - an oxygen mix, at the expense of preservation of concentration
of mind.
Keywords: inhalation, yoga breathing, xenon, yoga, xenon therapy.
Introduction
Xenon is a noble gas that is used as an inhalation anesthetic and sedative. Today,
the xenon therapy is an effective and safe method of treatment and prevention of
the patients being in a condition of a constant stress with raised indicators of
anxiety and depression. Modern approach and improvement of the accompanying
equipment and equipment for carrying out inhalation and as development of
techniques allows expanding indications for application of this method in the most
various directions of medicine and sports (Dingley et al., 2001; Rossaint et al.,
2003).
We carried out the comparative analysis among the patients taking a course of a
xenontherapy with various indicators of alarm and a depression. Despite the
expressed sedative effect, many patients who didn't have before experience of
similar treatment, felt in the first some seconds when carrying out inhalation
raising feeling of anxiety after which there came a relaxation. At supervision came
to light that at anxiety emergence, the patients noting this phenomenon, didn't
carry out standard respiratory equipment. At anxiety emergence instead of

146
observance of the standard protocol of breath patients started breathing in the got-
off rhythm that raised an expense of a gas mix, reduced comprehensibility xenon
of an oxygen mix and reduced time of primary procedure.
Yoga breathing is performed by the patients whose condition is aggravated with

feeling of the increased anxiety in order to minimize possible unpleasant feelings
which the patient can feel during procedure. The reasons of the increased feeling
of anxiety in the first seconds of inhalation, most likely, are connected with new
experience that the patient is going through. At patients with chronically raised
indicators of anxiety and a depression for the various reasons process the stress-
limitation comes more slowly that demands additional attention during the work
with this group of patients. Yoga breathing techiques request the practitioner to be
aware and concentrated while performing them. In this research, patients
performed complete yoga breathing while keeping thair attention on the flow of
the air through the nostrils, during inhale and exhale. Both inhale and exhale are
performed slowly and gently and attention is kept on the flow of the air inside the
nostrils. Exercise is conducted 21 times.
Research objective:
The goal of this research is the comparative analysis of results of experimental and
control group of patients undergoing xenon therapy procedure where the control
group performs yoga breathing techniques and control group don’t.
Tasks
1) To include equipment of respiratory yoga in the xenontherapy protocol

2) To estimate efficiency and validity of the combined application
3) To interview among patients in studied group about an assessment of individual
feelings from carrying out yoga respiratory equipment
Methods
1. Group of patients of 21 people aged from 21 to 59 people: studied group of 10

people aged; control group of 10 people.
2. The device for xenontherapy MAGi-AMC
3. MEC-1200 cardiomonitor
4. Hospital scale of anxiety and depression (HADS)
5. Pulsoxymetry
6. Method of respiratory yoga of "OM-A-HUNG"
147
Research course
Before carrying out research to patients collecting the anamnesis and data about
accompanying diseases for observance of identical conditions in two groups was
carried out. There were also taken measurements of arterial pressure was made for
control of the general state of health and the prevention of possible complications.
Before the research has been conducted, it was checked tha none of the patients
went through xenon therapy procedure. According to the general rules of carrying
out the first inhalations were made with concentration of xenon in a contour of
25% at women and 30-35% at men. Inhalation was carried out on three breaths
with a breath delay in both groups, with the subsequent relaxation and habitual
breath. Before carrying out inhalation buy the members of exeprimental group, the
detailed explanation and trial exercises for training was carried out. Patients in the
control group were given explanation to breath as usual, without special
instructions.
Poll of patients on HADS system was carried out before procedure of inhalation
and two weeks later after carrying out the last inhalation. For all patients the
carrying out protocol xenon - oxygen inhalation was identical:
- three days in a row;
- one inhalation per day;
- exposition time three minutes.
Indicators of frequency of warm reductions and an oxygen saturation were

measured in peripheral blood before carrying out procedure, in time and after
inhalation. By results of received results of frequency of warm reductions of
movements anxiety increase in the first seconds of inhalation which
After inhalation, frequency of warm reduction as indicator of the level of anxiety
was compared with the patients’ expression of their feelings, in order to confirm
reliability of results.
Results
Table 1. HADS data at patients of studied group before and after research
148
Table 2. HADS data at patients of control group before and after research
In the analysis of the received results of measurement of a Hospital scale of

anxiety and a depression (HADS) shows that lower results of the indicators of
anxiety and depression ramained for a longer period of time after the therapy in
members of the experimental group. The analysis also shows the absence of the
unpleasant feelings during the treatment in the experimental group, while they
were noticed in control group.
Average values of change of indicators of anxiety and depression between two

groups made in comparison with each other 1-2 units where more intensive
decrease in indicators was noted in studied group.
In the analysis of individual feelings patients answered a question of emergence at

them unpleasant feelings when carrying out inhalation. Part of patients noted
unpleasant feelings only in the first visit, in the first two, and some patients
couldn't finish the first inhalation up to the end. Patients feeling unpleasant
feelings during thirds of procedure weren't marked out in one of groups.
Figure 1. Results of poll of individual feelings in control group
149
Figure 2. Results of poll of individual feelings in studied group
Indicators of frequency of warm reductions were fixed in the first 20 seconds from
the moment of the inhalation beginning. The condition of the increased uneasiness
is characterized by pulse increase without decrease in a saturation of oxygen in
blood that was noted in all cases where this phenomenon was noted. Concentration
of oxygen in a contour in the first seconds since the inhalation beginning on the
average made not less than 60%.
Histogram 1. Frequency of warm reductions in studied group
Histogram 2. Frequency of warm reductions in control group
150
Discussion
By the analysis of the obtained results of change of scales of anxiety and a

depression, the difference between compared groups where longer preservation of
a positive effect in studied group is noted. Longer preservation of low figures of
the HADS index is caused, that patients carrying out equipment of the yoga
breathing didn't feel in overwhelming number the interrogated unpleasant feelings
in the first seconds. In comparison with patients from control group who broke
equipment of standard breath because of unpleasant disturbing feelings, patients of
studied group acquired xenon more effectively at the expense of implementation of
recommendations.
Poll of patients in groups showed that on the third procedure, all participating in
research, didn't feel unpleasant feelings. In studied group patients in all cases didn't
note uneasiness after the first inhalation.
Frequency of warm reductions is an indicator of reaction of an organism on
experiences connected with stress because of the new experiences. In patients who
kept tranquility and concentration, only insignificant warm reduction as the natural
reaction of organism were registered. Whereas at patients from control group sharp
jumps of pulse which were normalized within 20 seconds that allowed confirming
authentically the feelings of anxiety noted by patients were noted.
Conclusions
During carrying out research it was successfully made combined applications of

methods of respiratory yoga and xenontherapy, without violation of the basic
principles and sequence of the protocol.
Efficiency of application of the combined use of yoga breathing and xenon therapy
and it is proved on the example of the carried-out functional and psychological
tests.
Among the interrogated patients of studied group, all noted availability in
understanding of the breathing technique and simplicity of their performance.
Results of the conducted research show that this kind of research should be
conducted on the bigger sample in order to have better results of the effects of
combined use of yoga techniques and xenon therapy.
References:
1. Dingley J, King R., Hughes L., Terblanche C., Mahon, S. Hepp M., Youhana A. and Watkins A.
(2001). Exploration of xenon as a potential cardiostable sedative: a comparison with propofol after
cardiac surgery. Anaesthesia, 56, pages 829-835.
2. Rossaint, R., Reyle-Hahn, M., Esch, J. S., Scholz, J., Scherpereel, P., Vallet, B., ... & Xenon Study
Group. (2003). Multicenter randomized comparison of the efficacy and safety of xenon and
isoflurane in patients undergoing elective surgery. Anesthesiology, 98(1), 6-13.
Received: August 23, 2013

Accepted: September 23, 2013
151
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 152-158 УДК: 233-852.5Y:612.2

Јога дисање током терапије ксеноном

Дмитри Јудин 
Јога савез Русије
Москва, Руска Федерација
Апстракт. Комбинована примена техника јога дисања и терапије ксеноном

омогућава да се постигне добар ефекат приликом обављања основне
инхалације код пацијената са повишеним индикаторима анксиозности и
депресије. Примењено је контролисано и свесно дисање са основном
визуелизацијом. Доступне и јасне методе респираторне јоге, које лако могу
да науче и они који их раније нису практиковали, помажу очувању
концентрације ума и тако омогућавају пријатан доживљај приликом првог
удисања ксенона – мешавине кисеоника.
Кључне речи: удах, јога дисање, ксенон, јога, терапија ксеноном.
Увод
Ксенон је племенити гас који се користи као инхалациони анестетик и

седатив. Данас је терапија ксеноном ефикасна и безбедна метода за лечење и
превенцију пацијената који су константно изложени стресу, са повишеним
индикаторима анксиозности и депресије. Модеран приступ и техничко
унапређење пратеће опреме и опреме за инхалацију омогућава проширене
индикације примене ове методе у различитим областима медицине и спорта
(Dingley и сар, 2001; Rossaint и сар, 2003).
У раду се изводи компаративна анализа међу пацијентима који су користили

терапију ксеноном са различитим нивоима индикатора анксиозности и
депресије. Поред седативног ефекта, многи пацијенти који раније нису имали
искуство сличног третмана, у првих неколико секунди инхалације осећали су
повећање анксиозности, након које је уследила релаксација. У супервизији је
примећено да, када се појави анксиозност, испитаници нису пратили
стандардну процедуру респирације. Када се појави анксиозност, испитаници
не дишу на уобичајен начин, већ дишу у ритму који повећава потрошњу

[email protected]
152
мешавине гаса, смањује се квалитет ксенона у мешавини кисеоника и

скраћује се време примарне процедуре.
Јога дисање спроводе пацијенти чије је стање погоршано осећањем повећане
анксиозности ради смањења могућих непријатниих осећања које пацијент
може да осети током третмана. Разлог повећања осећања анксиозности у
првим секундама инхалације, највероватније су везана за ново искуство кроз
које пацијент пролазе. Код пацијената који имају хронично повишене
индикаторе анксиозности и депресије из различитих разлога, процес
смањења стреса се одвија спорије, што захтева додатну пажњу током рада са
овом групом пацијената. Технике јога дисања од практичара захтевају
свесност и сабраност пажње приликом њиховог избођења. У истраживању
пацијенти су изводили потпуно јога дисање држећи свесност на ток ваздуха
кроз ноздре, приликом удаха и издаха. Удах и издах се изводе полако и
мекано а пажња задржава на струјање ваздуха у унутрашњости ноздрава.
Вежба се изводи 21 пут.
Циљ истраживања
Циљ истраживања је компаративна анализа резултата експерименталне и

контролне групе испитаника који пролазе кроз процес терапије ксеноном, где
експериментална група примењује и технике јога дисања, а контролна група
их не примењује.
Задаци
1. Укључити технике јога дисања у процес терапије ксеноном

2. Проценити ефикасност и валидност њихове комбиноване примене
3. Техником интервјуа испитати пацијенте из експерименталне групе како
процењују своја осећања након примене техника јога дисања
Методе
1. Узорак чини 21 испитаник, узраста од 21 до 59. У експерименталној групи

је учествовало 10 особа и у контролној групи 11 особа.
2. Опрема за терапију ксеноном MAGi-AMC
3. MEC-1200 кардиомонитор
4. Болничкa скалa анксиозности и депресије (Hospital scale of anxiety and
depression (HADS))
5. Мерач пулса
6. Техника јога дисања
153
Ток истраживања
Пре извођења истраживања, од испитаника је узета анамнеза и подаци о

пратећим болестима, да би се обезбедили идентични услови у обе групе.
Измерен је артеријски притисак са циљем контроле општег здравственог
стања и због превенције могућих компликација. Утврђено је да нико од
пацијената није прошао терапију ксеноном пре истраживања. У складу са
општим правилима, прве инхалације су изведене уз концентрацију ксенона у
износу од 25% за жене и 30-35% за мушкарце. Током инхалације, у обе групе
су се изводила три удаха са задржавањем даха, након чега је уследила
релаксација и нормализовање дисања. Испитаници експерименталне групе су
пре извођења инхалације добили детаљно објашњење и изведена је проба
како би увежбали извођење. Испитаницима из контролне групе је дато
упутство да дишу уобичајено, без посебних инструкција.
Учесници су испитани HADS инструментом пре почетка процеса инхалације

и две недеље након последње инхалације. Процедура инхалације ксеноном –
кисеоником била је идентична за све испитанике:
- три дана у низу;
- једна инхалација дневно;
- време излагања три минута.
Индикатори фреквенције смањења топлоте и засићења кисеоником мерени

су у периферној крви пре извођења третмана, током инхалације и после
инхалације фреквенцију смањења топлоте, као индикатора степена
анксиозности, упоредили смо са изјавом испитаника о томе како су се
осећали, како би се потврдила поузданост резултата.
Резултати
Табела 1. Подаци испитаника експерименталне групе добијени

инструментом HADS пре и после третмана
154
Табела 2. Подаци испитаника контролне групе добијени инструментом

HADS пре и после третмана
Анализа података добијених мерењем Болничком скалом анксиозности и

депресије (Hospital scale of anxiety and depression (HADS)) паказује да су се
код испитаника експерименталне групе након терапије дуже задржале ниске
вредности индикатора анксиозности и депресије у поређењу са контролном
групом, Такође, анализа указује на одсуство непријатних осећања током
извођења третмана унутар експерименталне групе, док су у контролној групи
она била присутна.
Поређење просечних вредности промене индикатора анксиозности и

депресије између две групе показало је веће опадање индикатора код
експерименталне групе.
У анализи индивидуалних осећања испитаници су одговарали на питање да

ли се осећају непријатно током инхалације. Један део испитаника је
приметио непријатна осећања само током првог третмана, један део током
прва два третмана, а део испитаника није био у могућности да издржи први
третман до краја. Инспитаници који су осећали непријатност и током трећег
третмана нису обележени ни у једној од група.
155
Слика 1. Резултати испитивања индивидуалних осећања у контролној групи
Слика 2. Резултати испитивања индивидуалних осећања у експерименталној

групи
Индикатори фреквенције смањења топлоте су постојали током првих 20

секунди од тренутка започињања третмана. Стање повећане нелагодности
карактерише се повећањем пулса и одсуством смањења засићености крви
кисеоником што је примећено у свим случајевима у којима је регистрован
овај феномен. Концентрација кисеоника у првим секундама започињања
инхалације у просеку није била мања од 60%.
156
Хистограм 1. Фреквенција смањења топлоте у експерименталној групи
Хистограм 2. Фреквенција смањења топлоте у контролној групи
Дискусија
Анализом добијених резултата промена на скали анксиозности и депресије,

примећена је разлика између експерименталне и контролне групе је у томе
што су испитаници из експерименталне групе дуже одржавали позитивне
ефекте. Код испитаника који су примењивали технике јога дисања, дошло је
до дужег очувања ниских вредности индикатора HADS и они нису осећали
преплављујућу непријатност током првих секунди третмана. У поређењу са
испитаницима из контролне групе који нису били у могућности да одрже
нормалан ритам дисања због непријатних узнемирујућих осећања,
испитаници из експерименталне групе су ефикасније користили ксенон и
усвајали препоруке.
157
Процена испитаника из обе групе показује да у трећем третману нико од

испитаника није осећао непријатност. Испитаници из експерименталне групе
нису осећали непријатност већ после прве инхалације.
Фреквенција смањења топлоте је индикатор реакције организма на стрес због

новог искуства. Код испитаника који су остали мирни и концентрисани,
регистровано је безначајно смањење топлоте, као природан одговор
организма. Код испитаника из контролне групе примећени су оштри скокови
пулса који се нормализовао у року од 20 секунди, што је потврдило
постојање аутентичног осећања анксиозности.
Закључци
Током извођења истраживања, успешно је комбинована примена техника

јога дисања и терапије ксеноном, а да није дошло до нарушавања основних
принципа и редоследа у процедури;
Показала се ефикасност комбиноване примене техника јога дисања и
терапије ксеноном, што је доказано резултатима на функционалним и
психолошким тестовима;
Код испитаних учесника у експерименталној групи, постоји разумевање и
доступност понуђене технике дисања, као и једноставност извођења.
Резултати спроведеног истраживања наводе на закључак да овакво
истраживање треба спровести на већем узорку, како би ефекти комбиноване
примене техника јога дисања и терапије ксеноном биле још дубље
истражени.
Примљен: 23. август 2013.

Прихваћен: 23. септембар 2013.
158
SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 159-171 UDC: 24:7.03

Buddhist-lamaist pagoda of Belgrade 1929-1944

Dragica Jovanović 
Belgrade, Serbia
Abstract: The Kalmyk people, the people of Mongolic origins and Buddhist-
Lamaist religion who lived people in Belgrade from 1920 till 1944. They came to
Serbia as a part of the vast group of Russian refugees, who had fled Russia after
the October Revolution. Majority of them (300-400 out of 500 in total) had settled
in Belgrade, where the biggest Kalmyk colony in Europe was founded. Pagoda,
which was built by them in Belgrade after smaller pre-war Buddhist pagodas in
Russia, had been the first pagoda in Europe to have been built. The Belgrade
Kalmyk colony ceased to exist in 1944, after its members had fled to Germany and
later to the USA. During the struggle for liberation, the Pagoda was partly
demolished and its function was altered later in absence of believers and
equipment.
Key words: Kalmyks, Belgrade, Budhism, Temple
Kalmyk community of Belgrade
Kalmyks are the West Mongolian people originating from the area of lower flow
of the Volga. Ancestors of Kalmyk people (Goryats, Western Mongols) lived in
Dzungaria, a vast, waterless, continental area between Tian Shan and Altay
mountains, which is Xinjiang province in Western China nowadays. Due to over-
population, Kalmyks were forced to migrate in the past. Kalmyk tribes (the
Oyrats) mainly moved to the areas, which later became parts of the Russian
Empire. Kalmyks are mainly nomadic tribes. Not only had Russian Empire striven
to use Kalmyk people for defence of their southern borders from Tatars and
highlanders from Caucasus since the Kalmyk people settled in the Russian Empire,
but it also used them for warfare in Europe and Asia. Kalmyks had been waging
wars as the elite horsemen, in special regiments, alongside with Russian Kozakhs.
Kalmyk language is a member of the family of the Uralo-Altaic languages. Their
alphabet was developed in 13th century and the writing systems were from top to
bottom and from left to right. At the end of the second decade of th 20th century

159
there had been a reform of Kalmyk language and Russian Cyrillic alphabet was
adopted as a Kalmyk alphabet, which was used by Kalmyk refugees every time
their publications were printed and published. Kalmyks’ literature was modest in
their fatherland and it was predominantly oral (heroic epics, poems, fairy tale,
fables, proverbs). Their literature was being developed under the influences of
Buddhism and ancient Mongolian, Chinese, Hindu and Korean national literatures.
Kalmyks who settled in Serbia were part of numerous group of Russian
immigrants, who had fled Russia after the October Revolution. When the refugees
from the largest “evacuation of the Crimea” had spread in Europe, at the beginning
of April in 1920 until the end of the 1923 there were 21500 refugees from Russia,
among whom there were about 500 Kalmyks. The State Commission for the
reception and accommodation of Russian allocated refugees, with the help of
district and county authorities, cities and villages.
The majority of Kalmyks, around 300-400, settled in Belgrade, creating the largest
Kalmyk settlement in Europe. In Belgrade they were stationed in the southern
and southeastern outskirts of the city, close to tilery and construction sites on
which they worked, starting from Karaburma on the Danube River, and through
Bulbuder, Zvezdara, Cvetko market all up to Crveni krst, and many of them
settled in suburban village Mali Mokri Lug . This neighbour’s name used to be
Mustafa Pasha fountain and Pašino brdo and it was being used as the hunting area
as well (part of Učiteljsko naselje).
First years after Kalmyk settlement in Belgrade there was a difficult adjustment to
the new environment, which was partly eased due to the fact that all Kalmyk
settlers had spoken Russian alongside with Kalmyk language, so they quickly
learned Serbian. Belgraders called them simply: “Chinese people” because of their
looks. Among Russian settlers, who also mostly lived in Belgrade, there was a lot
of members of aristocracy, property owners, contractors, employees and its
military officer staff. Group of Kalmyk refugees had already been the poorest part
of Russian settlers, both materially and educationally.
Shortly after the arrival of a group of refugees in the Yugoslav capital, Kalmyk
leader – Lamaist priest asked Belgrade industrialist and landowner Milos
Jaćimović to have Kalmyks employed in his tilery in Mali Mokri Lug. Tilery was
located at the present-day Cvetkova pijaca in Zvezdara. Jaćimović hired them and
gave them land near the tilery. He gave them the bricks of which Kalmyks built
about thirty storey houses, which enabled them to move out of the rented houses .
In addition to workers who have worked at a tilery in this village their relatives
settled there as well. Every house was shared by two or three Kalmyk families and
dwellings were modest. Besides the houses gardens, common well and shared
bathroom were located.
160
At the beginning, most of the Kalmyks worked on the excavation of clay and its
transport to the tilery. Over time, some of them progressed, bought horses for
themselves and became independent. They had more than one job to feed their
families-transport of woods, coal ,etc. Some of them have worked as coachmen .
Kalmyks were great lovers of horses and used them at various times as a means of
generating revenue . In this way the new environment continued the tradition of
horse breeding . You were engaged in agriculture. Were preserved and some local
crafts , and were especially adept at knitting and sewing . Given that the main role
in the family leads to men , women Belgrade Kalmyks are not employed , but they
contribute to the household budget making slippers and fur jackets that are sold in
the market . It is also known that a number of Kalmyks , as unskilled laborers
worked late twenties to build a bridge over the Danube , and was also engaged in
the construction of the Albania Palace in Belgrade.
In the first years after arriving in Belgrade men had worn ragged Russian military
uniforms, later they wore a simple civil suits which did not differ from the Serbian
population in the area. The geographical position of the region in which they lived
at what was then the outskirts of the city, in a working-class neighborhood Mali
Mokri Lug , proves that the Belgrade Kalmyks settlements in socio – economic
terms was marginal community. However, with the gradual improvement in the
economic situation of some families, their needs were being increased as well.
Kalmyk community was quite conservative and was not open to the surroundings,
being connected with single language and origins, immigrant destiny and
especially belonging to the Buddhist religious community Their contacts with its
surroundings and abroad were rare , and only the Kalmyk clergy maintained ties
with compatriots in Paris. There were occasional high clergies from Paris to have
participated in rituals during major holidays. Kalmyks were not politically active.
They did not returneto the USSR after the Soviet declaration of amnesty for war
refugees in 1923, despite strong pro-return advocacy of the Kalmyk Society for
the Return to the Motherland with the headquarters in Prague. In Serbia, Kalmyks
made friends with the first Serbian farmers from Mali Mokri Lug, who called
them Chinese due to their exotic looks. It is known that there had been several
mixed marriages. Kalmyk children played with Serbian neighbours’ children, and
they had a football field , which was named the Chinese court. They attended
primary school together. Upon having settled in Belgrade , in the new environment
a new problem for the Kalmyks emerged- the education of children because
enrollment in primary school had been obligatory, so they all the children had to
start attending school . Kalmyks became more streamlined in the education of their
descendents and the main care was to ensure conditions for their children to
graduate from higher schools as possible.
Kalmykia children e usually attended elementary school Russian or Serbian

elementary schools. During the thirties of the last century, Kalmyks were trying to
161
open their national school where the children could learn their mother tongue and
script of the Buddhist faith , Kalmyk history and geography . However, despite the
resulting approval , such schools had not started working due to lack of funds.
During the great economic crisis of the early thirties of the 20th century , which had
been felt throughout the world, the life of Kalmyks in Yugoslavia was affected too.
After having completed primary schools, some of had Kalmyks attended high
schools, usually one in Russian language, but they had also gone to study abroad,
mostly in Prague.
According to statistics,most Kalmyks lived in Bulgaria, Yugoslavia,

Czechoslovakia and France between the WW1 and the WW2, and in much smaller
numbers in Belgium and other countries. Most Kalmyk refugees,who were
intellectuals and protagonists of the most important activities in their communities
lived in Czechoslovakia, where they founded the Kalmyk committee of cultural
workers ( KKKR ), which played an important role in their mutual rapprochement
during the Second World War and afterwards.
Starting of the Second World War and the occupation of Yugoslavia had a major
impact on change of lifestyles of Kalmyk families. Due to worsening of food
supplies, the biggest concern of most citizens in Serbia and Kalmyks as well was
how to feed and survive. A number of Kalmyks went to Germany at the beginning
of the war, because there had been a severe shortage of skilled and unskilled
labour force during the war years in German industry. Some Belgrade Kalmyks
went to the Eastern front as German soldiers . Most Kalmyk families moved from
Belgrade and some other Serbian citires went to Germany via Vienna at the end of
the Second World War and the most during 1944. After German capitulation they
were stationed at camps near Munich that had been led by American charities,
where they had lived with other Kalmyk refugees (about 800 people) until the
winter of 1951/1952, when they moved to the United States, mainly to the states
of Pennsylvania and New Jersey. A small number of Kalmyks who remained in
Yugoslavia after the WW2 was mostly deported to the Soviet Union like most of
Russian immigrants and since then they disappeared without a trace. In this way,
Kalmyk settlements in Belgrade were completely disintegrated.
Kalmyks today live mainly in the United States as a nation that has been slowly
disappearing because of assimilation in the American environment, in which they
live. They do not have their national schools and mixed marriages contribute to
their assimilation as well. They speak the languages of the countries in which they
reside and only a small part of the Kalmyks adhere to the Buddhist religion.
However, in the capital of the Republic of Kalmykia, which is part of the Russian
Federation, largest Buddhist temple in Europe for 6,000 worshipers was
consecrated in 2011.
162
During the fight for the liberation of Belgrade, which was being conducted in the
vicinity of Mali Mokri Lug, the upper part of the attic of the Kalmyk Pagoda was
partially demolished. Belgrade Baksha Umaldinov left Yugoslavia to Germany
with his associates, gelongs Menkov and Ignatov. It is assumed that Kalmyks
probably took the equipment of Belgrade pagoda with them. Baksha Umaldinov
died in 1946. in Bavaria. Photos of the German officer Helmut Klar were made in
Belgrade during a visit Kalmyk temple in 1944. That was the last photo of very old
baksha (Helmut.Klar, 1954). After damage in the bombing, the tower and
sanctuaries ground were destroyed and turned into a cultural centre. Then it had
been demolished, after which RO Buducnost-servis Hladjenje was founded there.
Dilapidated building is still at that location.
Building of pagoda
Kalmyks are Buddhis and the Kalmyks who had settled in Belgrade were
Buddhists – Lamaist . More specifically, their religion was Lamaism with
additions of Mongolian shamanism, the pantheon of local deities and cults pre-
Buddhist historical figures. Among the members of the Kalmyk community
custom of solidarity, which consisted of mutual legal assistance, as well as to
visiting religious rites, and financing the sanctuary was a prevalent custom.
Among the Kalmyks who fled Russia there had been one of their priests and the
refugees had been working hard to provide a space in which to practice religious
rituals (pagoda) immediately after the immigration. The high priest Baksha ( enior
lama, “master of the religion” adviser). In 1924, Manchuda Borinov asked and
received permission from the competent authorities for the decoration of
provisional Buddhist shrines in a rented apartment at 47 Vojislava Ilica Street (the
house still exists). It was a modest space, consisting of two bedrooms with carpets.
Several symbolic figures decorated it, there was a bronze figure of the Buddha.
Since late 1925, the shrine is located at a rented house at 51 Metohijska Street.
Baksha Borinov was dressed in a dark blue priestly robes, and his head was
covered with a round, gold- embroidered cap. Not only had Baksha been in charge
of the ritual, but he had also been the chief adviser to his countrymen in all of
decisions concerning life, having been visiting them at work at tilery, having been
encouraging them to endure and be patient. Belgrade Kalmyks were said to be
very industrious and responsible and gained the trust of Belgraders . Kalmyks were
saying that the Serbs treated them very nice. When John D. Prince, the ambassador
of the United States in Yugoslavia from 1926 till 1933, visited a Buddhist Pagoda
in 1927 and attended the service which was held on this occasion he wrote in his
report that he had spoken to the “ head Lama “ about the conditions in which
Kalmyks had been living in Belgrade.” He was also informed that Kalmyks had
not complained about the treatment and that the government had let them perform
religious rites in a private house (ie, in the house of the Lama ), though, as Lama
163
added, they probably would have complained if they had been proposedeven a
small pagoda to be built since Buddhism had not been recognised by Yugoslav
laws.” (Prince , 1928).
The idea of building a Buddhist temple in Belgrade conceived relatively quickly

upon their arrival. Starting from the need “to preserve national independence and
Kalmyk national culture “action to build” Kalmyk home to religious and cultural
needs” started. The campaign to build a Buddhist pagoda in Belgrade started the in
1928 by the abusha Alexeyev, a former colonel of the Russian army and the
president of the” Kalmyk Settlement”, which was founded in April 1928 and
Buddhist elder Manchuda Borinov.
The construction of the pagoda was supported by Dimitrije, the patriarch of the
Serbian Orthodox Church.. In a letter to the Ministry of Religion, Patriarch wrote:
“Although public expression of Buddhism is not recognized by the Constitution
and laws of our country , we find that there would be no damage to the state, or by
any other religious community, if this small group of people in our country were
provided means to satisfy their religious needs, while it would be damage to leave
them without spiritual guidance.”(AJ, 69-175-276 Letter of the Patriarch of the
Serbian Orthodox Church, Postal code 234 3/21 January 1925, the Ministry of
religion, Belgrade).
The temple was built on the lot given to them by Milos Jacimovic, at the street
which was named Buddhist, after the Pagoda (now Budvanska Street). Sanctuary
brick hurul, in the form of a pagoda built by themselves, collecting
donations. Financial assistance came from Kalmyks, the state, city, municipalities,
retailers and royal family. Donor are listed by their names in preserved documents,
and the sum given as well (one of the donors was the Princess Jelena, sister of
King Alexander).Although the question of attribution of Buddhist temple remained
open, it is likely that that was a project of Russian engineer Andrej Klepinin. The
pagoda was built as a rather small one, with a square base of a cross, after smaller
pagodas in Russia dating before the First World War. Lovely exterior of the
pagoda captivated the picturesque roof construction Far architecture of China and
Japan. The building was modest in size, so it happens that the big Kalmyk holidays
could not accommodate all worshipers. Therefore, during 1934 and 1935 the
Kalmyks sought and received permission to repair a temple. Extensive
modifications that they wanted to make were very expensive and were reduced to
the building on a detached entrance and altar work.They managed to expand the
temple for only 38 m2. The reconstruction project of Kalmyk Buddhist Temple
was done by architect Jovan Novakovic 1935th The (Historical Archives of
Belgrade, IAB, OGB, TD, XIX-49-1935 (1883-1942).There are few data about the
architect Jovan Dj. Novakovic, although after World War I he had been a trustee
of the Board for Reconstruction of Belgrade, and although he had done projects for
many notable private homes in Belgrade (see D. Djuric – Zamolo Builders 1815-
164
1914 Museum of the City of Belgrade, Belgrade, 1981). Ceremony of consecration

of the pagoda took place on 12th December 1929. Consecration was attended by
chief priest Baksha Namdzo Bimbusov from Paris and Belgrade Baksha Sandzama
Umaldinov, accompanied by two Avalons . This act was attended by the entire
Belgrade Buddhist settlement. The construction of the Buddhist-Lamaist pagoda in
Belgrade had been the most important event in the life of Kalmyks in exile
because of the temple became a space for their reunions and centre of their
lives. For the time between the two world wars it was the only sanctuary of
Kalmyks in Europe outside the Soviet Union, so Kalmyks from other parts of
Serbia and Europe had been coming here , especially during their more important
holidays. Kalmyks, as adherents to the Buddhist religion, had been drawing the
special attention of foreigners in Belgrade and after the construction of the temple,
they had became even more interesting, about which there are written documents.
Among rare texts about Kalmyk settlement in Belgrade press of that time, inspired
text Stevan Popovic dedicated to celebration of the tenth anniversary of pagoda
stands out: quiet, working, they go silent, as fearing that someone does not hold
this against them, of hurting them . In Belgrade, they are not very much
noticed. Here, however, the hours of coming home from work, one can see a little
more of them, their wives and their children. Never noisy, never drunk and
Belgrade police have never recorded any Kalmyk in their chronicles. They are,
however, three hundred of them and they have been here for twenty years! ... Sons
of the steppes are being suffocated by the town. Tall buildings reduce their
horizons. Town dust bothers them. They are used to the countryside. So they went
to the outskirts of Belgrade. There, where there still are uncultivated fields, where
wheat is more yellow in the summer and where the corn rustling in the wind, they
feel better. So there they are uncommon. Their dream would be to colonise some
of our villages. There, in full nature they cherished their horses, their cattle,
worked the land and would be satisfied ... Their pleasure is their pagoda. A
Belgrade industrialist gave them land and a lot of building materials and Kalmyks
were doing, he gave them money and – pagoda, theirpagoda, appeared one day in
1929 here in Belgrade. The only Kalmyk Buddhist Temple in Europe! Belgrade
can be proud of them ... “(S. Popovic, 1939). On tenth anniversary of the
construction of the church, 1939, a solemn ritual in honor of the benefactor Milos
Jaćimović was held at pagoda. Kalmyks thanked him with calligraphy
Acknowledgement. After the ceremony guests were invited to the room and
offered tea and cakes. Jaćimović’s grandson gave the Acknowledgement to the
Belgrade City Museum. When the general architecture of the Kalmyk pagodas is
analysed, it can be noticed that the construction of wooden buildings was present
in their tradition. Since the late 18th century, their pagodas had been built of brick
and stone and usually had a large central area with a tower crowned with richly
decorated carvings, murals and paintings and bronze sculptures. Compared with
the complex temples for which Mongols and Kalmyks are known, it is concluded
that the Belgrade shrine were few and modest. Church in Belgrade is built in the
165
shape of a pagoda with three slightly twisted edge of the roof, which is one of the
main types of the Mongol shrines that reflect Chinese architectural influence.
Church is located in a fenced yard and surrounded by fruit trees. Alongside with
temple, there was building with rooms for priests and classrooms for Russian and
Serbian languages. Belgrade pagoda at the corners of the roof contained metal
bells, which are echoed in the wind. At the top of the roof, there wae the sky-
double vajra pointed towards sky. Vajra Lamas is a symbol of truth and
knowledge-the Absolute attribute the Tibetan deities and ritual objects in Lamaist
ceremonies. On the front of the building, above the door, there was a Buddhist
emblem, two gazelles, as a symbol of joining the faith, and between them , the
lotus flower, the wheel of Buddha’s teachings with eight compartments (PAOK),
which marked the eight paths of salvation from earthly suffering. On the ground
floor there was only one window, while in each of the two upper floors there were
four hole windows which were also painted and contributed to the creation of
vibrant atmosphere of this temple. Apparently, the Kalmyks equipped pagoda with
decorations from Russia. Opposite from the entrance to the lodge, was the altar.
Upon the altar there were the next two statues of Buddha and iconic objects and
relics, and below them bowls with sacrificial gifts. Left of the altar, in front of the
window, there were two low tables for two Lamas and monks, and shelves for
storing religious texts.Traditional religious images were hung on the walls – thin,
as well as photos of Mongol and Kalmyk high religious dignitaries. Among the
paintings hanging on the walls there was a picture the world’s largest invaders
Mongols of Genghis Khan. Besides images, which decorated the interior of the
pagoda, ther were lots of colored ornaments, floor was made of ordinary boards ,
and covered with industrial-made carpets. Higher ceiling was supported by four
wooden colorful painted pillars with Buddhist symbols (the wheel of Buddha’s
teachings, lotus flower, etc..), which hung from the ceiling of the Buddhist flag
colors (white, red, yellow, blue green) in the middle of the temple, in the opening
high dome, under a canopy, there was a large round mirror (“As you see yourself
in the mirror as they are, black or white, so you fully see the Buddha”). In the
Belgrade pagoda there was the urn of lame Arcad Chubanov (1840-1894),who had
the Lama of Kalmyks of the Don for twenty-one years. The remains of the great
lamas were seen as a holy relic. The urn was located at Belgrade’s pagoda until the
Kalmyks had left Belgrade in 1944 They took it with them to Germany and later in
the United States, where it is still today (baron temple , Howell, New Jersey).
Lamaist ritual objects were arranged on the tables of both the priests: the rosary
with 54 strawberries,ochir (double vajra), a ring (a symbol of spreading the
Buddha’s teachings , cymbals, sacred records in Tibetan language, the contact line
between the believers and the clergies, bowls with various grains, bowls of holy
water ( ater of Saffron), bowls with a peacock feather (and bum), incense and
fragrances.
166
Rites, rituals and ceremonies of Kalmyks
Believers attended ceremonies in the temple of the Lamas by several hours waiting
for spiritual purification and absolution in the next incarnation. Their participation
in the ceremonies was based on the promotion of the welfare of not only the direct
participants, but also the entire Kalmyk communities. In addition to the liturgy that
was done three times a day, there were also significant dates in the life of Buddha ,
the Full Moon Feast , Feast of the New Moon , Tibetan New Year and others.
A comprehensive description of lamaist rituals in the temple of Kalmyks in
Belgrade is given by John D . Prince in the aforementioned report, while visiting
the temple in 1927.
Two priests serve and a singer, standing so close to each other, they start intoning
mostly harmonious varying only two deep tones, prescribed hymns in honour of
Buddha from Tibet Lamaist books in Tibetan ritual language. With great interest, I
noticed that at the end of long phrases singers breathed a restrained sound.
In certain moments of the service, I think the name of the Buddha was mentioned
in fervor, the chief lama covered his right hand with orange scarf to the ankle, so
that three soaking double drink-offering consecrated sweetened water from one
bronze bowl in which he previously laid layer of barley grain. Taking the pieces of
this mixture, lama throws them to the right and left, and then sprinkles holy water,
sprinkles the altar, but not the others who serve or present believers, which
obviously means that the offering of the consecrated water makes the
Buddha. Tissue is switched to his left hand whenever his left hand to touch the
holy water is used. It is interesting to note that the sprinkles on top were made of a
peacock feather. Being well known that the peacock is a symbol dedicated to evil
or negative influences, I asked the lama why he used such an obviously harmful
emblem of holy water. He told me it was evil and “poisonous” thing, that
peacock’s feather served to prevent malicious spirits to approach and poison the
holy water; interesting example of Eastern homeopathy!
As the service continued and finally reached a climax suddenly ending up,
chanting became very fourtone chanting that end with the word that resembled a
very great role model our Amine. The individual would TROPAR chanter hit one
of the other two curved silver pieces, all in the rhythm of singing. The main lama
was clad in orange color vestments with a belt in the same color and over the left
shoulder is a pale yellow orarion. Once or twice during the orarion serving he put
orarian to his chest, almost in the same way they are Orthodox priests. Cloaking
lame assistant was of the same cut but much darker orange color while his orar
was also bright yellow. Singer was also dressed in a chasuble and a belt much
darker but he had orarion which is the priestly insignia.” (Prince, 1928).
167
The biggest holiday of Kalmyks, including Belgrade Kalmyks, Cagan was a

holiday, which is power holiday and was able to “drop” in the second half of
February or beginning of March. Holiday symbolizes the victory of good over evil,
truth over falsehood, of light over darkness, and was actually celebrated the
beginning of spring. Cagan was reverently and solemnly celebrated holiday, and
children particularly look forward to celebrating it , and on that occasion they
receive a bit more expensive gifts, not just from parents, but also from
friends. Also great was a holiday that was celebrated on 26th May. White old man
(Cagan ovgen) is a major Buddhist-shamanistic deity of Kalmyks. According to
Buddhism, the day was perfect and versatile Buddha at the top of a hill met Cagan-
August, (the White Elder, Ruling the world). Celebrating the day when Cagan-
avgå went down from heaven to visit all parts of the world in which faithful and
blessed them live and to spend a full year in health and abundance. It is the white
old man known to many people and he has many names: the benefits of a deity,
ruler of the universe (kalm. Iki Burhan – great deity) etc..
Kalmyk consistently and solemnly celebrated their traditional holidays and

festivities throughout the year The origin of Kalmyk ceremonial complex is related
to the old belief that Buddhism took over and turned into their ritual system to
conform with a Buddhist canon. The main or major holidays are: Cagan al (white
moon), Zul (holiday lights) and Urus-This (spring holiday).Mali holidays are: Gal
tjal’gan (offering of fire), USN Arsan (osvećanje water) and Usn tjal’gan (offering
of water).
Kalmyks celebrated holidays related to the Buddha, miracles that Buddha did
(February), the birth, enlightenment, entry into nirvana (May), the first sermon
(July) and descend of Tushit from the sky (October) as well. Staying at a Buddhist
pagoda in Belgrade in 1932.during the July holidays related to Buddha’s life – first
sermon, journalist Slovenian daily “Jutro” published a valuable description of the
temple, which, inter alia, evidence that the equipment in Belgrade pagoda time
changed and significantly supplemented:
“In Buddhist pagoda there is a pleasant shade. Windows are covered with beautiful
curtains so that make sanctuary quite dark. Lights and large glass bowl shine from
the ceiling. In the midst of the temple, the wall is an altar on which the oriental
way of sitting there is the Buddha himself. Above and below it is ruled by two
Buddhist saints, of which the first executive committee Buddhist lama named
Baksha. There are gifts of Buddhist believers on the altar. Today they celebrated
their greatest holiday and believers donated everything could due to their
poverty. Some of them gave rice, other gave sweets and cakes ... and ten-dinar
coin,.I saw them on the altar ...There are pictures of senior priests and prophets of
the Buddhist religion. On the right side of the altar there are mattresses on which
Avalon sits during a religious ceremony that lasts for at least three to four hours.”
(Suchy, 1932).
168
Belgrade Kalmyks ate their meals at the garden of the pagoda during the important
holidays. They drank tea mixed with butter, milk and salt, and sometimes they ate
horse meat as well. Some holiday changed or even lost in new environment. For
example, out of the three traditional holiday male competition (running, wrestling,
and arrowing) only wrestling preserved.
Rites of burial changed as well. Before they moved from Russia, Kalmyks were
burning their dead but such an act was prohibited in Serbia. However, the cult was
kept in symbolic form. Belgrade Kalmyks were burying their dead compatriots at
the New cemetery, but according to the rites of their religion. When burying the
dead, a Buddhist priest drew a human figure on a piece of paper and wrote out the
initial letter of the name of the deceased , after which it was symbolically burned
paper on the vigil and the ashes mixed with the earth. A mixture of earth and ashes
was poured in the mold shape of the pyramid, which was at the end of the ritual
throwing of liquid water .
Kalmyk clergy see the overall life of each family and participated in all areas of
their lives. Thus Avalon (until the end ordained monk who has completed twelve
years of education under the guidance of senior Lamaist monks) named children,
determined the day of the wedding , healed the sick, performed funeral rites. This
important role of the clergy was fully retained in Belgrade Kalmyk community
since its establishment in 1920 until closing in 1944 year.
Lamaist priests lived in celibacy and respected the other commandments of

monastic life. They enjoyed higher reputation than the people who lived secular
life and they were undisputed leaders of Kalmyk community in Belgrade . Most
Kalmyk lamas were originally from pastoral families and only the high lamas
usually belonged to the aristocracy. They spoke the languages of the scriptures –
ancient Tibetan and Mongolian , and were highly skilled in Tibetan medicine and
astrology. As members of the Gelugpa sect recognised for its highest Tibetan
religious leader the Dalai Lama, in whom they saw the incarnation of Bodhisattva
Avolokiteshvara..
Conclusion
Kalmyks are a people of Mongol origin – Buddhist religion of the Lamas. They
arrived in Serbia at the beginning of April in 1920 as part of the major group of
Russian immigrants after the October Revolution Most of them ( 300-400 out of
500 refugees ) settled in Belgrade, forming the largest colony of Kalmyks in
Europe. They quickly adapted to Belgrade and its residents . Soon after settling in,
led by Buddhist elders to their high priest Baksha Manchunda Borinov (1872-
1928), an initiative to build a Buddhist temple was launched. The temple was built
in 1929 in the district of suburban villages of Mali Mokri Lug, street was named
Buddhist ( nowadays Budimska ) . The project was made by a Russian architect
169
Andrej Klepinin in 1935 and prepared by the Belgrade architect Jovan Novakovic.
The pagoda was built as a rather small pagoda, with a square base of a cross,
modeled after Buddhist temples in Russia in the period before the First World
War. On the beautiful exterior of the temple there was a roof construction of
architecture of China and Japan which stood out ). Kalmyk pagoda of Belgrade
was the first Buddhist pagoda in Europe. Belgrade Kalmyks settlement ceased to
exist in 1944 when its members fled to Germany and later to the United States .
The temple had partially been destroyed during the struggle for liberation and its
purpose was changed later due to the lack of believers. Despite modest
architectural structure, the Buddhist – Lamaist pagoda of Belgrade was a reflection
of tolerance and symbol of opennes of Serbian society to foreign influences and
news. Serbian authorities had sympathy for the preservation of national
consciousness of Kalmyks and other representatives of emigration In the period
between the two world wars, Belgrade was the only one in Europe with a Buddhist
pagoda.
References:
1. Арсеньев, A. Б. (2012). Русская эмиграция в Сербии: обзор публикаций последних лет, у:

Русская диаспора и изучение русского языка и русской культуры в инославянском и
иностранном окружении – Ruska dijaspora i izučavanje ruskog jezika i ruske kulture u
inoslovenskom i inostranom okruženju, međunarodni naučni simpozijum, Beograd, 1–2. jun 2011,
Slavističko društvo Srbije, Beograd, 11-31.
2. Bormanshinov, A. (1990). The Kalmyks: their ethic, historical, religious and cultural background,
Kalmyk American Cultural Association, Howell, 13.
3. Borovnjak, Đ. (2013). Verski objekti Beograda: projekti i ostvarenja u dokumentima Istorijskog
arhiva Beograda, katalog izložbe, Istorijski arhiv Beograda, Beograd
4. Grupa autora (1903). Vodič kroz Beograd, Beograd, 68.
5. Ivanović-Barišić, M., Milenković, T. (2005). Kalmici u Srbiji 1920-1944, Glasnik Etnografskog
instituta SANU LIII, Beograd, 423-427.
6. Klar, H. (1954). Kalmucks and the Wheel, The Middle Way, 29, London, 3.
7. Klar, H. (1995). Zeitzeuge zur Geschichte der Buddhismus in Deutschland, Herausgegeben von
Martin Baumann, Konstanz
8. Latinčić, O. (1988). Budistički hram u Beogradu, Arhivski pregled, Beograd, 1-2/1986, Beograd,
212–214.
Milenković, T. (1995). Kalmici u Beogradu od 1920–1944. godine, GGB, XLII, Beograd, 139–155.
9. Milenković, T. (1998). Kalmici u Srbiji (1920 -1944), Traco, Institut za savremenu istoriju,
Beograd
10. Nikolajev, E. (1934). Kalmici, njihova istorija, kultura i umetnost, Život i rad, XIX/119, Beograd,
909-915.
11. Popović, S. (1939). Beogradski Kalmici, Beogradske opštinske novine, 12, Beograd, 749–754.
12. Princ, J.D. (1939). A Note on Kalmucks in Belgrade (1928), Fragments from Babel, Columbia
University Press, New York
13. Suchy, J. (1932). Na obisku pri budistih, Jutro, 171, Ljubljana, 5.
14. Šmitek, Z. (1990). Kalmička zajednica u Beogradu, Kulture Istoka, 25, Beograd, 57–59.
15. Vukotić Lazar, M., Danilović-Hristić, N., Borovnjak, Dj. (2012). The Kalmyks Colony and
Construction of the First Buddist Temple in Belgrade and Europe, Zbornik međunarodne
konferencije Arhitektura i ideologija, Beograd.
170
16. Vukotić Lazar, M., Danilović-Hristić, N., Borovnjak, Đ. (2013). Prvi budistički hram u Evropi
(1929–1944), Istorijski uslovi koji su doveli do formiranja kolonije Kalmika u Beogradu, izgradnje i
rušenja njihovog verskog objekta, Istorijski zapisi br. 1-2/2012, Podgorica, 127–144.
Received: August 2, 2013

Accepted: September 4, 2013
171
СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 172-184 УДК: 24:7.03

Будистичко-ламаистички храм у Bеограду 1929-1944

Драгица Јовановић 
Апстракт: У Београду су од 1920. до 1944. године живели Калмици, народ

монголског порекла будистичко-ламаистичке вероисповести. Стигли су у
Србију као део бројне групације руских емиграната, пребеглих после
Октобарске револуције. Већина њих (300–400 од укупно 500 избеглих)
настанила се у Београду, где су формирали највећу калмичку колонију у
Европи. Храм који су изградили у Београду 1929. године по узору на мање
будистичке храмове у Русији из периода пре Првог светског рата био је први
будистички храм у Европи. Београдска колонија Калмика престала је да
постоји 1944. године, када су њени чланови избегли у Немачку, а касније у
САД. Храм је у борбама за ослобођење делимично порушен, да би му касније,
у одсуству верника и опреме светилишта, и функција била пренамењена.
Кључне речи: Калмици, Београд, Колонија, Будизам, Храм
Калмичка заједница у Београду
Калмици су западномонголски народ са подручја доњег тока Волге. Преци

Калмика (Горјати – западни Монголи) живели су у Џунгарији, пространој,
безводној, континенталној области, у централној Азији, на простору између
планина Тјеншан и Алтај, који је данас провинција Синкјанг у западној
Кини. Због пренасељености Калмици су били приморани током историје на
исељавања. Калмичка племена (Ојрата) у 17. веку углавном се пресељавају
на просторе који су у каснијим периодима постајали саставни делови руске
империје. Калмици су били претежно номадска племена. Руска царска
држава је од самог почетка њиховог насељавања настојала да Калмике
користи за одбрану својих јужних граница од Татара и кавкаских горштака,
али и да уз њихову помоћ ратује у Европи и Азији. Калмици су ратовали као
елитни коњаници, у посебним пуковима, заједно са руским Козацима.

172
Језик Калмика припада монголском огранку уралско-алтајских језика.

Азбуку су развили у 13. веку и писали одозго на доле и слева на десно.
Крајем двадесетих година 20. века извршена је реформа калмичке азбуке и за
основу је усвојена руска ћирилична азбука, којом су се служиле и калмичке
избеглице изван Русије приликом штампања својих публикација. Калмици су
у отаџбини имали скромну књижевност, претежно усменог карактера
(херојски епови, песме, бајке, скаске, басне, пословице). Ова књижевност
развијала се под утицајем будизма и древне монголске, кинеске, индијске и
корејске књижевности.
Калмици који су насељени у Србију део су бројне групације руских

емиграната, пребеглих после Октобарске револуције. Када су се избеглице из
најбројније „Кримске евакуације“ разишле по Европи, почетком априла
1920. године, па до краја 1923. године, у Краљевину СХС приспело је око
21.500 избеглица из Русије, а међу њима и око 500 Калмика. Државна
комисија за пријем и смештај руских избеглица распоређивала их је, уз
помоћ окружних и среских власти, по градовима и селима.
Већина Калмика, око 300-400, настанила се у Београду, стварајући највећу

калмичку колонију у Европи. У Београду су били размештени по крајњој
градској, јужној и југоисточној периферији, близу циглана и градилишта на
којима су радили, почев од Карабурме на Дунаву, па преко Булбудера,
Звездаре, Цветкове пијаце, све до Црвеног крста, а један број се настанио у
атару приградског села Мали Мокри Луг. Овај крај се некад, у ширем
смислу, звао Пашина чесма и Пашино брдо и служио је као ловиште (део је
данашњег Учитељског насеља).
.
Првих година после калмичког насељавања у Београду уследило је напорно
прилагођавање новој околини. које је делом било олакшано чињеницом да
су сви досељеници Калмици поред свог калмичког језика знали и руски, па
тако брже учили и српски. Београђани су их због њиховог изгледа назвали
једноставно: “Кинези”. Међу руским досељеницима, који су такође већином
живели у Београду, било је пуно припадника аристократије,
земљопоседника, предузимача, службеника и официрског кадра. Група
Калмичких бегунаца је већ приликом доласка у Београд, представљала
најсиромашнији слој руских досељеника, како на метеријалном, тако и на
друштвено-образовном плану.
Убрзо после доласка групе бегунаца у југословенску престоницу, калмички

вођа - ламаистички свештеник замолио је београдског индустријалца и
велепоседника Милоша Јаћимовића да им омогући запослење у његовој
циглани у Малом Мокром Лугу. Циглана се налазила на простору данашње
Цветкове пијаце на Звездари. Јаћимовић их је запослио и поклонио им
земљиште у непосредној близини циглане. Поклонио им је и цигле од којих
173
су Калмици изградили око тридесетак приземних кућа и преселили се у њих

из изнајмљених кућа. Поред радника који су радили у циглани у овом насељу
су се населили и њихови рођаци. Сваку кућу су делиле две или три калмичке
породице, а станови су били скромни. Поред кућа су се налазиле баштице,
заједнички бунар и заједнички клозет.
У почетку је већина Калмика радила на ископавању иловаче и на њеном

превозу до циглане. Временом су неки од њих узнапредовали, купили себи
коње и осамосталили се. Прихватали су се и других послова да би
прехранили породицу, превожења дрва, угља и сл. А неки од њих су чак
постајали кочијаши. Калмици су били велики љубитељи коња и користили
их у разним приликима као средство за остваривање прихода. На овај начин
су у новој средини настављали традицију узгоја коња. Такође су се бавили и
пољопривредом. Сачували су и неке домаће занате, и нарочито су били
вешти у кројењу и шивењу. С обзиром да су главну реч у породици водили
мушкарци, жене београдских Калмика се нису запошљавале, али су
доприносиле кућном буџету израдом папуча и крзнених јакни које су
продавале на пијаци. Такође је познато да је један број Калмика, као
неквалификована радна снага радио крајем двадесетих година прошлог века
на изградњи моста преко Дунава, а такође је био ангажован и приликом
градње палате Албаније у центру Београда.
Првих година по доласку у Београд мушкарци су носили изношене руске

војничке униформе, а касније и једноставна грађанска одела по којима се
нису разликовали од српских становника у околини. Географски положај
краја у коме су живели, на тадашњем рубу града, у радничком насељу Мали
Мокри Луг, доказује да је београдска колонија Калмика у друштвено-
економском погледу била маргинална заједница. Међутим, са постепеним
побољшањем економског положаја појединих породица, повећавале су се и
њихове животне потребе
Калмичка заједница је била прилично затворена према спољашњој средини, а

унутар себе повезана јединственим језиком и пореклом, исељеничком
судбином и нарочито припадношћу будистичкој верској заједници. Њихови
контакти са широм околином и иностранством били су ретки, а једино су
калмички свештеници одржавали везе са земљацима у Паризу. Из Париза су
повремено долазили високи верски достојанственици да би учествовали у
обредима током значајних празника. Калмици нису били политички активни.
Нису се вратили у СССР после совјетског проглашења амнестије за ратне
избеглице 1923. године и поред јаке пропаганде Друштва Калмика за
повратком у домовину са седиштем у Прагу.
У српској средини, Калмици су слободније почели да се друже прво са

српским сељацима из Малог Мокрог Луга, који су их због егзотичног изгледа
174
називали Кинезима. Познато је да је склопљено и неколико мешовитих

бракова, Калмика са Српкињама и Срба са Калмикињама. Калмичка деца су
се играла заједно са комшијском српском децом, а имали су и фудбалско
игралиште, названо – Кинеско игралиште. Заједно су похађали и основну
школу.
По насељавању у Београду, у новој средини Калмицима се поставио и

проблем школовања деце, јер их је на то обавезивао југословенски Закон о
основним школама, коју су морала похађати сва деца стасала за школу.
Калмици су временом постајали све усмеренији на школовање свог
нараштаја, и главна преокупација им постаје брига да обезбеде услове како
би њихова деца завршила што више школе.
Калмичка деца су најчешће похађала руску основну школу или пак српске
основне школе. Током тридесетих година прошлог века Калмици су
настојали да отворе своју националну школу у којој би деца учила матерњи,
калмички језик и писмо, будистичку веру, калмичку историју и географију.
Међутим, и поред добијеног одобрења, таква школа није прорадила због
недостатка материјалних средстава.
Наиме, велика привредна криза почетком тридесетих година 20. века, која се
осећала у читавом свету, одразила се и на живот Калмика у Југославији.
После завршене основне школе, неки од Калмика ишли су у средње школе,
најчешће у оне на руском језику, али су ишли и на школовање у
иностранство, углавном у Праг.
Према статистичким подацима, највише Калмика између два рата живело је у

Бугарској, Југославији, Чехословачкој и Француској, а у знатно мањем броју
у Белгији и другим земљама. Највише калмичких избеглица, који су били
интелектуалци, покретачи и носиоци најважнијих активности у својој
средини, живело је у Чехословачкој, где је основана и Калмичка комисија
културних радника (КККР), која је током Другог светског рата, али и после
њега, имала важну улогу у њиховом међусобном зближавању.
Отпочињање Другог светског рата и окупација Југославије уносе велике

промене у живот калмичких породица. Због погоршања снабдевања
животним намирницама највећа брига већине грађана у Србији, па и
Калмика, била је како се прехранити, и физички опстати. Један број Калмика
је већ почетком рата, током 1941. године, отишао у Немачку, јер је за време
ратних година у немачкој индустрији владала велика несташица
квалификоване и неквалификоване радне снаге. Неки београдски Калмици су
као немачки војници отишли на источни фронт. Већина калмичких породица
се крајем Другог светског рата, а највише током 1944. године, иселила из
Београда, али и из других места у Србији, и преко Беча, дошли до Немачке.
После немачке капитулације били су размештени по логорима поред
175
Минхена које су водиле америчке добротворне организације, где су живели

са осталим калмичким избеглицама (око 800 особа) до зиме 1951-1952, када
су пресељени у Сједињене Америчке Државе, углавном у савезне државе
Пенсилванија и Њу Џерси. Мали број Калмика који су после рата остали у
Југославији били су углавном депортовани у Совјетски Савез, као и већина
Руских емиграната, и од тада им се губи сваки траг. На тај начин се калмичка
колонија у Београду потпуно распала.
Калмици данас углавном живе у САД и као народ полако нестају, јер се
утапају у америчку средину у којој живе. Немају своје националне школе, а
њиховој асимилацији доприносе и мешовити бракови. Говоре језицима
земаља у којима су настањени, а само мали део Калмика придржава се
будистичке религије. Међутим, у главном граду Републике Калмикије, која је
у саставу Руске Федерације, освећен је 2011. године у Елисти највећи
будистички храм у Европи, за 6.000 верника.
Током борби за ослобођење Београда, које су, 1944. године вођене у близини
Малог Мокрог Луга, делимично је порушен горњи део поткровља калмичког
будистичког храма. Са групом који су из Југославије отишли у Немачку био
је београдски бакша Умалдинов са својим сарадницима, гелонзима
Менковим и Игнатовим. Претпоставља се да су, склањајући се, Калмици
вероватно са собом понели и опрему београдског светилишта. Бакша
Умалдинов је умро 1946. године у Баварској. Фотографије које је немачки
официр Хелмут Клар направио у Београду при посети калмичком храму
1944. године последње су фотографије остарелог бакше. Такође су то и
последње објављене фотографије храма док је служила својој намени
(Helmut.Klar, 1954). После оштећења у бомбардовању, срушена је и кула
светилишта и приземље претворено у Дом културе. Потом је и порушен да
би се на том месту подигла зграда РО „Будућност“ – сервис „Хлађење“.
Оронула зграда и данас постоји на том месту.
Изградња будистичко-ламаистичког храма
Калмици су по вероисповести будисти, а Калмици који су насељени у

Београду били су будисти – ламаисти. Прецизније, њихова религија је била
ламаизам са додацима монголског шаманизма, са пантеоном домаћих
предбудистичких божанстава и култовима историјских личности. Међу
члановима калмичке заједнице преовладаво је обичај солидарности који се
одржавао у пружању узајамне помоћи, као и у посећивању верских обреда, и
у новчаном помагању калмичком ламаистичком светилишту.
Међу избеглим Калмицима из Русије нашао се и један број њихових
свештеника, па су се избеглице одмах по досељавању трудиле да обезбеде
себи простор за верски обред (молитељни храм). Високи свештеник бакша
(виши лама, „Учитељ вере“ који помаже људима саветима) Манчуда Боринов
176
1924. године замолио је и добио дозволу од надлежних власти за уређење

провизорног будистичког светилишта у изнајмљеном стану у улици
Војислава Илића бр. 47 (кућа и данас постоји). Био је то скроман простор,
састојао се из две собе, прекривене теписима. Неколико симболичких фигура
га је украшавало, а у позадини се налазила бронзана фигура Просветљеног.
Од краја 1925. године светилиште се налази у изнајмљеној кући у
Метохијској улици бр. 51.
Бакша Боринов је био одевен у тамно плаву свештеничку одору, а глава

му је била прекривена округлом, златом везеном капицом. Бакша је не
само руководио обредом, већ био и главни саветник својим земљацима у
свим животним одлукама, а посећивао их је и на раду у циглани
подстичући их на марљивост и стрпљење. Београдски Калмици су
важили за веома вредне и одговорне и стицали су временом поверење
Београђана. Калмици су говорили да се „Срби веома лепо опходе са
њима“. Када je Џон Д. Принс, посланик Сједињених Америчких Држава
у Југославији 1926-1933, посетио будистичко светилиште 1927. године
и присуствовао служби која је том приликом одржана, у свом извештају
је записао да је са „главним ламом“ разговарао о условима у којима
живи калмичка колонија у Београду. „Он ме је, такође, обавестио и о
томе да његови Калмици немају никаквих притужбу на Србе који се
према њима веома лепо опходе, као и да су им власти дозволиле да врше
верске обреде у приватној кућу (тј. у кући самог ламе), мада, како лама
додаде, вероватно би им се приговорило ако би предложили да се
изгради макар и мали храм пошто будизам није вера коју југословенски
закони признају.“ (J. D. Princ, 1928)).
Дакле, идеја о изградњи будистичког храма у Београду зачела се

релативно брзо по досељавању. Полазећи од потреба „за очување
националне калмичке самобитности и националне културе“, иницирана
је акција за изградњу „калмичког дома за верске и културне потребе“.
Акцију за изградњу будистичког храма у Београду покренули су 1928.
године Абуша Алексејев, бивши пуковник руске војске и председник
„Калмичке колоније“, која је основана у априлу 1928. године, и
будистички старешина Манчуда Боринов. Изградњу храма подржао је и
патријарх Српске Праославне Цркве Димитрије. У писму које је упутио
Министарству вера, патријарх пише: „Мада јавно исповедање будизма
нашим државним Уставом или каквим специјалним законом није
признато, налазимо да неће бити од штете ни по државу, нити по коју
другу вероисповест, ако се овој малој групици људи у нашој земљи
пруже средства за задовољење њихових верских потреба, док би
напротив било од штете оставити их без духовног вођства.“ (AJ, 69-175-
276, Писмо Патријаршије Српске православне цркве, П.бр. 234, 3/21
јануар 1925, Министарству вера, Београд)
177
Калмици су новембра 1929. године изградили храм на делу парцеле коју им

је поклонио Милош Јаћимовић, у улици која се због храма називала
Будистичка (сада Будванска улица). Светилиште од цигле, хурул, у облику
пагоде, саградили су сами, сакупљајући добровољне прилоге. Новчана
помоћ дошла је, осим Калмика, и од државе, градске општине, других
београдских трговаца и краљевске породице. У сачуваним докуменатима су
поименце наведени дародавци, шта је и колико који дародавац поклонио за
изградњу или опремање калмичког храма (један од донатора била је и
кнегиња Јелена, сестра краља Александра).
Иако питање атрибуције будистичког храма и даље остаје отворено,

највероватније је да је пројекат храма израдио руски инжењер Андреј
Клепинин. Храм је подигнут као невелико светилиште у виду пагоде, са
квадратном основом уписаног крста, по узору на мање будистичке
храмове у Русији из периода пре Првог светског рата. Љупка
спољашњост храма пленила је живописном кровном конструкцијом
далекоисточне архитектуре Кине и Јапана. Објекат је био скромних
димензија, па се дешавло да на велике калмичке празнике није могао да
прими све вернике. Због тога су током 1934-1935. године Калмици
тражили и добили дозволу за преправку храма.
Обимне преправке коју су хтели да изврше биле су веома скупе па су се
свеле само на дозиђивање улаза и олтарског дела. Тиме су успели да
прошире храм за свега 38 м2. Пројекат реконструкције будистичког
Храма Калмичке колоније урадио је архитекта Јован Новаковић 1935.
године (Историјски архив Београда, ИАБ, ОГБ, ТД, XIX-49-1935). О
архитекти Јовану Ђ. Новаковићу (1883-1942) постоји мали број
података, иако је после Првог светског рата био управник Одбора за
обнову Београда, и иако је урадио пројекте за многе значајне приватне
куће у Београду (види: Д. Ђурић – Замоло, Градитељи Београда 1815-
1914, Музеј града Београда, Београд, 1981).
Свечано освећење храма обављено је 12. децембра 1929. године. На

посвећењу су били присутни врховни свештеник бакша Намџло Бимбушов
из Париза и београдски бакша Санџо Умалдинов, у пратњи два гелонга**.
Том чину присуствовала је цела београдска будистичка колонија. Изградња
будистичко- ламаистичког храма у Београду била је најважнији догађај у
животу Калмика у егзилу, јер је храм постао простор њиховог окупљања и
центар целокупног њиховог живота. За време између два светска рата то је
било једино калмичко светилиште у Европи, ван Совјетског Савеза, па су
овде долазили и Калмици из других делова Србије и Европе, нарочито на
њихове веће празнике. Калмици су, као припадници будистичке
вероисповести, привлачили посебну пажњу странаца у Београду, а после
изградње храма, постали су им још занимљивији, о чему постоје и писана
сведочанства.
178
Међу ретким текстовима о Калмичкој колонији у тадашњој београдској

штампи, издваја се надхнут текст Стевана Поповића написан поводом
прославе десетогодишњице изградње храма: Мирни, радни, они пролазе
нечујно, као бојећи се да се некоме не замере, да некоме не учине што
нажао...У Београду се слабо примећују. Овде пак, у часове када се долази са
рада, види се мало већи број њих, њихових жена и њихове деце. Никад
бучних објашњења, никад ларме, никад пијанства а анали Београдске
полиције нису забележили ни једног Калмика. Њих је, међутим три стотине а
ту су већ 20 година!...Синове степе варош гуши. Високе зграде смањују им
видике. Варошка прашина им смета. Они су навикли на зеленило. Зато су
отишли на периферију Београда. Тамо, где још има необрађених њива, где се
још жути пшеница у лето и где шушти кукуруз при ветру, они се боље
осећају. Па и тамо им је необично. Њихов сан би био да колонизују неко
наше село. Ту, у пуној природи они би гајили своје коње, своју стоку, радили
земљу и били би најзадовољнији...Њихово велико задовољство је њихова
будистичка црква. Један београдски индустријалац им је дао земљиште и
доста грађевинског материјала, а Калмици су радили, давали прилоге и -
црква, њихова будистичка црква, осванула је једног дана 1929. године овде у
Београду. Једини будистички калмички храм у Европи! Београд може да буде
поносан..." (С. Поповић, 1939).
Поводом десетогодишњице изграње храма, 1939. године у његовим

просторијама је одржан свечани обред у част добротвора Милоша
Јаћимовића. Калмици су му том приликом даровали захвалницу написану
краснописом. После обреда позваним гостима су у суседној соби понудили
чај и колаче. Јаћимовићев унук је споменуту захвалницу касније предао
Музеју града Београда на чување.
Када се разматра уопште архитектура храмова Калмика, запажа се да је у

овој архитектури била присутна традиција дрвених зграда. Од краја 18. века
градило се и од цигле и од камена. Главно светилиште је обично имало
велику средишњу просторију са овенчаном кулом, богато украшенопм
резбаријама, муралима, сликама и бронзаним скулптурама. У поређењу са
комплексом храмова које су познавали Монголи и Калмици, закључује се да
је београдско светилиште било мало и скромно. Храм у Београду грађен је у
облику пагоде са три благо уврнуте кровне ивице, што је један од основних
типова монголских светилишта у којима се огледа кинески архитектонски
утицај. Храм се налазио у ограђеном дворишту и био окружен дрвећем воћа.
Уз храм је била дограђена зграда са просторијама за свештенике и
учионицом у којој је планирана настава калмичког, руског и српског језика.
Београдска пагода је на угловима крова имала висеће металне звончиће, који

су одзвањали на ветру. На самом врху крова био је причвршћен и усмерен
179
према небу очир- двострука ваџра. Ваџра је ламаистички симбол истине и

знања-апсолута. Атрибут је тибетских божанстава и ритуални предмет
приликом ламаистичких обреда. На прочељу зграде, изнад улазних врата,
налазио се будистички амблем, две газеле, као симбол приступања вери, а
између њих, на лотосовом цвету, точак Будиног учења са осам преграда
(паока), који су означавали осам путева спасења од земаљских патњи. У
приземљу се налазио само један прозор, док су на сваком од два горња
спрата била по четири отвора. Окна на отворима, која су такође била обојена,
доприносила су стварању живописне атмосфере овог храма.
По свему судећи, Калмици су опрему светилишта донели са собом из Русије.

Преко пута улаза, у ложи, налазио се олтар. На олтару су се поред два кипа
Буде налазили и култни предмети и реликвије, а испод њих и чинијице са
жртвеним даровима. Лево од олтара, испред прозора, била су постављена два
ниска сточића, седишта за два ламаистичка монаха и полица за чување
верских текстова. на зидовима су биле окачене традиционалне религијске
слике – танке, као и фотографије високих монголских и калмичких верских
достојанственика. Међу сликама окаченим на зидове налазила се и слика
највећег светског освајача Монголца Џингис-Хана. Поред слика, које су
украшавале унутрашњаст храма, висило је и доста обојених украса. Под је
био направљен од обичних дасака, и покривен индустријски рађеним
теписима. Висока таваница је била подупрта са четири дрвена, живописно
осликана стуба са будистичким симболима (точак Будиног учења, лотосов
цвет и сл.). Са таванице су висиле заставе у будистичким бојама (бела,
црвена, жута, плава, зелена). У средини храма, у отвору високе куполе, под
балдахином, висило је велико округло огледало (" Као што ви себе видите у
огледалу онакви какви сте, бели или црни, тако вас потпуно види и Буда").
У београдском храму се чувала урна ламе Аркада Чубанова (1840-1894) који

је заузимао трон ламе донских Калмика двадесет једну годину. Земни остаци
великог ламе сматрани су светом реликвијом. Урна се налазила у
београдском светилишту све док Калмици нису напустили Београд 1944.
године. Понели су је са собом у Немачку, а касније и у САД где се и данас
налази (храм Barun, Howell, New Jersey)
Ламаистички ритуални предмети били су распоређени на столовима оба

свештеника: бројаница са 54 јагоде, очир (дупла ваџра), звоно (симбол
распростирања Будиног учења), цимбале, свети записи на тибетском језику,
конопац за контакт између верника и свештеника, чинијица са разним
зрневљем, чинијица са светом водом (шафрановом водом), чинијица са
пауновим пером (бум па), тамјан и мириси.
180
Обреди, ритуали и празници Калмика
Верници су у храму присуствовали вишечасовним ламаистичким обредима

очекујући духовно прочишћавање и одрешење у следећим реинкарнацијама.
Њихово учешће у обредима заснивало се на подстицању добробити не само
директних учесника, већ и целокупне калмичке заједнице. Поред литургије
која се обављала три пута сваког дана у години, у обредном календару
налазили су се и значајни датуми из Будиног живота, Празник Пуног месеца,
Празник Младог месеца, тибетска Нова година и др.
Исцрпан опис ламаистичког обреда у калмичком храму у Београду дао је

Џон Д. Принс у већ споменутом извештају при посети храма 1927. године:
Два свештеника који чинодејствују и појац, стојећи тако један до

другог, почињу да интонирају углавном складно варирајући само два
дубока тона, прописане тропаре у част Буде из тибетанских
ламаистичких књига и на тибетанском обредном језику. Са великим
интересовањем сам приметио да би на крају сваке дуже фразе певачи
издисали са суспрегнутим звуком.
У извесним моментима службе, мислим када би се са усрдношћу
поменуло име Будино, главни лама би прекривао своју десну руку
наранџастом марамом све до чланка, па би три пута натапао дуплу
ливеницу у заслађену водицу из оне бронзане чиније у коју је преднодно
положио слој јечменог зрневља. Узимајући комадиће ове смесе, лама их
разбацује на десно и лево, а потом потапајућу шкропило у свету водицу,
шкропи олтар, али не и остале који чинодејствују нити присутне
вернике, што очигледно значи да се приношење освећене водице чини
Буди.
Марамицу пребацује на леву руку кад год употребљава ту руку да
додирне свету водицу. Интересантно је истаћи да је на врху шкропила
било пауново перо. Пошто је добро познато да је паун, као симбол,
посвећен злу или негативним утицајима, упитао сам ламу зашто
употребљава један тако очигледно штетан амблем над светом водицом.
Одговори ми да пошто је то зла и "отровна" ствар, то пауново перо
служи да спречи злоћудне духове да приђу и самим тим и затрују свету
водицу; интересантан пример источњачке хомеопатије!
Како се служба настављала - и најзад достигла врхунац, када се
изненада заврши - појање постаде изразито четвототонско запевање које
се заврши са речју која је веома наликовала на пра узор нашега Амин.
У појединим би тропарима појац ударио један о други два закривљена
сребрна комада, а све у ритму појања.
Главни лама је био огрнут у орнат наранџасте боје са појасом у истој
боји а преко левог рамена је имао бледо жути орар. Једном или два пута
181
током чинодејстововања принео је орар својим грудима, скоро на исти

начин на који то чине православни свештеници. Огртач ламе помоћника
је био истог кроја али много тамније наранџасте боје док је његов орар
био такође светло жут. Појац је такође био обучен у орнат и појас много
тамније боје али он није имао орар што је иначе свештеничка
инсигнија.“ (J. D. Princ, 1928).
Највећи празник Калмика, па и београдских Калмика, био је празник Цаган,

који је покретан празник и могао је да „падне“ у другу половину фебруара
или почетак марта. Празник симболизује победу добра над злом, истине над
лажју, светлости над тамом, а заправо је обележавао почетак пролећа. Цаган
је побожно и свечано обележаван и празнику су се нарочито радовала деца,
која су том приликом добијала мало скупље поклоне, и то не само од
родитеља, већ и од пријатеља. Исто тако велики био је празник Ова који су
прослављали 26. маја. Бели старац (Цаган овген) је главно будистичко-
шаманистичко божанство Калмика. Према будизму, тога дана је савршени и
свестрани Буда на врху једног брда сусрео Цаган-Авгу (Белог старца,
Владаоца света). Прославља се дан када Цаган-Авга силази са неба да обиђе
све крајеве света у којима живе његови верници и да их благослови како би
целу годину провели у здрављу и обиљу свега што им је за живот потребно.
Иначе је Бели старац познат многим народина и има разна имена:
божанство добробити, владар васељене (калм. ики бурхан - велико
божанство) итд.
Калмици су своје традиционалне празнике и светковине током целе године
доследно и свечано прослављали. Порекло калмичких обредних комплекса
везано је са старим веровањима које је будизам преузео и укључио у свој
обредни систем при чему их је саобразио будистичком канону. Главни или
велики празници су: Цаган сар (бели месец), Зул (празник светла) и Урус-Ова
(празник пролећа). Мали празници су: Гал тјал'ган (приношење ватре), Усн
аршан (освећање воде) и Усн тјал'ган (приношење воде). Калмици су
прослављали и празнике везане за Буду: чуда која је Буда чинио (фебруар),
рођење, просветљење, улазак у нирвану (мај), прва проповед (јул) и силазак
са неба Тушита (октобар).
Боравећи у будистичком храму у Београду 1932. године за време јулског

празника везаног за Будин живот – Прва проповед, новинар словеначког
листа „Јутро“ је објавио драгоцен опис храма, који је између осталог и доказ
да је опрема светилишта Калмика у Београду временом мењана и значајно
допуњавана.
„У будистичком храму влада пријатан хлад. Прозори су прекривени лепим

завесама тако да је у светилишту прилично мрачно. Са плафона висе
електричне сијалице и велика стаклена кугла. Усред храма, уза зид, налази се
олтар на коме на оријенталан начин седи сам Буда. Изнад и испод њега
182
царују два будистичка свеца од којих је први главешина будиста, назван

Бакша лама. На олтау дарови будистичких верника. Управо данас
прослављали су већи празник и верници су даровали Буди оно што су у
својој беди могли. Неки од њих пиринач, други слаткише и колаче... и
десетодинарски новчић сам видео на олтару... На зидовима су окачене слике
и других виших свештеника и пророка будистичке вере. На десној страни
олтара положени су душеци на којима седи гелонг за време верског обреда
који траје најмање три до четири сата.“ (J. Suchy, 1932).
Београдски Калмици су за време већих празника у башти храма постављали

сто који су облагали дарованом храном и напицима. Пили су чај помешан са
маслацем, млеком и сољу, а понекад се гостили и коњским месом. Поједини
празнични обичаји су се у новој средини у коју су дошли, изменили или чак
изгубили. На пример, од три традиционална празнична мушка такмичења
(трчања, гађана стрелом и рвања) сачувало се у београдској средини само
рвање.
Такође су измењени и обреди сахрањивања. Пре него што су се доселили на

просторе Русије, Калмици су спаљивали своје мртве, али им је по
досељавању такав чин сахрањивања забрањен. Међутим, култ се задржао у
симболичној форми. Београдски Калмици сахрањивали су своје умрле
сународнике на Новом гробљу, али по обредима своје вере. Приликом
сахрањивања покојника, будистички свештеник је на комаду папира
исцртавао људски лик и исписивао почетно слово имена умрлог, после чега
је папир симболично спаљивао на кандилу, а пепео мешао са земљом.
Мешавину земље и пепела сипао је у калуп облика пирамиде, који је на крају
обреда бацао у текућу воду.
Калмичко свештенство је надгледало укупан живот сваке породице и

учествовало у свим продручјима њиховог живота. Тако је гелонг (до краја
ординирани монах који је обавио дванаестогодишње школовање под
вођством старијег ламаистичког монаха) новорођенчади давао име,
одређивао дан свадбе, лечио болеснике, вршио погребне обреде. Ова
значајна улога свештенства задржана је у потпуности и у београдској
заједници Калмика од њеног установљавања 1920. године до гашења 1944.
године.
Ламаистички свештеници су живели у целибату и поштовали и друге

заповести монашког живота. Уживали су већи углед од људи који су живели
световним животом и важили за неоспорне вође калмичке заједнице у
Београду. Већина калмичких лама била је пореклом из пастирских породица,
а само високе ламе су најчешће припадале аристократији. Познавали су језик
светих списа – тибетски и стари монголски, а били су и веома вешти у
тибетској медицини и астрологији. Као припадници секте гелугпа признавали
183
су за свог највишег религијског вођу тибетског далај-ламу. У њему су видели

инкарнацију бодхисатве Аволокитешваре.
Закључак
Калмици су народ монголског порекла будистичко-ламаистичке

вероисповести. Стигли су у Србију почетком априла 1920. године као део
бројне групације руских емиграната, пребеглих после Октобарске
револуције. Већина њих (300–400 од укупно 500 избеглих) настанила се у
Београду, формирајући највећу калмичку колонију у Европи. Брзо су се
прилагодили Београду и његовим Становницима. Убрзо по досељавању, на
челу са будистичким старешином, својим врховним свештеником бакшом
Манчунда Бориновим (1872–1928), покренули су иницијативу за изградњу
будистичког храма. Храм је изграђен 1929. године у тадашњем атару
приградског села Мали Мокри Луг, у улици која је названа Будистичка
(днаас Будимска). Пројекат је највероватније израдио руски инжењер Андреј
Клепинин, а пројекат реконструкције храма, изведене 1935. године израдио
је београдски архитекта Јован Новаковић. Храм је подигнут као невелико
светилиште у виду пагоде, са квадратном основом уписаног крста, по узору
на мање будистичке храмове у Русији из периода пре Првог светског рата.
На живописној спољашњости храма истицала се кровна конструкција
далекоисточне архитектуре Кине и Јапана. ). Калмички храм у Београду је
био први будистички храм у Европи. Београдска колонија Калмика престала
је да постоји 1944. године, када су њени чланови избегли у Немачку и
касније у САД. Храм је у борбама за ослобођење делимично порушен, да би
му касније, у одсуству верника и опреме светилишта, и функција била
пренамењена. Упркос скромном архитектонском склопу, будистичко-
ламаистички храм у Београду био је одраз толеранције и симбол отворености
српског друштва према иностраним утицајима и новинама. Српске власти
имале су разумевања за очување националне свести Калмика, као и осталих
представника емиграције. У периоду између два светска рата, Београд је
једини у Европи имао будистички храм.
Примљен: 2. август 2013.

Прихваћен: 4. септембар 2013.
184
CONTRIBUTOR’S NOTES
International Scientific Yoga Journal Sense affirms researches in the field of yoga, in different
scientific disciplines. All articles published in the journal are available in major libraries in the world.
International Scientific Yoga Journal Sense which is published once a year in English and Serbian
language and gathers yoga researchers from different scientific fields. We invite all scientific
researchers to submit their articles. Scientific articles can be sent to the following address:
[email protected]
For all further information you can contact us through the phone +381 63 8398 120, our web
site www.yoga-science.rs or the above mentioned email address.
ABSTRACT GUIDELINES
Abstract should contain: 1. Title of thematic field that the paper belongs to; 2. Title of the paper,
author’s name and surname, address (including e-mail), name of institution; 3. Scope of abstract:
abstract should not exceed 300 words, Font 11, Times New Roman, key words should not exceed 5
words.
GUIDELINES FOR TECHNICAL PREPARATION OF THE SCIENTIFIC PAPER
1. SCOPE OF PAPER: 8 to 10 pages; 2. MARGINS: File – Page Setup – Margins – Top, Bottom:
3,5 cm, left, right – 3,0 cm, header, footer – 4,8 cm; 3. PAPER SIZE: A4; 4. FONT: Times New
Roman (latin) – 11 pt; 5. LINE SPACING: Format – Paragraph – indents and spacing: indentation:
left, Right 0; 6. SPECIAL: First line 1,27; 7. SPACING: Before 6 pt, After 0 pt; 8. LINE SPACING:
Single; 9. TABLES should be made in Word for Windows, photos in JPG.
FORM OF THE PAPER: 1. Title of the paper: Bold, Uppercase – 14 pt, Centered; 2. Title, name
and surname: Lowercase – 11 pt, Centered; 3. Under the name: Title of the institution; 4. Abstract
and key words: Font Italic – 11 pt; 5. Subtitles: Bold, Lowercase – 11 pt, Centered; 6. Text of the
scientific work: Introduction, Elaboration and Conclusion – 11 pt; 7. Literature: 10 pt; 8. Reference
list / In-text: APA style; 9. Use Word for Windows to write the paper.
Paper must be original and published for the first time. Journal is the owner of the copyrights.
Authors whose papers are financed by the third party, should state the source of funds. In scientific
papers with more than one author, there should be submitted explanation of all authors’ contribution.
Journal supports the scientific dishonesty prevention in accordance to the document published on the
web page: http://www.yoga-science.rs/eng/pdf/prevention-of-scientific-dishonesty.pdf
CONFLICT-OF-INTEREST STATEMENT
In order to prevent conflict of interest and maintain credibility of the journal, reviewers are not
familiar with personal and professional data of the manuscripts’ authors, and authors of the
manuscripts are not informed about the names of reviewers. Reviewers are not paid for their work,
and authors submit their articles without their personal and professional data.
RESEARCH PARTICIPANTS’ CONSENT

Research participants have a right to privacy in the sense that their data should not be published
without their consent. Personal data, including participants’ names, initials, identification number and
photographs should not be published in the papers, unless information is essential for scientific
purposes and only with participants’ written consent. If the paper contains description of the research
participant that can be identified, it has to be shown to the participant before publishing for the
written consent.
CONSENT OF THE ETHICAL COMMITTEE

For submitted manuscripts that include researches on people and animals, it is necessary that authors
indicate that applied procedures are in accordance with the ethical standards of the institution,
national ethical committee and Helsinki Declaration of 1975, as revised in 2000 (5). If there is a
doubt that applied procedure are not in accordance with the Helsinki Declaration, author must
explain the reasons for their approach and demonstrate that the institution approved the research.
185
УПУТСТВО АУТОРИМА
Међународни научни часопис о јоги Смисао афирмише истраживања из области јоге у
различитим научним дисциплинама. Сви чланци објављени у часопису доступни су у свим
већим библиотекама света. Међународни научни часопис о јоги Смисао излази једном
годишње на енглеском и српском језику и окупља истраживаче јоге из различитих научних
области. Позивамо све научне истраживаче да пошаљу своје радове. Научни радови могу се
послати на следећу адресу: [email protected]
За све додатне информације може се остварити контакт путем телефона +381 63 8398 120,
нашег веб сајта www.yoga-science.rs или преко горе наведене електронске адресе.
УПУТСТВО ЗА ИЗРАДУ АПСТРАКТА

Апстракт треба да садржи: 1. Назив рада, име и презиме аутора, адресу (укључујући и е-
пошту), назив институције; 2. Назив тематске области којој рад припада; 3. Апстракт не треба
да пређе више од 240 речи.
УПУТСТВО ЗА ТЕХНИЧКУ ПРИПРЕМУ НАУЧНОГ РАДА
1. ОБИМ РЕФЕРАТА: 8 до 10 страна; 2. ОБИМ АПСТРАКТА: до 300 речи, и до 5 кључних
речи; 3. ВЕЛИЧИНА СТРАНЕ: A4; 4. МАРГИНЕ: File – Page Setуp – Margins – Top, Bottom:
3,5 cm left; 3,0 cm right; 4,8 cm header, footer; 5. ФОНТ: Times New Roman (латиница) – 11 pt; 6.
ПРОРЕД: Format – Paragraph – indents and spacing: indentation: Left, Rigхt 0; 7. SPECIAL: First
line 1,27; 8. SPACING: Before 6 pt; After 0 pt; 9. LINE SPACING: Single; 10. ТАБЕЛЕ радити у
програму Word за Windows, a слике у JPG-у
ФОРМА РАДА: 1. Наслов рада на српском: Bold, велика слова – 14 pt, центрирано; 2. Научно
звање, име и презиме: мала слова – 11 pt, центрирано; 3. Испод имена: назив институције; 4.
Апстракт и кључне речи: фонт Italic – 11 pt; 5. Поднаслови: Bold – малим словима 11 pt,
центрирано; 6. Текст научног рада: Увод, разрада и закључак – 11 pt; 7. Литература: 10 pt; 8.
Листа референци и навођење у тексту: APA стил 9. За писање рада користити програм Word за
Windows
Рад мора бити оригиналан и први пут објављиван. Сва ауторска права прелазе на часопис.
Аутори којима је финансиран рад треба да наведу извор финансирања. Код научног рада са
више аутора треба да се достави изјава у којој се исказује допринос сваког од аутора. Часопис
подржава превенцију научне неискрености у складу са документом који је објављен на страни
http://www.yoga-science.rs/pdf/prevencija-naucne-neiskrenosti.pdf
ИЗЈАВА О КОНФЛИКТУ ИНТЕРЕСА

Да би се спречио конфликт интереса и очувао кредибилитет часописа, рецензенти нису
упућени у личне и професионалне податке аутора чланака, а аутори чланака нису упућени у
имена рецензената. Рецензенти за свој рад не примају новац, а ауторки своје чланке
достављају без личних и професионалних података.
САГЛАСНОСТ УЧЕСНИКА У ИСТРАЖИВАЊУ

Учесници у истраживању имају право на приватност у смислу да се њихови подаци не
обелодањују без њихове сагласности. Лични подаци, као што су име учесника, иницијали,
идентификациони бројеви и фотографије не треба да се објављују у радовима, осим ако је то
неопходно у научне сврхе и то само уз писмену сагласност испитаника. Када рад укључује
опис испитаника који се може идентификовати, мора се доставити на увид истом пре
објављивање ради давања сагласности.
САГЛАСНОСТ ЕТИЧКОГ КОМИТЕТА

Код радова који се достављају, а укључују истраживање на људима и животињама, неопходна
је да аутори наведу да су примењене процедуре у складу са етичким стандардима институције,
националног етичког комитета и Хелсиншке декларације из 1975. која је ревидирана 2000.
(5). Ако постоји сумња да примењене процедуре нису у складу са Хелсиншком декларацијом,
аутор мора да објасни неопходност свог приступа и да достави одобрење институције.
186
INTERNATIONAL SOCIETY FOR SCIENTIFIC INTERDISCIPLINARY

RESEARCHES IN THE FIELD OF YOGA
is the scientific institution for basic, developmental and applied interdisciplinary

researches in the field of yoga and provision of scientific services. It gathers
scientists who practice and research effects of yoga practice in different scientific
fields. Activities are directed towards implementation of the scientific work but
also affirmation of the results of conducted scientific researches, connecting results
from different scientific disciplines into a single database, cooperation with other
scientific institutions and media. Every year, Society publishes International
Scientific Yoga Journal Sense, that is intended for the publication of
interdisciplinary articles in the field of yoga. www.yoga-science.rs
YOGA FEDERATION OF SERBIA
is the national branch federation that was founded with the goal to improve the
quality of the yoga practice. YFS conducts programs of continual yoga education
for certified instructors. Members of the YFS made consent upon the Statute,
Regulations and Ethical codex, as well as the manner of the certified yoga
instructors register maintenance, with intention to establish standards, support
continual improvement and a common cooperation. All members of the YFS
established the standards declared by the World and European Yoga Federation,
whose member is YFS. Having this goal, Yoga Federation of Serbia initiated
founding of the International Yoga Academy. Yoga is understood as a discipline,
science, experience and philosophy of life. www.yogasavezsrbije.com
INTERNATIONAL YOGA ACADEMY
has been carried out under the guidance of Prof. Predrag Nikic, PhD – a doyen of
yoga in Serbia, president of the Yoga Federation of Serbia and International Yoga
Master, with participation of the greatest international yoga authorities, guest
professors and practitioners of yoga. There has been established cooperation with
the greatest high educational institutions in the field of yoga, in the world.
International Yoga Academy gathers individuals interested in education for Yoga
Instructors through gaining knowledge, practical exercises and accepting
philosophy and moral standards that Yoga recommends. Education of candidates
for Yoga Teachers includes 240 hours of theory of yoga, practice of yoga,
colloquia, exam and the final exam with a demonstration of graduate class in front
of a commission made of three members. Academy adjusted standards of
education with requested standards of International Yoga Federation and its
certificate is recognized in all countries in the world. www.joga-akademija.com
187
INTERNATIONAL INTERDISCIPLINARY SCIENTIFIC CONFERENCE

“YOGA IN SCIENCE – FUTURE AND PERSPECTIVES”
Every year, in our organization, scientists from different countries are

presenting their articles and discussing the effects of practicing yoga in various
scientific fields.
ACCREDITED PROGRAMS
Based on the Decision of Health Council of Serbia, no. 153-02-2703/2012-01,

September 17, 2012, 153-02-575/2011-02, March 1, 2011 and 153-02-4274/2010-
02, December 28, 2010, Yoga Federation of Serbia has accredited programs of
continual education for medical care providers and co-providers, in July term
2012. The following programs were accredite: Training course for Yoga Teachers,
Yoga techniques as help to increase readiness to stress, Yoga techniques as help to
overcome hypertension, Yoga techniques as help to increase readiness to stress in
managers.
tel: +381 63 8398 120, e-mail: [email protected]
www.yoga-science.rs - www.yogasavezsrbije.com - www.joga-akademija.com

www.joga-tv.com
188
МЕЂУНАРОДНО ДРУШТВО ЗА НАУЧНА

ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНА ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ ЈОГЕ
научна jе установа за основна, развојна и примењена интердисциплинарна

истраживања у области јоге и пружање научних услуга. Окупља научнике
који практикују и истражују ефекте практиковања јоге у различитим
научним областима. Активности су усмерене на спровођење научно
истраживачког рада, али и афирмацију резултата спроведених научних
истраживања, повезивање резултата из различитих научних дисциплина у
јединствену базу података, сарадњу са другим научним институцијама и
медијима. Сваке године Друштво издаје Међународни научни часопис о јоги
Смисао, који је намењен публиковању интердисциплинарних радова из
области јоге. www.yoga-science.rs
ЈОГА САВЕЗ СРБИЈЕ
Национални је грански савез основан са циљем подизањa квалитета праксе

јоге у Србији. ЈСС спроводи програм континуиране јога едукације за
сертификоване инструкторе. Чланице ЈСС су постигле консензус око статута,
правилника и етичког кодекса, као и начина вођења регистра
сертификованих инструктора јоге, а све у намери успостављања стандарда,
подстицања континуираног усавршавања и међусобне сарадње. Све чланице
ЈСС успоставиле су стандарде декларисане од Светске и Европске Јога
Федерације, чији је Савез члан. Јога Савез Србије је у том циљу иницирао
оснивање Међународне јога академије. Јога се сагледава као дисциплина,
наука, као искуство и филозофија живота. www.yogasavezsrbije.com
МЕЂУНАРОДНА ЈОГА АКАДЕМИЈА
Спроводи се под вођством проф. др Предрага Никића – доајена јоге у Србији,

председника Јога Савеза Србије и међународног Мајстора јоге, уз учешће
највећих ауторитета јоге из света и гостујућих професора и практичара јоге.
Остварена је сарадња са највећим високошколским установама из света из
области јоге. Међународна академија јоге окупља заинтересоване појединце
који желе да се едукују за инструкторе јоге усвајањем знања, практичних
вежби, филозофије и етичких стандарда које препоручује јога. На Академији
се школују полазници пролазећи обуку од 200 сати теоријске наставе и
практичних вежби, колоквијума, испита и завршног дипломског испита.
Наставни план Академије усаглашен је са захтевима Интернационалне јога
федерације, а сертификат који добијају студенти признат у свим земљама
света. www.joga-akademija.com
189
МЕЂУНАРОДНА ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНА НАУЧНА

КОНФЕРЕНЦИЈА “ЈОГА У НАУЦИ – БУДУЋНОСТ И
ПЕРСПЕКТИВЕ”
Сваке године у нашој организацији научници из различитих земаља излажу

своје радове и дискутују о ефектима практиковања јоге у различитим
научним областима.
АКРЕДИТОВАНИ ПРОГРАМИ
На основу Одлуке Здравственог Саветa Србије, број: 153-02-2703/2012-01 од

17.9.2012. године, затим 153-02-575/2011-02 од 1.3.2011. године и 153-02-
4274/2010-02 од 28.12.2010. године, Јога Савез Србије је акредитовао
програме континуиране едукације (КЕ) за здравствене раднике и здравствене
сараднике у јулском року 2012. године. Акредитовани су следећи програми:
Јога технике као помоћ у повећању спремности на стрес код менаџера/ки,
Јога технике као помоћ у превазилажењу хипертензије, Јога технике као
помоћ у повећању спремности на стрес, Курс обуке за инструктора/ку јоге.
тел: +381 64 12 44 336, е-пошта: [email protected]
www.yoga-science.rs – www.yogasavezsrbije.com – www.joga-akademija.com

www.yoga-tv.org
190
191
CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
796.41:233-852.5Y
СМИСАО
Међународни научни часопис о jоги
SENSE
International Scientific Yoga Journal /
уредник Предраг Никић, год. 1, бр. 1
(дец. 2011) Београд (Гандијева101):
Међународно друштво за научна
интердисциплинарна истраживања у области јоге,
2011 – (Београд: Стандард 2) – 24cm
Годишње – Текст на срп. и енгл. језику

ISSN 2217-804X = Смисао (Београд, 2011)
COBISS.SR-ID 188535308
192
193
View publication stats

Yoga & Obesity

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Yoga & Obesity

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Yoga & Obesity

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

See discussions, stats, and author proﬁles for this publication at: https://www.researchgate.

Eﬀect of yoga techniques practice in obese adults

Article · January 2014

Dhananjay Arankalle Madan Kumar S

SEE PROFILE SEE PROFILE

HIV, PLWHA and Naturopathy View project

Yoga and Obesity View project

The user has requested enhancement of the downloaded ﬁle.

Editorial board – Редакција:

Editor-in-Chief – Главни и одговорни уредник

Secretary – Секретар редакције

International Council – Међународни савет

Publisher – Издавач: International Society for Scientific Interdisciplinary Yoga Research

For publisher – За издавача: Prof. Predrag Nikić, PhD

ISSN 2217-804X UDK 796.41:233-852.5Y

EFFECTS OF YOGA PRACTICE ON NEUROENDOCRINOLOGICAL CHANGES,

EFFECT OF YOGA TECHNIQUES PRACTICE IN OBESE ADULTS,

CORRELATION BETWEEN YOGA PRACTICE, PERSONALITY DIMENSIONS AND

CONTRIBUTION OF YOGA TO THE SOCIAL DEVELOPMENT OF CHILDREN,

YOGA AS SEEN BY CARL GUSTAV JUNG,

YOGA EXERCISES FOR LOWER BACK PAIN,

YOGA BREATHING IN XENON THERAPY,

BUDDHIST-LAMAIST PAGODA OF BELGRADE 1929-1944,

ЕФЕКАТ ПРАКТИКОВАЊА ЈОГЕ НА НЕУРОЕНДОКРИНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ,

EФЕКТИ ПРАКТИКОВАЊА ТЕХНИКА ЈОГЕ КОД ОДРАСЛИХ ГОЈАЗНИХ

ПОВЕЗАНОСТ ПРАКТИКОВАЊА ТЕХНИКА ЈОГЕ, ДИМЕНЗИЈА ЛИЧНОСТИ И

ДОПРИНОС ЈОГЕ СОЦИЈАЛНОМ РАЗВОЈУ ДЕЦЕ,

ЈОГА – ВИЂЕЊЕ КАРЛА ГУСТАВА ЈУНГА,

ПРИМЕНА ВЕЖБАЊА ЈОГЕ КОД БОЛА У ЛЕЂИМА,

ЈОГА ДИСАЊЕ ТОКОМ ТЕРАПИЈЕ КСЕНОНОМ,

БУДИСТИЧКО-ЛАМАИСТИЧКИ ХРАМ У BЕОГРАДУ 1929-1944,

SENSE, 2013, Vol. 3 (3), 7-14 UDC: 233-852.5Y:613

Effects of yoga practice on neuroendocrinological changes

Abstract: Stressful experience may influence neuroendocrine, immune and

While modern medicine has focused on formulating ingenious chemical

A Randomized controlled pilot study was conducted in SRM University,

After performing ES assessments, the yoga group students underwent the

Youth empowerment and skill workshop is a one week course. It is composed of

Table 1: Details of the structured yoga module

Figure 2. Effect of exam stress on β-EP in both groups

Endocrine changes have been reported in individuals anticipating various types of

Pituitary hormone like Prolactin was found to be increased in certain kind of

the immune system (Spangelo et al 1985). One mechanism by which endorphin

Received: November 3, 2013

СМИСАО, 2013, Год. 3 (3), 15-21 УДК: 233-852.5Y:613

Ефекат практиковања јоге

Апстракт. Стресно искуство може да утиче на неуроендокрине, имуне и

Кључне речи: јога, бета ендорфин, кортизол, испитни стрес, пролактин,

Дуго се сматрало да неуро-ендокрини систем има важну улогу у узрочној

Академски испити које полажу студенти сматрају се за најакутнији стрес

Модерна медицина се фокусирала на припремање посебних хемијских

Примећено је да учесници радионица за оснаживање младих, на којима се

Сврха овог истраживања јесте да се научно докажу поменуте претпоставке.

Индија. Ово истраживање је прво такве врсте које документује ефекте

Експериментално пилот истраживање изведено је на Универзитету СРМ

Да би се испитали ефекти краткорочног структурисаног часа јоге у стресном

Основни подаци су добијени неколико дана након почетка академске године

Након испитивања које је урађено вече пред испит, студенти из

Радионица за оснаживање младих се одржава у периоду од недељу дана.

Табела 1. Подаци о структурисаном часу јоге